Moj dnevnik

Cirkus u našem gradu, 5. maj, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 5, 2015

  Jeste, ja se često stidim onoga što vidim i čujem oko sebe. Ponekad i pocrvenim zbog toga. Onda me pitaju da li kontrolišem pritisak. – O da, kontrolišem pritisak. Kad se setim. I većinom je OK. U jutro popijem po jedan norvask i jedan leksilijum, onaj mali, od 3 miligrama, i to me drži do uveče, ukoliko se ne desi nešto nepredviđeno od čega me zaboli glava i uzdrma depresija. Onda popijem jedan do dva kafetina i leksilijum pride. Prestao sam da pijem aspirine, one male, za srce jer sam odjednom shvatio da stvaram naviku. Ne pušime već devet godina. Pušanje me više uopšte ne privlači. Ne mogu da se napijem jer čim popijem malo više nešto mi kvrcne u glavi i stomaku i prekida proces napijanja. Nemam iskustvo sa mamurlukom. Osim ako se pod mamurlukom ne podrazumeva svako buđenje posle teške i traumatične noći. Mislim da sam...

Nastavak

Danas je ceo dan Prvi maj, 1. maj, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 1, 2015

Knjiga Sirahova: – Srce menja lik čovekov, bilo na dobro bilo na zlo, Vedro je lice znak vesela srca; a mučan je posao smišljanja izreka. (13, 25-26)   Danas je Prvi maj. Oduvek sam osećao bliskost sa ovim praznikom. Ne toliko zbog Čikaga i proleterske solidarnosti koliko zbog osećanja da je i ljudski, i kalendarski, vreme da budemo dobri i solidarni, da se volimo i da uživamo u životu. Nikada nisam išao na provmajske uranke niti na radne akcije. Osećao sam izvesnu odbojnost prema ideološkim masovkama. Kao dete su me, za Prvi maj jednom vodili na “teferič”, gde se pekla jagnjetina što se meni nije baš previše dopalo. Moji roditelji uglavnom nisu bili privrženi takvoj vrsti svetkovina. Kasnije je bilo dovoljno malo ćevapa i ohlađenog piva. Đuka mi je poslao fotografiju “gajbe u Beogradu na vodi” koja bi mogla lepo da ilustruje to uživanje u malim stvarima o kojima...

Nastavak

Vrisak, 29. april, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 29, 2015

  Setio sam se juče Hercoga! Reč je o knjizi Sol Belou koja je svojevremeno protutnjala mojom generacijom, i Beogradom, kao pravo književno čudo. Da se roman može napraviti od svačega to zna svako ko ume da čita, ali da lična pisma budu okosnica romana, pogotovo ona koja nisu nikada poslata, e to je već bilo prilično ekscentrično. Osim toga, u “Hercogu” postoji i jedan mali lokal-patriotski podataka. Pominje se beogradski hotel “Metropol” mada nešto nije u redu sa okolnim ulicama, one su pobrkane, ne mogu da se setim kako. Bilo je to, uostalom, u vreme kada nije bilo Google mape. Pisanje pisama danas ima jednu potpuno drugu dimenziju. Govorim o internetu i sadržaju inbox-a. Čuo sam da je Suzan Sontang ostavila preko deset hiljada e-mail poruka kao deo svoje književne i životne zaostavštine. Naša su se dopisivanja preselila u drugu dimenziju. Više ne moraš da praviš duplikat onoga...

Nastavak

Nepristojna književna ponuda, 24. april, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 24, 2015

Čuo sam da na jedno ubistvo “ide” devet samoubistava. Verovatno je reč o ukupnom broju gde su zajedno i pokušaji i izvršena samoubistva. O samoubistvima se, naravno, mnogo manje piše nego o ubistvima. Što je stvar kamernija to je izolovanija. Sasvim iznenada, jedno samoubistvo koje se odigralo pre mnogo, mnogo godina postalo je tema dana. Iz političkih razloga, naravno. Sve to deluje toliko odvratno i nepodnošljivo da ne mogu ni da komentarišem. A i čemu komentar? Na tom talasu izašla je i mala vest o tome da u Novom Sadu ima sve veći broj samoubistava. Generalno, ljudi se više samoubijaju. Nije baš teško zaključiti zašto. Kad ugasnu nada i želja onda sve nekako ide samo od sebe. Svet u kojem živimo, konkretnije: Srbija, ne daje previše prostora za optimizam i nadu. Ovde su očekivanja mala pa kad se ona ne ostvare to se često doživljava kao propast sveta. Nisu,...

Nastavak

Zgusnuti dani, 20. april, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 20, 2015

  Prošle nedelje sam dobio novi telefon. Sad bi trebalo da se posvetim učenju. Uz telefon ne idu nikakva štampana uputstva jer sve postoji na sajtu. Ne mogu da se nateram da čitam upustva i otkrivam šta je sve moguće da se radi. Mogućnosti su, naravno, fantastične. Ja bih, međutim, želeo da ovladam samo onim što će mi omogućiti lakšu i jednostavniju komunikaciju. Ruksak od kojeg se ne odvajam sadrži sve što mi je potrebno za pisanje, fotografisanje i snimanje zvuka. Želim da stalno imam sve uz sebe, iako nemam previše prilike za sebe. To mi više dođe kao neka vrsta podrške. U ruksaku imam i blok i olovke. Možda mi upravo to zatreba ako budem u prilici da negde budem sam u zavetrini. Najbolje je kad nekoga čekam, nekoga ko kasni. Tada imam utisak da je čekanje nešto najlepše što je moglo da mi se desi. Ovo se,...

Nastavak

Održavanje iluzije, 17. april, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 17, 2015

  Nekog jutra, možda baš ovoga, kroz glavu mi prođe blesava misao da se neću pomaći, da ću nasataviti da dremam, sanjarim, ponovo zaspem, da neću povlađivati ili služiti nikoga, pa ni samog sebe. Ugoditi samom sebi možeš i kad posle noćnog sna odeš u toalet. Od malih se stvari može krenuti i zaustaviti. Služenje samom sebi, i drugima, deo je onoga što znamo kao rutinu svakodnevice. Često mi je muka od ove rutine. A opet, ona me često natera da se pokrenem, promrdam, osetim korisnim, dovede me u neku novu situaciju, izazove razna osećanja, sećanja i reminiscencije… Izaći iz sebe, iz svoga kreveta i sobe, često daje dublji i bogatiji smisao od meditacija u pećini “jastva”. Umesto doručka: čaša hladne vode. Umesto plaćanja računa sedenje na travi. (Prethodno pažljivo pogledaš da ne sedneš na pseće govno.) Kad stvarno ogladniš kupiš jedan dževrek i jogurt umesto ručka. Možda bi...

Nastavak

Nevidljivi Tamni Oblak, jedan zamišljeni film, 14. april, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 14, 2015

Divan dan za banana ribe! Sučan i vetrovit. Prošao Uskrs. Još se nisu pojela sva jaja. Ponovo mi se ide na reku. I juče mi se išlo. Ovako nekako zamišljam da bi mogao da se napravi film o onome što nestaje.     Tamni Oblak je obučen kao Indijanac kako ga zamišlja jedan desetogodišnjak koji je upravo pročitao „Vinetua“. Tamni Oblak je Rom od oko pedeset godina. Na početku na licu nema nikakve ratničke boje. Na desnoj podlaktici tetovaža „JNA 22. 12. 1980.“ Odmah iznad nje istetovirano, strelom probodeno srce a u njemu „Ruža, 1979.“ Za pojas zadenuti nož i tomahavk, laso obmotano, oko vrata ogrlica od školjki i zuba i kesa sa „medicinom“. Košulja – dronjava jelenja jakna. Pantalone – crne od skaja, na nogama ofarbane stare patike. Tamni Oblak sa sobom ima i tamnu vojničku vreću, švajcarski nož, drveno koplje i luk i strele. Tamni Oblak sedi...

Nastavak

Staro Oklevalo, 11. april, subota – uoči Uskrsa

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 11, 2015

Uspeo da odem na pijacu. Natovario se. Ofarbao jaja. Danas bi trebalo da se izvede završetak selidbe. Sunčano. Bilo bi lepo otići u prirodu. Saša kašlje, već par dana je napada neki virus. Niko nam ne dolazi na Uskrs. Svi su strašno zauzeti. Malo me već zamara ta lakoća porodičnih odnosa. O prijateljima da i ne govorim.   Zelenilo. Godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije. Suđenje koje se stalno odlaže. Opet oklevnje.     Radio sam na starom tekstu koji je danas dobio na aktuelnosti. U zemlji gde su svi odjednom toliko religiozni o teološkim i filozofskim problemima nemaš s kim da popričaš. Sve je na nivou harpa i zavere svih protiv svih. Obrazovanje je na apsolutnoj nuli ukoliko takva mera postoji. Tu negde je i zdravstvo. Vraćam se temama iz moje mladosti. Iskustvo me podmlađuje.   … nema neposrednog i odgovarajućeg odnosa izmedju greške i nesreće. Proganjanja su prava proganjanja,...

Nastavak

Sudnji dan, 8. april, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 8, 2015

  U ponedeljak (6. aprila) posečeno je drvo duda u našem dvorištu. Pre desetak godina uspeli smo da sprečimo prvi pokušaj. Bilo je to za 1. maj, u jutro, dok je većina ukućana spavalo. Probudila me je buka motorne testere. Odmah sam pitao radnike koji su počeli da seku dud odozgo, od krošnje, da li imaju odobrenje Zelenila. Smejali su se, pa sam pozvao policiju koja je brzo došla i zaustavila sečenje celog drveta. Skroz okresano, do poslednje grane, drvo se posle deset punih godina vratilo na svoju staru visinu. Pravilo je divnu hladovinu, privlačilo ptice. Istina, dudinje (bele) padale su po dvorištu, kao i lišće, ali to se lako moglo počistiti metlom i šmrkom. Dud je rastao između dve šupe koje će sada, verovatno, da se prošire ili spoje. Ovde je u toku rušenje i izgradnja svega i svačega. Posebno onoga nelegalnog. Time se pokazuje snaga karaktera. Uvek...

Nastavak

Zamišljanje osvajača i La befana, 4. april, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 4, 2015

Ako Egipćani preuzmu vlast u ovom delu sveta da li će sa sobom doneti klimu, geografiju i šerijat? Ili će se zadovoljiti mirisima i muzikom. Ako Skandinavci preuzmu vlast, da li će da urede klozete, puteve i biblioteke? Ili će se zadovoljiti samo bolnicama i staračkim domovima? Šta će Rusi želeti da urade kad osvoje ovaj deo sveta? Da uvedu novi porez na rakiju, obavezno služenje vojske, strah od nesanice? Ili će se zadovoljiti probijanjem tunela i istraživanjem praistorije? A ako Kinezi, preko Rusije, što neki odavno priželjkuju, osvoje ovo parčence planete, da li će da uvede pravilo o jednom detetu, ukine beneficirani radni staž i uvede nove brze vozove? Ili će samo da pohapse sve političare i vrate pirinač u Banat? Ako se kojim slučajem sve okrene naglavačke i mi postanemo moćni osvajači kontinenta i priobalja šta ćemo doneti pokorenim narodima? Koje ćemo običaje da uvedemo kao obavezne?...

Nastavak