Ajnštajn i ja

Albert Ajnštajn kod mojih roditelja nije stajao mnogo visoko dok odnekud nisu saznali da je zahvaljujući njemu napravljena atomska bomba. Od tada, o Ajnštajnu: sa mnogo uvažavanja. To što je bio načitan, što je svirao violinu, govorio nemački a bio Jevrejin, sve se to, ipak, moglo lakše podneti zbog bombe. Posebno je bilo dobro što je Ajnštajn posle velikog rata bio protiv bombe. Samo se onaj ko je nešto stvorio može toga i odreći. Kao što samo onaj ko nešto otkrije može to najbolje i da objasni.

Ja sam u školi bio loš iz matematike iako mi se dopadala njena ambicija da sve razjasni. Razvijao sam mnoge teorije, od nastanka kosmosa do uloge prostih brojeva u svakodnevnom životu, ali nikako nisam mogao da razumem školske zadatke. Alberta Ajnštajna sam obožavao jer je i on u školi bio loš iz matematike a istovremeno, unutra, genijalan matematičar. Pitao sam se: kako ono što je zatvoreno unutra može da izađe napolje i odmah da osvoji i fascinira čitav ljudski rod.

Tužno je što Ajnštajna kao čoveka povezuju sa bombom, neuspelim brakom i verom u sveopšti napredak čovečanstva. Mislim da je Albert Ajnštajn zaslužio mnogo više. Bez obzira na to kuda ide čovečanstvo i što ja u nauci nisam ništa napravio.

Velimir Ćurgus Kazimir

iz knjige Kuhinja mog prijatelja, u izdanju Stubova kulture, 2006. godina