Sutjeska

Pričao mi je jedan prijatelj  (AP) da je jednom davno upoznao  jednu mladu ženu koja je imala veoma zanimljivu frizuru gde se teško moglo otkriti da li joj kosa ide na razdeljak spreda ili sa strane. Da je nosila pletenice ne bi bilo zabune. Koliko joj je izgled bio uzbudljiv, i pomalo pardoksalan, još više je zbunjivala svojom iskrenošću. Odmah je, pripoveda mi prijatelj,   saznao koji joj je broj cipela, haljina i veša, šta voli da jede, a šta joj je odvratno. Sve mu je to bilo novo i uzbudljivo. Preko nje je postepeno počeo  da se navikava na bogatstvo i raznovrsnost ljudskog roda.

Jednog ga dana, odnosno večeri, sasvim  razoruža. Jednostavno mu reče: nevinost sam izgubila na Sutjesci! Rekla je to mirnim, ravnim glasom dok je rukama poravnavala suknju.

– Baš na Sutjesci?

– U stvari na Tjentištu.

– Dobro je da nisi na Ljubinom grobu, pokušao je A. P.  da se našali.

Ona ga samo prekorno pogleda.

– Zar ti nisi mlađa od mene?

– Naravno da sam mlađa.

– Pa kakva onda Sutjeska, kakvo Tjentište?

– U izviđačima dušo.

Ne znam zašto, ali to  je moga prijatelj  sasvim porazilo. Reče mi da bi mu bilo mnogo lakše da je rekla da je nevinost izgubila na Neretvi ili u Užicu.  Čudno je to kako se istorija prelama sa svakodnevnim žvotom.