Moj dnevnik

Vraćanje na položaj, 20. jun, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 20, 2015

  Poslednjiih godina često razmišljam o tome kako bi bilo lepo obići gradove i mesta u kojima sam nekada živeo, ili samo navraćao. Kako bi bilo divno pisati putopise kao sećanja. Vraćati se i upoređivati. Bilo bi u tome lepote i uživanja, ali bi svakako bilo i razočarenja i tuge. Vreme čini svoje ne samo nama i stvarima nego i načinu života. Suočavanje sa prolaznošću ne predstavlja tačku posle koje vam sve postaje lakše i jednostavnije. Kad bi se tako lako mirili sa onim što je neumitno ne znam šta bismo uopšte osećali. Možda to vera na neki način rešava, na primer budizam, gde je ova stvarnost samo privid. Privid, pa šta? Da li su osećanja vezana za privid manje intenzivna? Privid privida? Bio sam u Splitu uz pomoć Binga, u svojoj staroj ulici – Petra Hektorovića, iznad Firula, pronašao mesto gde je bila kuća u kojoj smo živeli,...

Nastavak

Kičma je stub zdravlja, 17. jun, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 17, 2015

Poslednjih dvadesetak godina kičma se sve češće pominje. Ili je neko ima, ili nema. Oni koji imaju kičmu u principu su najebali. Ne samo da se kičma krivi, sleže, okoštava, jednom rečju ponaša se kao posebni entitet, nego i izaziva velike međuljudske, društveno-političke nesporazume. Kad se kaže da Srbija neće klečati ni pred kim podrazumeva se da to ne ide bez kičme. Kako bi gmizavci, puževi i insekti mogli da kleče? Ni onaj u gipsanom koritu ne može da kleči. Mada, mnogo tvrde da je stvar u glavi a ne u telu, tako da se poza klečanja prvo odradi u glavi, a posle se telo lako prlagodi. O savitiljivosti kičme, kao i o odvikavanju od duvana, pisalo se mnogo. Pisci su posebno osetljivi na kičmu i duvan. Ideja da se zbog osećanja krivice krivi ili suši kičma deo su porodične mitologije. (Nekada su se dečaci plašili da će zbog...

Nastavak

Ljudske sudbine i dodatne veštine, 13. jun, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 13, 2015

Ove nedelje je umrla komšinica koju smo pre deset dana zatekli obeznanjenu na stepenicama. Odnekud se ispostavio sin sa kojim nije bila u najboljim odnosima. On živi negde napolju. Godinama, Niko ne zna čime se bavi. Stan je zapečaćen. Sin će ga naslediti i verovatno vrlo brzo prodati. Moći će jedno vreme lagodno da živi. Možda će za majku  pričati da je bila luda i da joj nije bilo spasa. Ko zna. Nije ni važno šta će ko da priča. Ona se naživela. Punih sedamdeset i pet godina! Dok se stan ne proda po njemu će carevati prašina i pauci. Isključiće struju, baš kao što su uradili dok je N. bila u bolnici a sin nešto muljao po Beogradu. Sahrana će biti u ponedeljak. U jednom periodu života, pre više od deset godina, N. je u stanu držala dva lepa psića, dva špica koji kao da su izašli iz...

Nastavak

Lipanj, mesec kad cvetaju sećanja, 10. jun, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 10, 2015

  Malo sam se lecnuo kako sam ove godine potpuno izgubio predstavu o vremenu. Lipe su procvetale, mirišu intenzivno. Pokrenuo se i onaj škripavi kamion-cisterna kojim se poliva Bulevar od Batitove prema Đermu. Vrelo je. Dobio sam mail od Olujića koji me je podsetio na mesec u kojem se nalazimo. Oluja piše: Prijatelji/ce i drugari/ce! Za naš Mali praznik, 2/3. jun, mali poklon. Uživajte bar onoliko koliko sam ja uživao dok sam smetao drugari(ca)ma u postavljanju sajta! https://praxis.memoryoftheworld.org/#librarian=Rudi+Petrovi%C4%87 Pozdrav svima! Oluja Evo Praxisa u pamćenju sveta! Sve deluje krajnje udaljeno mada tako lako iskaču uspomene na te godine. Kako sve ovo danas čudno izgleda. Znam autore, znam tekstove, knjige, znam ideje, a opet, kao da ih prvi put vidim. Na Koričuli, u vreme procvata Korčulanske škole, nisam bio. Bio sam godinu dana mlađi, sa školom. To je, možda, bilo odlučujuće u pogledu moga životnog opredeljenja. Umesto da se “bacim”...

Nastavak

Političko pitanje, 1. jun, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 1, 2015

Pre nedelju dana u “Politici” je izašao intervju Zorane Šuvaković sa Peterom Handkeom. Pročitao sam ga. Sada je Handke sto odsto pisac i samo pisac. Politika ga nikada nije zanimala jer pripada drugoj dimenziji. Iz njegove priče saznajem da je Handke na molbu Miloševićevog advokata bio u Ševeningenu i tamo proveo tri sata slučajući Miloševićev monolog. Handke kaže da je Milošević tri sata izlagao svoju političku odbranu koja je piscu bila kranje nezanimljiva. Pisac je želeo da čuje nešto sasvim lično, privatno, na primer nešto o životu u Požarevcu, o požarevačkim kafanama, možda i nešto intimnije. Nije to dobio pa je tako zatvorska poseta ostala književno nepokrivena. A onda, kad je Milošević umro, njegova porodica – verovatno supruga Mira, zamolila je Handkea da ode na sahranu. I on to nije mogao da odbije. Osećao je obavezu. Čitam sa nevericom. Kako se to Handke obavezao Miloševiću? Kao samoj Srbiji? U...

Nastavak

Praznina i bolje sutra, 22. maj, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 22, 2015

  Dani se utrkuju noseći probleme i gluposti. Taman pomislim: e sad je dosta, ovo je vrhunac, a stvari krenu još dalje. Uz probleme idu i burne reakcije, stanja usplahirenosti, besa, očajanja, povređenosti. Film se vraća ponovo i ponovo. Šta je ko kada mogao da uradi, kaže, odgovori… a nije. Odjednom su sve propuštene prilike postale spasonosne a neiskorišćene šanse. Setio sam onog poslednjeg filma Andreja Tarkovskog, u kojoj glavni junak daje zavet, koji je apsurdan baš kao i sama vera. Pomislim: a čime bih se ja mogao zavetovati ako bi sve ispalo dobro i krenulo u pravom pravcu? Da se krstim i postanem religiozan? Ili da se ošišam na nulu? Svi zaveti su apsurdni, jer su posledica izmenjenog stanja svesti. Ali dok ih smišljamo natopljeni smo nadom da je spasonosno čudo ipak moguće Juče kiša, danas kiša. I sutra i prekosutra biće kiše. Nije, međutim, kiša ta koja...

Nastavak

Stvarnost ili senke na zidu, 19. maj, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 19, 2015

  Jutros sam prvi put ove godine osetio miris lipe. Godine su sve toplije pa i lipe počinju da cvetaju sve ranije. Sada će miris polako da se širi i pojačava da bi sredinom juna (lipnja) dostigao vrhunac. Tada u Strahinjića bana miriše kao da se u svakom stanu kuva čaj od lipe. A prozori širom otvoreni. Kad si dete, ili mlađi od dvadeset godina, ne obraćaš pažnju na mirise, pogotovo cvetne. Privlače te mirisi prženica i pohovanih šnicli, vrućeg bureka i hleba, ženskog parfema i kapisli. Onda počneš da otkrivaš mirise prirode, a još brže mirise seksa, mirise putovanja, biblioteka, katedrala, svežeg drveta…     Sa mirisima bismo mogli ne samo putovati u prošlost nego i putovati najrazličitijim egzotičnim krajevima. I o onome gde nikada nismo bili često imamo snažnu predstavu samo preko mirisa ili ukusa nekog začina ili jela. Moj unuk Nikita imao je pre neki dan...

Nastavak

Džeret i Draža, 16. maj, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana May 16, 2015

  Bio sam skroz zatečen kad sam otkrio da Kit Džeret ima sedamdeset godina. Očekivao sam da ima bar dvadeset godina više. Razlog je vrlo jednostavan: moje sećanje iz mladosti se rasteglo a ovo: iz poslednjih nekoliko godina, stopilo. Onima kojih se sećam iz mladosti dodajem godine, a ovim novopristigavšim oduzimam. Tako se održava sistem sećanja i zaboravljanja. Ako se godine i mogu pobrkati neke stvari svakako ne mogu. Na primer: ispunjenost i uživanje u muzici. Ili moralno gađenje i odbojnost prema onima koji su bili fašisti ili sarađivali sa njima.   Moje osećanje pravde i morala nije se ni malo promenilo od onog vremena kada sam prvi put gledao dokumentarni film o nacističkim zločinima. Naravno, tada sam znao vrlo malo o onome šta stoji iza nacional-socijalizma, antisemitizma, buncanju o arijevstvu i životnom prostoru. Kad sam imao oko petnaest, šesnaest godina pročitao sam knjigu “Zaveru ćutanja”, od Aleksandra Vajsberga...

Nastavak

Računajte na nas, 13. maj, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana May 13, 2015

  Lep, prolećni dan. Mladi luk, srebrenjak, jedna veza, još uvek je oko četrdeset dinara. U vezi kako gde: negde pet, a negde četiri, krupnija luka. Jagode luksuz. Spanać džaba. Krompirići uglavnom samo za nedeljni ručak. Imam utisak da se poseta pijacama smanjila. Siromaštvo više ne kuca na vrata. Sve je odavno razvaljeno. Živi se u pričama i obećanjima. Iza svega zloslutno iščekivanje. Danas je 13. maj, i neki se, najviše novinara, sećaju čuvenog Dana bezbednosti. Dan kad su se osnovali OZNA, UDBA, KOS, OS, nos, kros, bos… važan je i za pobednike i za pobeđene. I za dželate i za žrtve. Kontinuitet se menja samo u odnosu na žrtve. Na vlasti je ono što je preostalo, a to je suština: duh sumnjičenja, zavere i posebnih ovlašćenja. Naši su se životi uvek paralelno odvijali. Na jednoj smo strani bili mi koji smo sumnjali, ispitivali i otvoreno o svemu pričali,...

Nastavak

Srbi, Nemci i ostali, 10. maj, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana May 10, 2015

Juče, u subotu, odjednom je planula rasprava preko FB-a o tome da se na Dan pobede sećamo isključivo žrtava fašizma a ne i žrtava komunizma. Tome u prilog dati su i neki brojevi koji govore o tome da je mnogo više ljudi stradalo od Staljina nego od Hitlera. Naravno, ta su poređenja besmislena ne zbog toga što se i u jednom i u drugom slučaju ne radi o zločinima već zbog toga što su motivi i okolnosti bili veoma različiti. Naš je svet, kako dvadeseti tako i ovaj vek, prepuni raznoraznih monstruma i čudovišta, ludačkih ideja, programa i planova, u kojima su stradali milioni ljudi. Moj je antifašizam potpun. Moj odnos prema komunizmu nije tako jednostavan. U potpunosti sam protiv onoga što je komunistička ideja bila u praksi: u SSSR-u, Istočnoj Evropi, Kini, Jugoslaviji, Albaniji. U odnosu na to sam antikomunista. Ali ukoliko govorimo o samoj komunističkoj ideji, odnosno...

Nastavak