Kazimir o virusu

U ovom Dnevniku, kao što znamo, mnogo je rečeno i izgovoreno, o svemu, pa i sadašnjem krunskom virusu, čiji nadimak nije slučajan, jer ga krunišu trijumf ludosti, gluposti i međunarodnog kapitalizma. Drugim rečima, nije ni potrebno, mada je poželjno čitati i citirati Kazimirove sentencije o Ovome Ovde da bi čovek, ako je uopšte reč o čoveku, shvatio da se Ovo Ovde proširilo na kosmos, da ne kažem svemir, u kojem, naravno mira nema. Pored toga, znamo iz konteksta (jer je svaki kontekst poguban) da je istinski virus, mnogo jači od bilo kakvih petparačkih manifestacija s kojima se zamajava takozvana medicina, organizovani imbecilizam, od kojeg žive kulturne javne kuće i druge institucija posvećene politički korektnom nehumanizmu i drugim oblicima društveno korisnog bezumlja. I tako, zahvaljujući nekim objašnjenjima znamo da nije trebalo čitati američke knjige kao što je Život protiv smrti, poremećeno delo Normana Brauna, u kojem se on, uz veličanstvene talambase potuca od smrti do života, praveći se da je razumeo Frojda, mada je znao da su tendenciozni prevodi Frojda, kao i celokupne nemačke literature, na engleski, od svega napravili toliku papazjaniju, da su od toga i Amerikanci digli ruke, budući da ne razumeju ni svoj jezik, koji nemaju. Srećom, Platonu Frojd nije uopšte bio potreban. A ni Amerika. U Platonovoj Apologiji, gde je sve objašnjeno, čitamo da su napredne snage osudile Sokrata na smrt samo zato što je tvrdio kako Bog zna nešto što mi ne znamo.