Moj dnevnik
Smotani zid plača, 1. jun 2017, četvrtak
Šteta je napravljena, ali je neće svi osetiti podjednako. Neki od opšte štete dobro profitiraju. Ima ratnih profitera ne samo u ratu nego i u vreme požara, zemljotresa i populističkih poplava kad se protuvama učini da je baš došao njihov trenutak. Deca iz dobrih kuća, osim ako im se roditelji nisu u međuvremenu “snašli” i sami postali protuve, beže odavde glavom bez obzira. Ne mogu, međutim, ni svi da odu. Nisu svi postali IT stručnjaci. Bezglavo glavinjanje u čemu učestvuje sve što ima neku poziciju, od inspektora na pijaci do patrijarha i direktora javnog preduzeća. Punoglavci u uniformama komunalne policije više služe za špijuniranje i zastrašivanje nego za uvođenje nekog stvarnog reda na ulicama. (Još nikada nisam video da su nekoga kaznili, ili bar upozorili zbog bacanja đubreta ili opasnog psa koji ide bez povodca i korpe, o skupljanju psećih govana da i ne govorim.) Neki punoglavci u dvorištu...
NastavakSrpske žrtve, 27. maj 2017, subota
Juče su javili da je Nikola Kalabić rehabilitovan u Valjevu. Na sudu. Tražili potomci da se skine ljaga. Neko je postavio dobro pitanje: da li rehabilitacija zločinaca znači da su njihove žrtve oživele. Sve je to odvratno, iscrpljujuće. Nekako u istov vreme saznajem da nismo dobili podršku za još jedan projekat u Ministarstvu kulture. Dva nisu prošla u Gradu, dva u Ministarstvu. Nekako su mi se povezale ove stvari koje naizgled nemaju nikakve veze. Vladavina bezobrazluka i neznanja. Lični interesi su i stranački. I obratno. Apsolutna nekompetencija na svim nivoima i u svim oblastima. Nova antibirokratska revolucija koju sprovode najgori predstavnici probuđenog naroda. Populizma oličen u obožavanju najgoreg šljama, najgore prošlost, najstrašnijih događaja. Klerikalizam. Prezir svega što liči ne samo na komunizam nego i na demokratiju. Farsa dobija svoje pretenciozne tumače istorije, teoretičare i analitičare političke ekonomije. Šta se uopšte želi rehabilitacijom četničkog komandanta tzv. Gorske garde? Da se...
NastavakDanašnjica, 24. maj 2017, sreda
Na pijaci: krompirići – 60 dinara, tikvice 70, paradajz (roze) 220, luk (novi) 120, šargarepa (stara) 60, jagode 200, trešnje 200, peršun, mirođija 20, beli luk (mladi) veza 50, čvarci 800, grašak (neočišćen) 300. U tramvaju, na sredini, kod zgloba, stoji stariji čovek sa poluskinutim cipelama i neprekidno govori. Svi se odmakli od njega. On govori nekom vrstom engleskog, mada tu i tamo ubacuje po koju na italijanskom. Onda ponavlja na srpskom: psihoneuroza, psihoneuroza. Jes, aj lajk tu liv hier! Hau mač mani? Djeći euro gram! Du ju lajk mi? Malo sunce, malo oblaci, onda uveče veliki pljusak. Baš kao što je bilo predviđeno. Besparica. Stiglo je pola penzije. Pokušavam da pronađem sredstva za pravljenje priča-filmova o Krugu Dvojke. 16 stanica, 16 priča. Nisam uspeo da dobijem podršku u Gradu. Mojoj naivnosti nema kraja. Novac se deli burazerski. Negde sam pročitao pitanje i odgovor iz intervjua Vitolda Gombroviča pred...
NastavakStrasti, 24. maj 2017, sreda
Nema rata koji nisu promozgali. Pobune koju nisu objasnili. Jeseni koju nisu otplakali. Nema kalupa koji nisu prepravili. Drhtali od ruske zime, presahli od pustinjskog vetra, znojili se od monsuna. Sve svetski! Sa svakim otvoreno, ni sa kim iskreno. A što je Vučela voleo film! Skoro kao fudbal. A tek Kusta. Zaigraju se sa društvom, a kad ih neko cepne mnogo se naljute. Prekinu sve. Sednu na klupu i deru se: hoćemo li da se igramo ili ćemo da se zajebavamo? Onda opet sve krene kako treba. Red ševa, red kadar, red go, red postprodukcija. Lako padnu u vatru. Zbog toga sede dalje od ognjišta, između kuhinje i toaleta. Šale se na račun tuđe bešike i želuca. Urnebesno. Svi se valjaju po podu kad oni nešto za nekoga izvale. Ismejani se najviše raduju. Bolno se drži za stomak, trlja obraze i oči. – E jeste me pogodio, pravo gde...
NastavakOdabrani, 23. maj 2017, utorak
Sloba je bio mek, ali čvrst, Mira malo nepokolebljiva, Arkan prepreden, Lilić mutivoda, Vuk providan, Jovica tiha voda, Karić jeftin, zumbul preteran, Šešelj lud, Koštunica spetljan, Divac visok, Toma proždrljiv, Dačić opsednut, Smilja Abramov samohrana, Dodik bučan, Mladić drčan, Mićun uvek mlad, Vulin primenljiv, Mišković povodljiv, pušenje štetno, Mali nepredvidljiv, Vesić zazoran, Vesna živahna, trešnje preskupe, Vučela osetljiv, Kusta obziran, Stojke nagluv, Vita otkačen, lekari, advokati, taksisti, pekari, profesori, glumci, novinari, vlasnici, preduzimači… je l o njima reč? Da nisam nekoga preskočio? Da se neko ne uvredi. Elita je to! Znaš, pripovedam samom sebi: na sve presudno uticaše doktori medicinari. Oni što znaju ne samo tačan broj i naziv svake koščice šake nego i šifru svake bolesti.. Lekari i pacijenti! Veza neraskidiva. Svako, kad-tad, pronađe svoga lekara. (Život je to!) Pogotovo oni najmoćniji. Njih lekari neprekidno paze i maze. Posvećuju im kvalitetno vreme. Sa emocijama. I šta su sa...
NastavakSorosova torba, 20. maj 2017, subota
Soros je sa sobom stalno vukao jednu prilično staru, kožnu, neuglednu torbu. Bila je braon boje, zakopčavala se sa dva kajiša, ručka takođe od kože. Sva se bila raširila, kao debelo prase, od papira koj su bili nagurani u nju. Pitao sam njegove pratioce da li mu je to kancelarija, a oni potvrdiše. Unutra su izveštaji sa berze, statistika, podaci… sve što mu treba da se uključi u svet velikog biznisa ma gde se nalazio. I logaritamska tablica, obavezno, pomislih u sebi. Bilo je to pre pojave tableta i notebook-a. Kad se smestio u predsednički apartman u Interkontiju, kad je prvi put bio u Beogradu, u posebnu je sobu stavio svoju torbu. Obilazio sam oko nje kao mačak naslućujući da se u njoj nalaze tajne koje verovatno ne bih mogao da razumem. Soros je pun energije. Dan mu počinje oko šest u jutro. Morali smo da mu tražimo sparing...
NastavakJa i Soros (Soros and me), 17. maj 2017, sreda
Sada ću da otkrijem nešto što je mnogim mojim prijateljima odavno poznato. Svet se, u međuvremenu, veoma proširio, a ja i moji stari prijatelji ne samo da smo omatorili nego se i u nekim životnim stvarima potpuno razišli. (Najveća suprotnost ogleda se svakako u tome što su neki živi, a neki nisu.) Ima, pored toga, i suprotnosti koje su se razvile nekako same od sebe. Ne znam zašto ali ova me priča podseća na jednu divnu scenu u kamenu, postavljenu pre više od tri hiljade godina u Starom Egiptu. Kraljevski patuljak sa svojom ženom. Dirljivo je ne samo putovanje kroz vreme nego i ono što ta priča zrači. Naše su uspomene mnogo manje lepe. Dodirnemo ih da razbijemo ružnoću. Prizovemo apsurd da nam pomogne da se ponovo, i ponovo, suočavamo. Reč je, naime, o tome da sam se svojevremeno veoma družio sa gospodinom Džordžom Sorosom, kojega počesto...
NastavakRazočarenje u 2 glasa, 13. maj 2017, subota
Mislio sam U stvari nisam Da ću moći da se razočaram Ali ne ovoliko Koja naivnost, koja stopa verovanja u ljudsko poštenje, koja zabluda U stvari, već decenijama negujem tu debilnu crtu karaktera Sam bog zna kako sam se izvukao, snašao, preživeo Raspad zemlje, ratove, tranziciju (koja je još u toku) Zar to što se oko mene dešavalo nije bilo dovoljno da se naučim pameti Da se spustim na donje prečage, da malo po malo, počnem bosom nogom da dodirujem površinu planete Niko me nije bio po ušima da ostanem tvrdoglav i zagledan u daljinu gde vredni vrednuju i nagrada stiže ako ne preko novina onda pouzdano western unionom Mimo žirija i komisija Dajte mi, bar jednom, mesec dana da provedem okružen mirom u udobom mirnom gradu koji ima svoju luku i najmanje tri svetionika (Ko bre da ti da, da li si ti normalan?) Da mogu da pišem...
NastavakPrestanite da me štipate, 11. maj 2017, četvrtak
Ne mogu da odolim. Monti Pajton kao stvarnosna proza. Život u Severnoj Koreji. Trijumf tiranije i mentalnog obolenja. Onda se setim neke dve mlade žene iz Beograda koje su bile u Severnoj Koreji da bi lično iskusile nemam pojma šta. Onda su u kemp stilu napravile neku dramicu koja se izvodila u Bitef teatru. Mi smo veliki, tolerantni ljudi koji mogu sve da razumeju. Tako bi se moglo turistički ići i u Aušvic, u vreme njegovog punog rada. Naravno, pod uslovom da niste Jevrejin ili Rom. Idiotkinje! http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=05&dd=02&nav_id=1256172 Na isti se način stalno premeće, relativizuje i poništava ne samo ono što se odigralo pre sedamdeset, osamdeset godina, nego i ono od pre sedamnaest. Javljaju se razne spodobe u likovima istoričara, političkih analitičara, novinara koji objašnjavaju da je, u stvari, sve bila zabluda i “samo onako”, dok su se suštinske stvari odvijale daleko od naših pogleda i života…...
NastavakPivo ili vino, 7. maj 2017, nedelja
Danas je dosadna kiša, a i inače. Samo da još neko zapeva: Tužna je nedelja! Razmišljam da li je uz pasulj bolje pivo ili vino. Ima pristalica i za jedno i za drugo. Ja sam se, od mladosti, navikao na hladno pivo uz vruć pasulj. I to onaj bogati pasulj, sa šargarepom, paškanatom, celerom, suvim rebarcima, dve polutke crnog luka propečenih na ringli, tankom zaprškom sa alevom paprikom, belim lukom, sitno seckanim prešunom, može i jedna seckana crvena paprika ako je u sezoni, biber obavezno… Nekad sam pripremao i tzv. istarski pasulj, sa seckanom goveđom pršutom i kukuruzom, a umesto klasične zaprške, na kraju ide sitno seckana dimljena slanina, peršun, beli luk i kašika dobrog maslinovog ulja. I uz njega mi je prijalo pivo. Vidim, međutim, da je vino, pogotovo crno, prodrlo u sve pore našeg društvenog bića, a posebno je popularno među ženskom omladinom. I moja životna...
Nastavak