Moj dnevnik

Putopis detinjstva, 13. april, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 13, 2016

Postoji neki znak kojim se obeležava tuga. To je ona stvar koja se vidi ne samo na licima nego i na drveću, kućama, trotoaru i  životinjama pored puta. Tuga pojedinačna, utisak opšti. Uzalud FB znaci. Položaj usta ne može sve da objasni. Smajli i Sedli! Znam neke ljude koji su se mnogo, i rado smejali, a bili neizmerno tužni. Kad govorim o tugi ne mislim na očajanje. Očajanje je kolerična pojava. Očajanje zahteva akciju. Agregatno stanje tuge je mirovanje. I jedno i drugo raspoloženje najčešće su individualni,  ali nekada prerastu u kolektvno. – Bože, kao da čujem glas turiste, kako je ovde sve puno života i energije! Ili: osećaš li kako je sve pusto i utonulo u melanholiju? Mesta gde je nekada penušao život odjednom se isprazne. Prašina pada intenzivnije tamo gde nema ljudskih tela da je dlanovima i licima pokupe. Imao sam težak poslovni razgovor. I dalje sam...

Nastavak

 Puštanje pupoljaka, 7. april, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 7, 2016

Napolju, sa Nikitom. Obala kod sportskog centra 25. maj, Dorćol, ispod pruge. Kratki rukavi. Nikita nosi kapu protiv sunca. Dosadno mu je jer nema dece na igralištu, Malo crta neka strašila. Raspravljamo o formama strašila. Ja bih da budu sastavljenih nogu, a Nikita objašnjava da njegovo sttrašilo trči. Onda poruči sok od pomorandže koji je  bezobrazno skup. Meni je dovoljna produžena sa mlekom. Pored mene starija žena odsutno kuca na mobilnom, puši, i neljubazno gleda oko sebe. Ne razumem namrgođene ljude, a posebno matorce, koji ne mogu da podele osmeh sa decom. Skup im je osmeh skoro kao preostalo vreme na zemlji. Možda zamišljaju da će ako uštede sa osmesim dobiti još koji dan. Mislim da ipak uopšte ne razmišljaju o komunikaciji svoga tela sa okolinom. Dok im ne zatreba upaljač koji su zaboravili u kolima.  Onda budu ljubazni.   Odnekud se pojaviše dva vojna broda. Prilično stari.  Idu...

Nastavak

Karabas na kapami, 4. april, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 4, 2016

Pročitah juče izjavu šefa penzionerske partije, izvesnog Krkobabića, dok se obraćao svom staračkom članstvu, da penzioneri mogu da zaborave na penzije ukoliko Vučić izgubi na izborima. Ta izjava liči na blesav vic, naravno, jer će današnja vlast najverovatnije  biti i sutrašnja.  (Ne zna se samo ko će sa njima biti u koaliciji da bi stvar bila ubedljivija.) Spinovanje je ovde uvek bilo otkačeno i idiotsko, ali je sada dobilo konture nečega prilično morbidnog. Kolika je  potrebno da bude pobeda da bi bila dovoljna? Devedeset odsto, možda osamdeset i pet? Malo me zabrinjava to glumatanje o svemu i svačemu. Slične poruke mogli bi da upute i specijalisti ortopedi i hirurzi da nijedna polomljena ruka, noga, kuk… neće zaceliti ako na izborima ne pobedi taj i taj. A astronom bi mogao da najavi kišu meteora pride. Mada, bi tada postradali svi bez obzira na uzrast. Ova pretnja penzionerima da će  izgubiti...

Nastavak

Ritualno fotografisanje ispred Muzeja melanholije

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 28, 2016

U utorak, 29. marta, u 19,45 časova, u Beogradu,  na vrhu Crnogorske ulice, pored Brankovog mosta, ispred zgrade koja je pre više od dvadeset godine odabrana za sedište Muzeja melanholije, održaće se mala svečanost primopredaje zgrade i otpočinjanja radova na njenom uređenju.   U sklopu svečanosti održaće se i ritualno fotografisanje, sa sve aurama, ektoplazmom i empatijama, kako prisutnih tako i odsutnih subjekata. Ironija, sarkazam i tromozeleni cinizam biće odloženi u Karađorđevoj. Svet će biti malo nakriveljn na levu stranu. Svetla će biti paljena sukcesivno. Prvo neparna, pa parna strana. Neće biti kiše ali su mogući oblaci. Ceo komšiluk će da se pita šta se to dešava jer je njegova uloga samozačuđenosti i samozapitanosti upisana u scenario koji je potpuno izvan biločije poliitičke ili državne kontrole. Moguće je da  na tramvajskoj okretnici kod pristaništa izbije kratkotrajna žestoka svađa oko prava prvenstva. U jednom času neko će da pomisli da...

Nastavak

Trepni dva puta ako si kidnapovan, 26. mart, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 26, 2016

Juče je prostrujao tvit koji nas je lepo nasmejao. I dalje mi je smešno. Reč o obraćanju Buletu Gonciću, glumcu ovdašnjem, koji se ovih dana istakao zastupajući partiju na vlasti, kako razgovarajući sa Milomirom Marićem na tzv. Srećnoj televiziji, i igrajući u jednom predizbornom spotu. “Gonciću, trepni dva puta ako si kidnapovan!”   Odmah sam zamislio situaciju da se masovno prihvati ova vrsta gestualnog jezika. Tako bi ljudi koje, iz bilo kojeg razloga snimaju za televiziju, mogli javnosti da upućuju poruke a da, pri tome, govore nešto skroz deseto. Startuju te na ulici u nekoj od čuvenih, besmislenih anketa: “šta mislite o javnom saobraćaju”, a ti pričaš i neprestano naglašavajući, trepćeš. O razgovoru u studiju da i ne govorim. Tu bi se tik treptanja, poput epidemije, začas proširio. Postoje ti kolektivni tikovi, baš kao i uzrečice ili pojmovi, koji se uvuka u mozak i deluju mimo svake kontrole. Kao...

Nastavak

Pretpostavke, 20. mart, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 20, 2016

Pretpostaviću da će Ovo da potraje izvesno vreme. Trajaće sigurno bar sledeće dve godine. Ušetaću u sedamdesetu. Mali brod sa zastavom zemlje koje više nema. Pretpostavljam da ću da dobacim. Pretpostavljam da neće biti katastrofa u obliku zemljotresa ili pada džinovskog meteora. Pretpostavljam da se neće zaratiti jer ne vidim ko bi protiv koga ratovao. Hrvati sa Srbima, Srbi sa Albancima, Albanci sa Makedoncima, Makedonci sa Grcima, Grci sa Turcima. Pretpostavljam da Hrvati neće početi, a Turci završiti. Valjda im NATO, Rusi, Kinezi i ostale veličine neće dozvoliti da ulaze u ovakve avanture. Pretpostavljam da ni Putinu nije do ratovanja. Kao ni budućem amerikanskom prezidentu. Pretpostavljam da će zika virus da se dovuče i do naših krajeva. Gadna stvar ta globalizacija. Pretpostavljam da će pored virusa i internet biti sve opštija pojava. Sve će biti  brže, jeftinije i jezgrovitije. Ljudi će zaboraviti da tucaju orahe. Sve će biti spakovano...

Nastavak

Jubileji i godišnjice, 12. mart, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 12, 2016

Pre par dana Politka je krenula u novu akciju. Bavila se desetogodišnjicom smrti Slobodana Miloševića. Jubilej ko` jubilej, kad je jubilaran zahteva posebno obeležavanje i podsećanje. Sećanje na Miloševića podrazumeva i posebno istraživanje o tome ko ga je, naprimer, izručio Haškom tribunalu. Tak neoprostivi greh lako se može pripisati Zoranu Đinđiću, ali njegova tragična smrt koja se odigrala tri godine pre Miloševićeve, donekle sprečava direktne prozivke i prokletstva. Zbog toga će se Politikini istražitelji koncentrisati na one koji su, mada nevoljno, morali da obavljaju zadatke isporučivanja. Potreba da se opere i rehabilituje Milošević ne dolazi, pretpostavljam, iz prevelike ljubavi i zaluđenosti prema istom, već zbog opsesivne mržnje prema Zapadu, Americi, Evropi… kao i ljudima koji slepo zatupaju vrednosti toga sveta. Kao što su ljudska prava i nevladine organizacije postali sinonim izdajničke ideologije preko kojih se ostvaruje “novi svetski poredak”. Gomila jeftinih klišea i stereotipa. Ide se na “prvu loptu”....

Nastavak

Kao i nas, kao i nas, 8. mart, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 8, 2016

Udario je u zid glavom. Jedanput, dvaput, bezbroj puta. Onda se zid sruši, a sa njim i veoma tvrdoglavi rušilac. Tada se pojavi On koji nonšalantno, kao kroz park, birkajući oprezno stazu preko gomile šuta, prođe kroz probijeni zid na drugu stranu. Bio je jednom davno, sećam se da sam išao u četvrti razred gimnazije, jedan (naš) crtani film, mada iz Zagreba, koji je ceo bio o ovom događaju. Nemam pojma kako smo došli do razgovor o ovom filmu. Možda na časovima srpskog. Ili filozofije. Jedan je moj školski drug iskreno rekao da ne razume o čemu je reč. A ja sam se popalio. Pa sam počeo da objašnjavam. On je uporno odbijao da prihvati moja objašnjenja. Prilično sam pobeseno. Došlo mi je da se zaletim i da ga zakucam za zid. Glavom! Ovaj blesavi doživljaj često mi se vraćao najviše zbog osećanja sopstvene frustracije i nemoći da drugome...

Nastavak

Rođendani, uspomene i ovo sada, 4. mart, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 4, 2016

Mart je bogat mesec. Izgleda da martovske ide nisu slučajne. Svakog se meseca rađa i umire. Nesumnjivo. Ali koliko je istinski važnih istorijskih događaja pravilno raspoređeno u ciklusu od dvanaest meseci? Za dugih zima malo je toga dramatičnog. Ili u julu ili avgustu kad pripeče. (Mora da je neko već uradio ovu analizu učestalosti , bar na svetskom nivou.) Sa globalnim otopljavanjem poema “Pusta zemlja” trebalo bi da počne: March is the cruellest month! U aprilu je već sve izraslo i olistalo. Kad neko samo prođe kroz našu lokalnu istoriju: ubistvo Zorana Đinđića, demonstracije 9. marta, početak bombardovanja 1999, onda 27. mart 1941, smrt Slobodana Miloševića… Neko se na FB-u pita: kako ćemo preživeti ovaj mart. Evo ga raspisani i novi izvanredni izbori. Izgleda na svim nivoima. Pa ćemo time da se zabavljamo sledećih mesec i po. I duže. Mnogo duže. Ljubica Rosić na svome profilu podseća da je...

Nastavak

Moj predsednik zločinac, 2. mart, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 2, 2016

Danas je podignut spomenik Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu. Cvetni trg je preuređen tako da je na njemu sedeća Pekićeva figura postala deo inventara. Spomenik je otvorio premijer. Na primedbu šta bi na ovo rekao sam Borislav Pekić, Ljiljana Pekić je navodno odgovorila: “Mislim da bi rekao da je šamar koji je ovim gestom dodeljen demokratima zaslužen”. Ne dopada mi se da neko nekome stavlja u usta svoje reči. Pogotovo kad je ta osoba mrtva. Čak i najbliži nemaju pravo na to. Sve se tako pretvorilo u bsmislenu raspravu o tome ko ima, a ko nema pravo da nekome podiže spomenik. Svi imaju pravo na sve! I da zidaju i da ruše. I da hvale i da proklinju. To je, valjda, cena slobode. I na taj način niko ništa neće ni reći, ni podsetiti se na to kako je Borislav Pekić bio istinski veliki pisac. Po meni, jedan od...

Nastavak