Moj dnevnik
Na današnji dan, 10. maj, utorak
“Na današnji dan, prije 83 godine, u Berlinu su nacisti spaljivali knjige. Pjesnikinja Hilde Marx prisjeća se kako je njezina druga zbirka pjesama bila spaljena odmah nakon knjiga Thomasa Mann-a, budući da je alfabetski dolazio iza nje. To je za nju bio jedan od trenutaka najvećeg ponosa u njezinom životu.” Šta se još zbilo na današnji dan? Mora biti mnogo toga. U mojem životu bilo šezdeset i sedam ovih datuma, od kojih bih, recimo, mogao da se sećam jedno šezdesetak. Koliko je tek obilje i bogatstvo pohranjeno u sećanjima drugih ljudi. Knjige, fografije, video i audio zapisi.. ovaj okean sećanja još više uvećava. Beskraj kosmosa najpreciznija je asocijacija sa prostorom sećanja. Ono što nismo lično doživeli i iskusili, takođe može postati deo sećanja kroz ponavljanja priča i prikaza otisaka raznih medija. Neki put se jače, i “jasnije” sećamo onoga što su drugi doživeli, ili takođe samo čuli,...
NastavakIscrpljujuće licemerje, 7. maj, subota
Dva dana posle naknadnih izbora. Prešli cenzus DSS i Dveri, desničarsko-nacionalistička udruga. Blago nama! Između strepnje od apsolutne vlasti i samovolje i desničarskog populizma i divljanja. Ne znaš šta je gore. Preživeti! To se uvek može. Pod uslovom da si živ. Slučaj ljudi u fantomkama koji su asistirali u isterivanju ljudi i rušenju kuća u Savamali još nije rasvetljen. Gradska vlast se pravi da nije ovde. Niko ne zna ništa osim građana iz kraja. Ništa ne kažu ni ruševine koje će uskoro da se odnesu. Noćni bageri! Neverovatno. Koja arogancija i bezobrazluk. Koliko se brzo to može pretvoriti u sistem u kojem će moći da radi šta ko hoće. (Pod uslovom da ima silu.) Šabić je javno upozorio da sutra mogu svakome da zalupaju na vrata. Onda su i njemu zapretili. Preko Tvitera. Fotografija Novice Milića iz serije Beogradska ulična umetnost (Savamala 2016.) Ne znam u kojem...
NastavakTito vanzemaljac, 4. maj, sreda
Skoro da ne mogu da računam. Prvo sebi kažem, to je bilo pre dvadeset i šest godina. Strašno! Onda dodam još deset godina. Na današnji dan, pre trideset i šest godina, umro je Josip Broz Tito. Bila je to smrt koja se očekivala, ali koja nas je nekako zatekla. Tito sve više postaje junak, mada ima i onih koji uporno motaju mantru da je za sve upravo on glavni krivac. Sve što se desilo, ne samo tokom devedesetih nego i posle, u tzv. tranziciji, čini njegov lik i delo mnogo idealnijim nego što je to bilo. Problem je u stvarnosti – u onome u čemu nam je prošlo poslednjih tridesetak godina. Oni koji su rušili Titovu ostavštinu, u ime nacionalizma a ne u ime demokratije i ljudskih prava, napravili su mu najveći i najtrajniji spomenik. On će se pamtiti kao suprotnost ludacima i manijacima, vešt igrač na žici, hedonista,...
NastavakO nagradama, 2. maj, ponedeljak
Izbori, Uskrs, Prvi maj… sve se izmešalo. Ne znam o čemu bih prvo. Najrađe ni o čemu. Toliko neradnih dana, kupovanje i spremanje klope, zaboravljene salvete, onda neki lekovi, još piva, vode, dogovaranje sa decom kad će da dođu na ručak, protestno okupljanje opozicije ispred RIK-a (Republička izborna komisija), susret sa Ružom i Acom, zalivanje cveća kod Ivanovih… farbanje jaja. Nema prvomajske šetnje u Srbiji ne samo zbog toga što više nema pravog sindikata nego nema ni ljudi koji su svesni da je praznik rada nešto što nema veze sa komunizmom. Ko bi ovde, uostalom, veličao i slavio ljudski rad i solidarnost? To je element civilizovanosti. Posvuda. Čak i tamo gde izvode policiju i vodene topove da bi se obračunali sa onima koji obeležavaju Prvi maj. Srbija, i njena okolina, u tom su smislu, daleko zaostaliji od Turske. Tamo se ljudi aktivno bore za svoja prava. Čitam “Moje nagrade”...
NastavakPosle upotrebe rasuti! 28. april, četvrtak
I dalje se broje listići od nedeljenih izbora. Brojaće se oni celu večnost ukoliko takva vremenska odrednica postoji u srpskom kalendaru. U opštoj apatiji i masovnom dizanju ruku od svega i svačega ovo je jedan događaj koji može opšte mrtvilo bar malo da zatalasa. Ne bavim se statističkim analizama i poređenjima, ali ne mogu a da ne primetim da broj birača u zemlji mistično varira ne samo između redovnih ili vanrednih izbora nego i u par dana, između početka i završetka izborne tišine. Muljanje, foliranje i nameštanje svega i svačega, pa i izbora, deo su srpske društvene i politčke tradicije. Postalo je deo našeg nacionalnog karaktera. Istoričari pokušavaju da izbegnu ovu temu. Njihov je stav ideološki, ili su antikomunisti ili su objektivni. Od Dvornikovića nije bilo nekog ozbiljnijeg pokušaja da se govori o karakterologiji naroda. To nije samo posledica proklamovane političke korektnosti već i liberalističkog koncepta po kome se...
NastavakTrgplatz, 26. april, utorak
Rekoh da ću posle izbora 24. aprila početi da pišem “Berlin Aleksandarplac”. To je bila prva reakcija, potpuno nagonska. Ideja da se pišu već napisane knjige je stara, Borhesova. Kod Borhesa se pojavljuje novi autor “Don Kihota”. Ono što je posebno zanimljivo to je da nije u pitanju jedna od verzija Don Kihota već baš ona napisana, Servantesova. (Postoje stotne verzija poznatih, i manje poznatih knjiga, u kojima se variraju likovi, radnje i mesta. To je u umetnosti sasvim normalno.) Mislio sam, naravno, na “Berlin Aleksandarplac” Alfreda Doblina. Sećam se knjige, a još snažnije Fasbinderove serije. Kad smo osamdesetih gledali ovu seriju bili smo prilično potreseni. No to je osećanje bilo prevenstveno umetničke i istorijske prirode. Nije imala baš veze sa našom stvarnošću. Da će se i naš svet pretvoriti u opšti metež, nasilje i propast to nam nije bilo ni na kraj pameti. Znali smo da je Nemačka...
NastavakOlovke i izbori, 24. april, nedelja
Od malena sam voleo olovke. Kad sam prvi put omirisao sveže naoštrenu crnu olovku taj miris mi se uvukao u glavu kao nešto najlepše i najskladnije što je čovek mogao da napravi. Bilo je to, mislim, u drugom razredu osnovne. Operisali su mi krajnike i ja sam prespavao jednu ili dve noći u spavaonici sa odraslim muškarcima. Najviše je bilo vojnika koji su imali upalu pluća ili anginu. Jedan takav bolesnik-vojnik, od dvadesetak godina, imao je mali blok i crnu, crnu olovku. On mi je crtao razne stvari a ja pokušavao da ga podražavam. Tada sam nacrtao svoj prvi brod koji mi je izgledao baš dobro. Svoju olovku je oštrio nožem, pažljivo, da je ne slomi i da ne napravi svinjac. Drvo olovke se listalo od oštrice noža, a onda, kad bi se ogolilo samo srce on bi ga oslonio na blok, na stočiću, i brzo oštrio u krug....
NastavakO ćutanju i zlom kroNpiru, 22. april, petak
Ćuti se. Ćuti se mnogo više nego što se govori. Često se ćuti i kad se govori. (Tada ume stvarno da se intenzivno ćuti i sakriva.) O nečemu se stalno ćuti, o nečemu se stalno govori. Isto je i sa povratkom. Vratiš se na ono o čemu možeš da govoriš naširoko i nadugačko. Ono o čemu želiš da ćutiš jednostavno se prećuti. Čitav je svet ispleten od ovog protivurečja. Kada bi bio iskren koliko želiš morao bi prvo da se suočiš sa samim sobom. Da li bi mogao da podneseš toliku iskrenost? I šta je sa tvojim najbližim? Danas je, međutim, prekrasan dan. Čemu govoriti? Za Vitgenštajna je jezik bio suština svega. Pogotovo filozofije. Svi osnovni filozofski problemi, pa i oni etički, bili su samo u jeziku. Inače nisu postojali. Postoji priča o raspravi (svađi?) između Vitgenštajna i Popera gde je navodno Vitgeštajn zapretio žaračem kao argumentom u raspravi...
NastavakKrvlju! 18. april, ponedeljak
Predao analizu na kojoj sam radio poslednjih šest nedelja. Počinjem da osećam neku vrstu olakšanja. Primećujem svet oko sebe. Danas je pravi letnji dan. Pojavile se sitne mušice. Taman da se zapitam da li je to opsena mojih očiju kad vidim jednog čoveka kako maše rukom da bi ih oterao. Grad je prepun novootvorenih kafića. Čim se podigne nova zgrada u širem centru, u lokalu u prizemlju, otvori se kafić. Ili pekara. Eventualno kladionica. To su zamajci srpskog privrednog buma. Sedim u jednom takvom kafiću, u blizini Čubure. U bašti kafića prilično je prostrano. U bašti nema ni jedne biljčice, jer je ograđena visokim zidom od susednog dvorišta. Oko podneva skoro puno. Uglavnom mlađi svet. Razgovaram sa direktorom jedne firme o dugu koji prema nama imaju već pola godine. Red je da se plati. Platiće, kad – tad. Onda, pošto smo apsolvirali taj neprijatni, materijalni deo sastanka, pričamo o...
NastavakSpasavanje od potopa, 16. april, subota
Maraton zaustavio saobraćaj. Odustao od pijace. Ići ću sutra. Pre svega zbog sira. Danas je rođendan našem Nikiti. Za prethodna tri dana izgubio je dva zuba. Jedinice, dole i gore. Bili smo prisutni kad je izgubio prvi zub. Jeo je sendvič koji smo mu spremili i on je u jednom trenutku rekao da ima nešto tvrdo u njemu. Bio je to jedam beli zubić, malecki poput bisera. On je bio veoma uzbuđen zbog tog događaja. Zavio sam zub u mali paketić od staniola i stavio mu ispod jastuka. Saša je odmah stavila jednu petstodinarku koju je on ubrzo pronašao i bio veoma ponosan, ali nije znao šta će sa parama. Nagovorio sam ga da pare vrati ispod jastuka jer će se možda još uvećati. Sunačno. Svečano. Preko noći sam završavao pisanje analize. Pred spavanje sam preleteo preko poruka prijatelja sa FB-a. Naletim na neki predizborni skup, u nekom srpskom...
Nastavak