Posle upotrebe rasuti! 28. april, četvrtak

I dalje se broje listići od nedeljenih izbora. Brojaće se oni celu večnost ukoliko takva vremenska odrednica postoji u srpskom kalendaru. U opštoj apatiji i masovnom dizanju ruku od svega i svačega ovo je jedan  događaj koji može opšte mrtvilo bar malo da zatalasa. Ne bavim se statističkim analizama i poređenjima, ali ne mogu a da ne primetim da broj birača u zemlji mistično varira ne samo između redovnih ili vanrednih izbora nego i u par dana, između početka i završetka izborne tišine. Muljanje, foliranje i nameštanje svega i svačega, pa i izbora, deo su srpske društvene i politčke tradicije. Postalo je deo našeg nacionalnog karaktera. Istoričari pokušavaju da izbegnu ovu temu. Njihov je stav ideološki, ili su antikomunisti ili su objektivni. Od Dvornikovića nije bilo nekog ozbiljnijeg pokušaja da se govori o karakterologiji naroda. To nije samo posledica proklamovane političke korektnosti već i liberalističkog koncepta po kome  se kolektiv mora individualizovati. Osim kad je u pitanju nacionalizam.

Neprekidno se ljulja brod, a ja nikako da se naviknem. Nije mi ni muka, ni vrtoglavica. Samo je nedodnošljivo gledati to mučenje. Život u kojem je sve samo laž i foliranje i gde nema kraja patnji u neku ruku ima dobre dramske elemente za umetnost. Pod uslovom da se i umetnost prikloni ovom društvenom trendu. Pravljenje love dobilo je svoje estetsku dimenziju. Pljuješ ne samo po ulici nego i po samom sebi. Onako, iz trka. Gravitacija uradi ono što ne mogu usta. I pravljenje love je umetnost! Ume da bude isplativo u svakom pogledu. Pogotovo za državne umetnike.

 

Sa Kosova stižu džakovi glasačkih listića na kojima Albanci masovno glasaju. Pa zar taj film nismo već gledali pre dvadesetak godina. Tako je Milutinović pobedio Šešelja. Sada se Šešelj posebno razgoropadio. Osetio trenutak da napadne političke takmace i da zatraži nešto od vlasti. Bajato, što ne znači da je manje odvratno. Od talasanja se malo otškrine poklopac koji smrad podzemlja pusti na površinu. I u tragovima je dovoljno da se oseti na čemu živimo.

Sa Vračara se šire vesti o ucenama državnim poslom. Državni posao je u mnogim mestima u Srbiji i jedini siguran posao. Koliko toga ima na Vračaru nemam pojma. A čime bi moglo da se zapreti penzosima? Da će da budu sahranjeni na Orlovači, a ne na Novom groblju? Niko im ne može ponuditi groblje a la kart. Ipak se znaju prostorne mogućnosti Novog groblja. O daljem smanjenu penzija više se ne govori.

Imam naslov: “Posle upotrebe rasuti!” Reč je, naravno, o pepelu. Ali ovde su higijenske mere veoma stroge. Na Novom groblju postoji tzv. Vrt sećanja gde se pepeo sipa negde u podzemlje, ispod zemlje i cveća, u kolektivnu spremnicu. Ništa urna u ruke! Postoji strašna opasnost da će pepeo iz urne da završi u prirodi. Na primer: u Dunavu. To bi ugrozilo ceo sliv. Nema veze što se sadržaj beogradske kanalizacije izliva u Dunav i Savu bez ikakvog pročišćavanja. Važno je držati se propisanih standarda. Inače bismo očas Dunav pretvorili u Gang. Koje ludilo!

Idu praznici. Umesto sunca najavljuju kišu. Navikao sam da Uskrs bude sunčan. Farbaćemo jaja. Čitati, možda sanjati.

Dunav, međutim, svakako nije Gang.  Ni bliže obale, ni dalje luke! Sve kao da je zakovano. Mogli bismo mantru o prolaznosti da zamenimo za mantru o izdržljivosti.