Moj dnevnik

Sve će biti tiho i pospano, 3. mart 2018, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Mar 3, 2018

Taman sam se setio jednog čoveka koji je opsesivno čuvao uspomene kad se, posle nedelju dana hladnoće i mraka, probilo sunce. To me je prenulo na ono što je napolju, spolja, a od čega poslednjih meseci uporno pokušavam da pobegnem ili da se sklonim. U nedelju će biti izbori za vlast u Beogradu. Upravo je u toku tzv. predizborna tišina. O onome šta mislim o našem svakodnevnom – političkom i društvenom životu, lako se može zaključiti iz mojih dnevničkih tekstova makoliko oni bili metaforični, uvijeni u različite lične i kolektivne sudbine. Bez obzira da li su moji junaci ljudi, potpuno izmišljeni ili veoma stvarni, bez obzira da li je reč o životinjama, mitskim junacima, metaforama na jezik, pisanje, asocijacije na ono što je bilo ili što će tek biti, jasno je da mi je ovo vreme, njegovo socijalno i političko tkanje, gledanje u zvezde, razglabanje o zlosrećnoj istoriji i...

Nastavak

Vratolomnik, 26. februar 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 26, 2018

O prokleti vratolomniku koji si odustao! Do juče si hodao po žici razapetoj između Albanije i Igumanove palate, ljuljao si se na trapezu između Kalemegdana i Novog Beograda, spuštao  se na jednom točku Balkanskom sa maramom preko očiju. Mnoge si povrede zadobio, mnoge kosti polomio, padao i padao, pa se podizao, uvek pun optimizma i vere da čovek može da pobedi sve. Sebe pogotovo. I dalje neka čuda izvodiš ali onako, preko volje. A pogled ti udaljen od dubine i opasnosti. Nije stvar u tome da li se čovek boji ili ne već da li je svestan svoga straha. Kod tebe straha više nema. Samo pomirenost. Biće da su na tebe delovali. Sećam se kako su veličali Aleksića, čoveka od gvožđa, a onda ga samleli, osušili i spljeskali u novčić uspomenu. Za tri groša spljeskaše i Miloša! Pade sneg i sve potonu. Lađe koje voze na drugu obalu pogotovo!...

Nastavak

Tamna ulica, 22. februar 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 22, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je živeo u mnogo tamnoj ulici. Neke ulice su jednosmerne, neke dvosmerne, neke puste, neke prometne, neke su ulice pune staraca, a druge pune stranaca, neke ulice su zloglasne, neke mirne i neprimetne, neke bogate a neke sirotinjske. Ova je ulica bila tamna u svakom pogledu. Sepija u svim nijansama! Kad svane, sunce skoro nikada da uđe u ulicu, kao da se plaši da će ga tamo neko smotati i zaključati u najdublji i najtamniji podrum. Kako u toj ulici, naslonjenoj na klanicu, groblje i okretnicu autobusa, tako i u celom gradu, a pošto je grad bio centar zemlje, onda i u celoj državi. Kad bi se neka svetlost pojavila, čovek, recimo da se zvao Bora, grebao bi zid da javi komšiji. O svetlosti, kao i o tami, nije bilo dobro pričati, a neke su reči koje bi možda najbolje opisale prirodu svetlosti i...

Nastavak

Na nasipu, 19. februar 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 19, 2018

Vodeni pacov vodi računa o svome krznu. Kadgod stigne licka ga i čisti. Za razliku od tebe mali čoveče! Kad se okomiš na vodenog pacova, ili makakvo  sitno i bespomoćno stvorenje, pomisliš li mali čoveče koliko je pre tebe živelo ljudi na ovoj planeti. Priča se da je ukupni zbir mrtvih izjednačen sa brojem živih. Lažu! Pokušavaju da te uteše slikom kruga. Više je živih nego mrtvih! Razlika se sve više uvećava.     Učio sam vodenog pacova matematici. Veoma je nadaren. Posebno voli funkcije sa dve nepoznate. Začas prepozna obrasce i skraćuje. To je iz života, kaže, kao da se pravda. Priroda je puna funkcija sa dve nepoznate. – Šta bi još voleo u životu, pitam ga dok šetamo nasipom. Nebo je visoko, voda se povukla, odasvud zelenilo. – Muziku i da me ne ganjaju mahiniti lovci, deca i čuvari obale… – I, ima li još nešto? Neki...

Nastavak

Bar kod, 17. februar 2018, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 17, 2018

Otišao vodeni pacov na odmor u vazdušnu banju. Preko sindikata. Da plakne malo pluća od podzemnih isparenja. Godinama radio u vodovodu i kanalizaciji. U hotelu ga dočeka haos. Umesto recepcije rupa u podrumu, a ručak na petom spratu gde su svi prozori razbijeni. Razvaljeno. Odasvud promaja. Gosti: glodari, ptice grabljivice, malinari i vaspitno zapuštena deca. Najgora su bila deca, ispoveda se posle vodeni pacov. Ceo dan i noć urlaju i trče hodnicima. Privatizacija uništila hotel, ali vazduh i dalje čist i plemenit. Kao svila. U upravi hotela kažu da jedni druge ne diraju i ne jedu, jer ima dovoljno svega, za svakoga.  Teško je, međutim, među našim primercima red uvesti, jer svako ima neku ideju, najčešće fiks ideju, da će biti upravo onako kako je on zamislio. Jedni će druge pojesti dok se posluže: doručak, ručak, večera. Od straha nešto i bi, ali ne toliko. Preteruju naši u svemu,...

Nastavak

Jedna sudbina, 14. februar 2018, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 14, 2018

Hodao, pevao, igrao, od radosti se obeznanio, tako su nekako opisivali jednog predsednika vlade kad je podneo ostavku i predao nasledniku da se bori sa narodnim nezadovoljstvom i preradom otpadnih voda. To njegovo, ili njeno, sve jedno, obeznanjenje beše vrlo karakteristično. Telo mu se ukočilo, ruke se raširiše, tako da je ličio(la) na starinsku tv antenu. Smejali se fotoreporteri i kolege. Samo dežurnom iz Urgentnog uopšte nije bilo smešno. Pronašao je kapilar koji je pukao negde u mozgu i mnogo alkohola u želucu. Pa su ga onda tretirali nekoliko dana. (Mislim na telo.) On/ona se skroz povrati za nedelju dana, ali na neobičan i pomalo bizaran način. Bili su smerni i snishodljivi, neodlučni, spremni svakoga da saslušaju, imali  strpljenja za sve stvari ovog sveta, i da kafu ili čaj popiju sa prijateljima i saradnicima, da odu na ručak sa roditeljima i širom familijom. I na pismo da odgovare.  Odbijali...

Nastavak

Tajna uspeha, 12. februar 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 12, 2018

Kod kuće je Gradimir bio manji od makovog zrna. Na  poslu se, međutim,  razgoropadi pa samo seče. A kako samo Gradimir  voli da uđe u svaku poru, svaki detalj, da prouči odakle je ko, ko su mu majka i otac, baba i deda sa obe strane, ujaci, stričevi, tetke, ujne, deveri i zaove… I kumovi pride.  Prostre ispred sebe stablo, sa sve dosijeima,  pa naglas kaže: a da vidimo odakle mu je ovo. Gleda mu u usta koja su se iskrivila u osmeh, malo niža leva strana, pa upoređuje. Ili kad čuje da je tražio da svako plati svoju kafu. Odmah pronađe na koga je povukao. (Imam utisak da ispred sebe ima gomilu malih mrtvačkih kovčega. Samo on može da ih vidi.) Raspitivao se kakav je ko u seksu, koje su mu omiljene poze, da li voli predigru, da li se odmah okrene na drugu stranu i zaspe ili...

Nastavak

Princip zadovoljstva, 8. februar 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 8, 2018

Bio jednom jedan čovek koji nije mogao da se snađe. Kažu mu idi levo, pa desno, gore, pa dole, a on sve pobrka. Nađe se na potpuno drugom mestu. Kako sa snalaženjem u prostoru tako i sa vremenom. Dogovore se da se vide sutra, a on misli da je to za nedelju dana. Kad prođe nedelja on bude ubeđen da je to bilo pre deset dana. Ono što je bilo najprostije za njega je bilo previše komplikovano, ono što je bilo složeno moglo se rastaviti i opet pretvoriti u nemoguće. Na kraju su drugi preuzeli da ga vode, pokazuju i upućuju. Kad bi bili raspisani izbori on se živo zanimao ne samo za koga će glasati nego i zašto. Obilazio je stranačke skupove. Klimao, ćutao, aplaudirao. Obično bi, na dan izbora, rekao da ne bi želeo da od njega nešto zavisi, pogotovo kako će živeti drugi ljidi. O sebi,...

Nastavak

O pesimizmu, 7. februar 2018, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Feb 7, 2018

Vreme se ubilo za mračne misli. Istorijski, kalendarski, biološki… lično. Kako bi se, uoslatom, moglo razmišljati o pesimizmu iz “čista mira”. Povod mora biti iznutra. Bar tako se misli. Ako je neko konstuticionalno sklon mračnim mislima i pesimizmu nije li njemu mnogo lakše da otvori ovu raspravu? Nisam, međutim, baš siguran da Šopenhauer, Niče i Kjerkegor mogu da objasne ovaj fenomen, koji nije samo raspoloženje nego i čitav jedan svet, na drugi način osim iz pobedničkog rakursa. Želeo bih to da izbegnem. Trijumfovati u pesimizmu deluje prilično blesavo.   Kad sam se upoznao sa Kristiforom Robinom i Vini Puom, a to je bilo verovatno veoma rano, čim sam naučio da čitam, a u našu kuću počele da pristižu dečje knjige, negde u prvom, drugom razredu, odmah mi se veoma dopao Iar. (U ovom tekstu koristim citate divnog prevoda Luke Semenovića, za koji pretpostavljam da sam čitao i u detinjstvu.)...

Nastavak

Voz istorije, 29. januar 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 29, 2018

Bio jednom jedan čovek, Rade Sladić se zvao, koji nikada nije mogao  da pronađe svoj vagon u vozu. Svaki put kad je vozom morao negde da putuje bio je u panici. Došao bi bar pola sata pre polaska, najčešće kompozicija nije bila ni postavljena, da traži svoj vagon. Obično se potraga završavala tako da bi minut pred polazak ušao u poslednji vagon i iznutra tražio svoje mesto. Mesto bi se, naravno, našlo, nije to bio problem, ali vagon nikako. Onda bi on putovao, tamo gde treba, i unapred se sekirao što će u povratku ponovo morati da traži svoj vagon. Osim toga, plašio se da ne uđe u pogrešan voz. Nije mu bilo dovoljno obaveštenje na početku perona i na panou u zgradi stanice. Morao je da ode skroz napred, do prvog vagona posle lokomotive, na kojem je pisalo to što treba.     Vremenom su ga upoznali službenici...

Nastavak