Moj dnevnik

Obeshrabriti, 6. septembar, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 6, 2017

Imao sam jednom jednog prijatelja mnogo pametnog. Ne samo da je bio mnogo pametan nego je i karakter imao. Kad bi se uzbudio oko nečega obavezno bi, ako sam bio u njegovoj blizini, govorio:  Ajde me malo obeshrabri! Ne znam koliko sam u tome uspevao, jer smo često iste strasti i uverenja delili, ali svoju sam ulogu ozbiljno shvatao. Ni on, pa ni ja, ne odosmo na Kubu ili Nikaragvu, da se borimo za narod i pravdu. Ni u kakve partije ne uđosmo. Ne završismo kratki kurs obaveštajni, niti doušnici postadosmo,  nismo postali kockari, pijanci, narkomani, kleptomani, prevaranti, ne zaposlismo se preko veze, ne nađosmo žene miraždžike, ne pronađosmo lek protiv raka, ne iskorenismo malariju i siromaštvo, ne dočekasmo ni bogatstvo, ni slobodu, ni prosperitet, najbolje obrazovanje, kupatilo u svakoj kući, a u svakom frižideru obavezno mleko, jogurt, puter, kačkavalj i šunkarica.  Umsto svega samo mobilni. Moj stari pametni...

Nastavak

Iz glave, 5. septembar 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 5, 2017

Dešavalo se da Darinka O. iznenada sve ostavi i zakuka: nešto mi je ispalo iz glave! U početku bi svi poskakali. Počeli bi da se osvrću i traže pogledom šta bi to moglo biti. Neki su to doživeli toliko ozbiljno da bi išli četvornoške po sobi i zagledali. Šnala, dijadema, slualica od slušnog aparata, konfete, sočiva… Znam, sve je to sa a ne iz glave, ali ljudi tako reaguju, po navici. Da iz glave može da ispadne nešto sasvim drugo to obično znaju samo  doktori. Oni po sobi traže delove tela, odnosno glave, parče sinusa, džinovski cerumen, zub, plombu,  parčiće mozga… Pisci, međutim, celoj stvari prilaze mnogo kompleksnije. Duško, zvani Adonis, sitni pesnik iz Zaječara, prišao bi Darinki, uzeo joj  desnu ruku između svoje dve krupne šake, stavio komplet na koleno svoje leve noge i rekao: Svakome ispadne ponekad nešto iz glave, Daro! Kakav je osećaj: da li je...

Nastavak

Rukopis, 2. septembar 2017, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 2, 2017

Bio jednom jedan pisac sa groznim, groznim rukopisom. Njegove muke sa beleškama na krilu deo su istorije književnosti. Da li je napisao “drugi” ili “dugi, “razmaz” ili “mamlaz”? Kako se odlučiti? Kontekst? Ali ako je reč samo o par rečenica, nekoj vrsti podsetnika, šta onda? Povremeno se tešio, dok se probijao kroz sopstvene beleške, da niko ne zna koliko pisaca muči ova muka. Malo je onih sa divnim, sređenim rukopisom i sekretaricama, ili suprugama, koje su vredno i predano prekucavale sve što bi pisac rukom zapisao. Tomas Man, na primer, kako je on sve lepo, i tečno, ispisao! Svi bi morali da se na njega ugledamo. Ali, recimo: Džojs, Džejms Džojs, on je baš umeo sve da zakomplikuje. Pisao je na sve strane. Samo je on mogao da se izbori sa svojim rukopisom. I koliko je grešaka pravio? Šta je sve izmešao i pobrkao? Ko to sada zna.  ...

Nastavak

Stid, 31. avgust 2017, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 31, 2017

Bio jednom jedan Miroslav Krstajić koji, čim nešto zagusti, počne da čupa kosu i jauče: O bože, o bože,  šta sam ti ja skrivio? Dok je bio mladić to je delovalo. Svi su smejali, pa i on sam, na kraju. Ali kad se zaposlio, oženio i okućio, pazio je da ga niko ne vidi i ne čuje. (Osim žene i dece, naravno.) Čim se desi neko sranje izvan kuće Miroslav brzo u klozet, stane ispred ogledala i počne: čupa kosu i jauče jedno te isto. Čuo to jednom direktor, koji je bio u prolazu, pa se  zabrinuo.  Miroslav beše knjigovođa od poverenja. Dumao, dumao direktor nedelju dana pa se  obrati svešteniku za savet. Pop mu reče da je takvih ljudi, koji kukaju i zazivaju Boga  sve više, ali da to ne znači da su svi vernici. Posle toga direktor naredi Miroslavu da ode kod popa.  Pop  otkri da Miroslav...

Nastavak

Osećaj, 30. avgust 2017, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 30, 2017

Sreli se kučak i kučka i na prvi pogled zaljubili. Odluče da sviju zajedničko gnezdo, podignu dom, izaberu mesto za život, nešto zgodno, malo dalje od centra, ali ne pusto, čist vazduh, a blizu škole za buduću decu, dobar prevoz. I pijaca. Kad su se smestili, a neprekidno u ljubavi, i u planovima, kažu jedno drugome: baš smo se lepo skućili, ali stalno imam osećaj da je ovde neko ranije živeo. Nije to osećaj ni prijatan, ni neprijatan, jednostavno: tu je. I kad su došla deca, koja su vremenom porasla, a kučak i kučka bili sve stariji i sporiji, i sve su kraće krugove oko svoga doma pravili, onaj je osećaj bio sve jači i jači. Jednoga dana im na vrata pokuca poštar. Nosio je veliki koverat od roza papira. – Za nas, iznenađeno će kučak i kučka. – Za vas! Tako piše, reče im poštar. U koverti beše...

Nastavak

Iza zatvorenih prozora, 29. avgust 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 29, 2017

Iz obližnje zgrade već danima se širi užasan smrad. Naleti, pa se izgubi. Već smo počeli da sumnjičimo jednog mačkoljupca iz te zgrade da plitko sahranjuje preminule ljubimce. Danas saznajem da smrad dopire iz stana sa prvog sprata u kojem je živela jedna baba. Niko joj ne zna ni imena. Godinama je sedela na hoklici pored ulaznih vrata i glasno komentarisala ono što se  u ulici i državi  događalo. Bila je prilično drčna, sa bogatim rečnikom psovki. Nije bilo pametno kačiti se sa babom. A onda je baba jednostavno nestala. Nikome iz zgrade nije bilo sumnjivo. I tako jedno pola godine. Onda su, valjda, njene najbliže komšije  osetili smrad koji dopire iz njenog stana. Pa su, posle dugog većanja, navodno, pozvali policiju. A policija se nije odazvala. Onda su pozvali bravara da obiju vrata. Bravar im rekao da je ključ u vratima. Ne znam da li je tada najzad...

Nastavak

Spavaonica, 24. avgust 2017, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 24, 2017

U sredu, na putu do katastra, u 27. marta, iz pravca Knez Danilove, naletim na improvizovanu spavaću sobu ispod stepenica jedne od zgrada. Uz put sam prošao Dalmatinskom, pored celog reda straćara i potleuša, da bih onda izbio na deo impresivnih zgrada, celog bloka, sa sve garažama, centralnim parkom, novootvorenim fensi kafeima i sličnim pratećim radnjama. Kad sam skrenuo prema Knez Danilovoj izgled ekskluzivnosti bloka još se pojačao. Tu je nekad bila fabrika od crvene cigle, oglodana i napuštena, ali lepa zgrada. U njoj su se pravili kuglični ležajevi. (Kako to samo gordo zvuči.)     Kasnije sam, kod kuće, pronašao sajt bloka koji nosi impresivni naziv Central Garden, i malo listao po njemu. Ponuda kako se već pravi za prodaju ekskluzivnog prostora za ekskluzivne kupce. Cena kvadrata je dvostruko veća od prosečnih stanova u  centru grada. To je sve veliki posao, velika ulaganja, pa i veliki profit. Gluposti...

Nastavak

Musaka, 20. avgust 2017, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 20, 2017

Danas, za ručak: musaka! Krompir, jedna cvekla, jedna crvena paprika, oko 300 grama mlevenog junećeg mesa, prethodno kratko prodinstanog sa crnim lukom, sve zaliveno mešavinom od dva jaja, pavlakom za kuvanje i mlekom. Cvekla i paprika su bili ukrasno, iznenađujući  elementi, premda nesumnjivo imaju i svoju gastronomsku ulogu. Musaku pamtim iz detinjstva. Mnogo pre prvog putovanja u Grčku. Musaka pripada tzv. kategoriji “kuvanih jela”, poput pasulja, kupusa i punjenih paprika. Pohovane, ili faširane šnicle, koje “idu” sa krompir pireoom, odnosno spanaćem, nekako ne pripadaju “kuvanim jelima” – više su deo luksuznog, hotelskog ugođaja. Nigde to, naravno, ne piše, ali te su se stvari, u naša vremena, podrazumevale. Uostalom, u detinjstvu i mladosti, priče o klopi, uz razmenu recepata, preporuka i saveta, beše samo u tragovima. Naše musake nisu ni grčke, ni turske, ni arapske. Jedu se vruće. Možeš više da se opečeš od musake nego od pasulja. Teško da...

Nastavak

O malograđanima, 16. avgust 2017, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 16, 2017

Provansa nije provincija! Da li je potrebno to da objašnjavam? Tek onda nećeš ništa razumeti. Bez obzira koliko želeli da izbelite i oplemenite svoje poreklo, da postanete primer, uzor i sredokraća, sve to nema ama baš nikakve veze sa onim gde ste rođeni i šta ste posle postali. Malograđani se gaje u skupocenim šoljama, u patricijskim kućama sa poslugom, podjednako kao i u sirotinjskim, olupanim šerpicama. Postoji zajednička nit koja ih spaja: glupost, samozaljubljenost i kukavičko obožavanje autoriteta, naravno iz vrlo određenog interesa. Malograđanin se ne postaje preko noći. Potreban je određeni napor, bez obzira što je reč o predavanju i prepuštanju matici, trud koji često traje godinama, jer postati malograđanin u pravom smislu nije samo puko podražavanje  oca, majke, možda strica ili dede, već podizanje i opremanje sopstvenog lika koji će se braniti i promovisati preko granica sopstvenog doma. Neki, na sreću, nikada ne prekorače taj prag. Žive...

Nastavak

Ono izvan moći, 11. avgust 2017, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 11, 2017

Lele i kuku kao zlo i naopako. Niko ne ume ono što neće, A hoće kad je već kasno. Ipak, ima i takvih koji stenju u snu. Čudan  soj mlitavih očajnika. Prespavaju ceo svoj vek, a kad dođu sebi, Vajkaju se na klimu, vlast i žene. Menjaj šta možeš, A ono izvan moći bar tuci, kašikom za cipele.   Ajmo svi zajedno:   Lele i kuku u tesnom sanduku. Sodoma i Gomora ko gasna komora. Vatra i dim, nek gori Rim! Ugostite verige, raširite kugu, zloću i sline. Padaju kao klade, svako svakog izdade. Ni reč o duši, sediš i pušiš. Izgubljen stih, na oku plik. Seća se  šećera kad je sanjala… Ramudavala, ramudavala Ramudavala ramudavala ramudavala...

Nastavak