Moj dnevnik

Oni koji ostaju, 28. septembar, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 28, 2015

  Kiša. Voda. Eto nama života! U ponedeljak će NASA da skine veo misterije sa Marsa. Istog dana a jedan arheolog će stupiti u prostoriju koja se nalazi iza zida Tutankamonove grobnice. Možda će na Marsu da bude voda skrivena ispod smrznute površine, a Neferteta ispričati svoju životnu priču i pokazati nam neprocenjivo bogatstvo. Ko zna. Još malo je ostalo. Kiša pada i zahladnilo je. Iz kukuruzišta u Hrvatskoj izlaze hiljade izbeglica. Kriza u odnosima Srbija – Hrvatska izgleda da je prevaziđena. Vlade i stranke pomno prate kako stoje u istraživanjima javnog mnjenja. Dan se skratio. Sve je mračnije. Sve više slušamo muziku koja nas vraća u prošlost. Ne tako daleku: deset, dvadeset, trideset godina. Danas je položen kamen temeljac na Beograd na vodi. Istovremeno je bio i protest pod nazivom “Ne davite Beograd”. Opet je postavljen tramvaj na skveru ispred zgrade Geozavoda. Tramvaj je, u stvari, usidren. Nova...

Nastavak

Una Lacrima Sul Viso, 24. septembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 24, 2015

Una Lacrima Sul Viso… odjekuje u bašti kod Sportskog centra Vračar. Ulica Radivoja Koraća. Biće još dana. Nadam se. U bašti senovitog, lepog kafića puštaju evergrine iz šezdesetih. Sedim između dva sastanka. To je trenutak koji traje petnaestak minuta. Vreme ne stoji. Što si stariji to vreme brže prolazi. Samo što se osvrneš i prođe mesec, leto, godina… Pijem čaj od hibiskusa. Za promenu jer sam već popio dve kafe. Đurđa sa Brača okačila je fotografiju svoja dva hibiskusa iz vrta. Gle, kako izgleda čaj u punom cvatu! Nikada ga tako nisam zamišljao. Volio bih da vidim i pistaće na drvetu. Više me privlači atmosfera pustinje nego prašume. Definitivno. Kad sam bio mali, ali ne toliko da nisam pročitao već gomilu pustolovnih, uzbudljivih knjiga (Džek London, Karl Maj, Zejn Grej…) čitao sam Malog princa i skroz mogao da zamislim pustinju, zvezdano nebo, zmiju, lisicu… iako je u knjizi sve...

Nastavak

Transilvanija na vodi, 21. septembar, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 21, 2015

  … on promrmlja nešto u smislu dobrodošlice: “e nabijem te na kurac!” Ja uzvratih u maniru velikih putnika: “Pa, dosta se ovde stvari promenilo.” Nisam mogao da prepoznam šta je šta. Polako sam se razbuđivao.   Juče i jutros sreo sam dve starije žene koje su me neobično podsetile na majku. Odnosno, izgledale su onako kako zamišljam da bi ona izgledala da je živa. U novembru bi napunila 89 godina. (To se desilo u četvrtak i petak.) Vrućina nesnosna a ipak draga jer posle nje dolazi zahlađenje, kiša. Ovo je najtopliji septembar. Otkad se meri temperatura. Tu blizu je moj i Goranin rođendan. Mogao bih da napravim ručak. Ili da naručimo pice. Zavisi od mogućnosti. Sećanje na majku iskoči i udari posred grudi. Posle podne, omamljen od vrućine, zadremam i naglo se prenem ispunjen nekim užasima. Morao bih dosta toga da radim. Imam obaveze koje otkucavaju. Da spremim...

Nastavak

Vesti sa granice, 17. septembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 17, 2015

Jutros sam na prozoru izbrojao deset novih cvetova prkosa. To je samoniklo cveće, izniklo iz zemlje gde je prošle godine bilo prkosa. Ili je seme samo doletelo. Kako je izabralo baš to mesto. Taj cvet traje kratko, desetak sati, ne više. Danas je vruće. Vesti sa granice govore o tome da su Mađari sasvim zatvorili granicu. Juče su bacali suzavac, upotrebljavali vodene topove, pendrečili. A izbeglice im uzvraćale kamenicana. I palile stare automobilske gume. Kako mi je sve to poznato. S tim da se to nije dešavalo na granici nego u Beogradu. Sada su, međutim, srpski policajci dobri momci. Ajde, neka se i to desilo.     Istovremeno, na zapadnoj granici nova napetost. Svi iščekuju kako će se “držati” Hrvati. Neki su već najavljivali da će biti gori od Mađara. Hrvati, međutim, nisu podigli žičanu ogradu, niti postavili vagon sa sečivima na pruzi. (Ta policijska dosetljivost deluje tako odvratno...

Nastavak

Gde smo to mi? 14. septembar, ponedeljak

Postavio eoranges dana Sep 14, 2015

        Priča sa gubitkom orijentacije najmanje je stvar vida. Volio da mogu da se orijentišem zatvorenih očiju. Možda bi mi to pomoglo da pronađem stara dokumenta i porodične foografije. U međuvremenu: magla! Reč je o Škartovom (Prota i Žole) stripu koji je napravljen pre mnogo godina. Glavni junak je Džo, moj pokojni prijatelj, filozof, šahista, knjižar… Verovatno je u pitanju “putovanje” u šampariju Standard 2, kod našeg starog prijatelja Radeta, koji je štampao gomilu knjiga izdavača koji su u to vreme bili alternativa. Štamaprija je nekako zavučena malim putićem na desno kad se krene u Beli potok ispod Avale. “Ja sam se izgubio”, to je nekako naš generacijski  lajt-motiv . Stojim u magli i pokušavam da otkrijem gde je šta. Gde je istok, gde, zapad? Lako ću potom da otkrijem sever i jug. Ovde se ljudi odavno ne orijentišu prema pravcu kompasa. Ovo će biti jedna...

Nastavak

Mapa puta, 10. septembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 10, 2015

  Počela kiša. Temperatura 14 stepeni. Hladno i u kući koja se još nije ohladila. Zidovi upili leto. Ubrzo ćemo da žalimo za toplotom koja nam je dozvoljavala da idemo u majicama i bosonogi. Kad je noćas počela kiša prvo mi je prošla kroz glavu autobuska stanica i izbeglice. Ima šatora, ali ne znam da li dovoljno. U parku je sada od kiše nastala prava kaljuga. Strašno mi je zbog ljudi koji su tamo, posebno zbog dece, ali istovremeno, strašno mi je i zbog sopstvene nemoći, pre svega materijalne, da nešto ozbiljnije učinim. To osećanje siromaštva, starenja, nesigurnosti, ograničenosti… i svega ostalog nije od juče. Prati me poslednjih pet, šest godina. Sada se stvari samo pojačavaju. Postoji u svemu tome još jedan problem koji deluje pomalo nestvarno. Svaki put kad se suočim sa nečim intenzivnim, nečim što izaziva unutrašnji potres, posebno u emotivnom smislu, doživim stres koji me trenutno...

Nastavak

Ujak u Pompeji, 7. septembar, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 7, 2015

Juče, u nedelju, odjednom sam osetio da se leto završilo. Zaduvao je vetar. Naoblačilo se. Noćas je temperatura pala za deset stepeni. U jutro vidim gomilu žutog lišća premda su krošnje i dalje zelene. Kolikogod nas ovo leto namučilo groznom vrućinom ipak je osećanje gubitka veoma snažno. Dani ne protiču sami od sebe, kalendarski, sa njima prolazi i vreme, pa i mi sami. Nije nikakvo čudo što su Heraklita još nazivali Mračnim. Nepovratno proticanje vremena (reke) izvor je raznovrsnih depresija. Muke na poslu. Beskrajna jurnjava za novcem. Dužnici se ili ne javljaju ili nervozno reaguju. Ovde se laže lako, precizno i na veliko. U svemu. Dobio sam u petak poruku od Prote Škarta iz Slovenjgradca! Stvarno nestvarno zvuči. Pomislio bi čovek da je u pitanju tajanstveni izvor Slovenije. Prota najavljuje veliko “Pesničenje” za 1. oktobar. Traži da napišem dve pesme. I da izvođenje bude u živahnom, perfomističkom stilu. Mogao...

Nastavak

Ich bin verloren! 4. septembar, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 4, 2015

  Mali Minda (Zoran Minderović) podsetio me je na neke obrazovno-kulturne drevnosti iz naše mladosti. Prvo je pisao o najboljem udžbeniku na svetu: “Francuskom u 100 lekcija”, a nedavno pomenuo i Šmausov “Nemački u 100 lekcija”. Preko Šmausa sam i ja svojevremeno pokušao da naučim nemački. I sećam se da mi je veoma prijalo to učenje nemačkog jezika u Institutu za učenje stranih jezika u Jovanovoj. To je u mome slučaju bilo nešto sasvim izuzetno pošto sam alergičan na svaku vrstu organizovanog, školskog sticanja znanja. U potpunosti sam autodidakt. Naravno, atribut “najbolji” ima sasvim ličnu konotaciju. U svetu udžbenika danas sigurno postoje mnogo modernije i delotvornije metode učenja jezika, ali Šmausov imao je nešto od one starinske samouverenosti da se jezik može lako naučiti ukoliko se nauči konverzacija u određenim situacijama. Izbor tih situacija predstavlja sliku i priliku ne samog tog vremena nego i onog koje se mnogo dalje...

Nastavak

Dobrano, dobrano, 1. septembar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 1, 2015

  Palo mi je na pamet, možda od vrućine, a možda i od latentnog očajanja, kako je dobar izraz: “dobrano”. Rekoh u sebi: “dobrano smo u kurcu”, i odmah sam se osetio bolje. Da se poigraš rečima izgleda da je krajnje lako i jednostavno. Zašto se ne bismo igrali ako to pomaže? Verovatno zbog toga jer se ne možeš uvek igrati bez obzira koliko bio svestan da ćeš se na taj način, bar privremeno, izvući iz … koječega. Kad si se dobrano ušetao u zrele godine i dobrano skrasio, odnosno prikovao, za jedno mesto, dobrano izabrao profesiju, stekao i izgubio rodbinu, prijatelje, kolege, zemljake, vršnjake, daždevnjake… mogao bi dobrano da se suočiš sa samim sobom, da podvučeš crtu, oprostiš se od ovoga i onoga, pomiriš da nećeš biti čuveni fudbaler, doktor ili avanturista… Sve mi to deluje nekako bezpovratno. Gore od svakog očajanja. Danas sam nekoliko puta čuo rečenicu:...

Nastavak

O usamljenosti i javnosti, 28. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 28, 2015

  Kad sam krenuo sa Dnevnikom nisam previše razmišljao o vezama između privatnog i javnog. Pogotovo o onome kakva je uloga FB-a. Posle teksta “Krov nad glavom”, koji sam postavio na Dnevniku 18. avgusta, a koji je izazvan mojim susretom sa izbeglicama na beogradskoj autobuskoj stanici, zapljusnuo me je talas različitih reakcija. Više ne razumem svet oko sebe. Niti imam odgovor na sve. Mnoge stvari su zaprepašćujuće. Svašta ispuzava ispod kamena. Priznajem, nisam opremljen. Prenem se od sadržaja onoga što postaje deo javnosti. Osećam izvesni stid zbog javnog ačenje ko je šta uradio za izbeglice. Naravno, mnogo su strašnije rasističke i ksenofobne opsesije koje su često upakovane u ljudsku brigu za našu sudbinu. Jeste, baš je Nenad Popović iz Srpske narodne stranke mnogo zabrinut za nas! O onome šta je, ili nije, uradila aktuelna vlast pišu novinari i komentatori. I tu se drže predstave između kritičara i apologeta. Imam...

Nastavak