Moj dnevnik
Tri kapi mleka, 30. mart 2018, petak
Bio jedan čovek koji je jednom nešto uradio pa su ga hvalili i tapšali po leđima i ramenima. Davno je to bilo pa su svi zaboravili o čemu je bilo reč, da li neki novi put, neka izložba, spaseno dete iz nabujale Drine, poseta majke palog heroja…. I sam čovek više nije bio siguran šta je to nekada dobroga uradio, jer se prošlost strašno brzo od njega udaljavala, odnosno on je tako brzo jurio u budućnost, a uz put ostavljao mnoge drugove i drugarice, kolege i koleginice, generacije, u stvari. Svi oni kao da propadoše kroz živi pesak vremena. – Da sam nešto ponovo mlad, vajkao se čovek, istetovirao bih na samom sebi najvažnije što sam uradio, i zbog čega sam bio popularan i omiljen. Ali u njegovoj se mladosti po koži crtalo kalendarski a ne hedlajnski. Pa bi pisalo: JNA, 12. septembar 1972, ili: Ana, pa malo srce,...
NastavakO nestajanju, 28. mart 2018, sreda
Postoji jedan lokal, u blizini naše kuće, koji kao da je omađijan. Štagod u njemu započne, pre ili kasnije propadne. Nije to jedino “prokleto” mesto na Bulevaru na kojem ne uspevaju poslovi, ali sam ovo posebno proučavao. Prvo je krenula prodaja nekih krpa, tzv. butik, koji je vrlo brzo bio izlepljen raznim porukama tipa: “rasprodaja pred zatvaranje” ili: “još samo do kraja meseca”. To je potrajalo godinu-dve dok se radnja stvarno nije zatvorila. Onda se prostor uređivao par meseci pa je jednog dana osvanuo muški frizer. Mislio sam da je frizeraj baš dobro radio, nikada nije bio prazan, dok se jednog dana i on ne zatvori. Prostor se ponovo uređivao jedno duže vreme dok se nije pretvorio u prodavnicu klasičnog roštilja. Onda se i to zatvorilo. Sledeća radnja bila je takođe brza hrana, ali ovaj put u nekom giros ključu. I to ubrzo propade. Trenutno je to leskovački roštilj...
NastavakMasovna sarana, 23. mart 2018, petak
Je l to to? Gotic folk! Smešno? Otkačeno? Parče stvarnosti koje deluje potpuno nestvarno. Groblje na kojem je snimljen spot očigledno je u gradu. Kosturi samo što nisu izašli iz grobova. Na beogradskom Novom groblju, koje je, u stvari, najstarije i najpoznatije, pored ulice Sveti Nikola neki je preduzimljivi čovek podigao kuću u kojoj normalno živi. Sasvim mala kuća, odmah uz zid, sa unutrašnje strane groblja. Groblje pruža imunitet bespravnoj gradnji. Kako bi mogao da rušiš nešto na groblju na osnovu urbanističkih propisa? Sigurno bi se moglo podići još kuća na groblju. Okućiti se na groblju! Ima li jednostavnijeg rešenja ne samo za ljude bez stanova i kuća nego i one koji se plaše života i neizvesne budućnosti? To bi takvo, naseljeno groblju dalo neku unutrašnju toplinu i sigurnost. Deca bi se igrala po grobovima školice kao u školskom dvorištu. Ima na grobovima i poznavanja jezika i matematike....
NastavakČovek lišaj, 21. mart 2018, sreda
Bio jednom jedan čovek koga su stalno gazili. Gdegod da se našao neko je preko njega prešao. U autobusu, u tramvaju, u podzemnom prolazu, na trgu, na bulevaru, na stepeništu, o porodici i o poslu da i ne govorimo. Kad bi mu neko samo stao na nogu, i produžio dalje, a on ostao uspravan, nisu mu bila potrebna nikakva izvinjenja, primio bi to sa radošću, jer bi mu se učinilo da u životu može biti i drukčije. Gazili su preko njega i pojedinačno i grupno, i sporadično i generacijski. Gazili su ga uz priču, ćaskanje, vedre dosetke, potpuno nesvesni po čemu hodaju. Nekad su ga, međutim, gazili surovo, osvetnički, da ga ponize i obeleže za sva vremena. On je prvo vikao: zašto po meni, onda: nemojte ljudi, na kraju: jeste li svi prošli? Nije on, naravno, bio jedini koji je bio gažen i ponižavan, dođu takva vremena, pa potraju,...
NastavakČinodejstvovanje, 18. mart 2018, nedelja
Bio jednom jedan čovek koji je tako vešto, i tako lako, činodejstvovao, da to niko nije primećivao. Naravno, takve stvari ne mogu da ostanu bez odjeka. Nije samo što je lako činodejstvovao nego je u tome i uživao. Pa je činodejstvovao u javnom prevozu, u gužvi u podzemnom prolazu i na ulici, u Knez Mihajlovoj i u Dušanovoj, u Đušinoj i na Gundulićevom vencu, sedeo na klupi ispod Brankovog mosta, pored pecaroša, i činodejstvovao, gledao prenos Lige šampiona u kafiću, i činodjestvovao, prepirao se sa ukućanima, išao na pijac, podizao pare, zaduživao se, vodio ljubav, hranio ulične mačke i pse, išao na izbore, igrao šah preko interneta… i činodjestvovao. Samo kad bi prolazio pored crkve, sinagoge ili džamije nije, iz puke pristojnosti, činodejstvovao. Često su ga pitali: da li to pomaže? A on je odgovarao kako kad, prema raspoloženju: ili bi oćutao ili rekao: “kako kad”. Niko ga zbog...
NastavakAlan Čumak, 15. mart 2018, četvrtak
Alan Čumak! Da nam je danas jedan takav. Možda bismo sa njim mogli da napravimo novu Osmu sednicu i da krenemo iz početka. Bili bismo mnogo pametniji. Neosporno. Igrali bismo na kartu koja dobija. Bili bismo žrtve a ne pobednici. Do pred sam kraj. Onda bismo pravedno pobedili. U tome bi nam pomogli Amerika, Nemačka i Rusija. A i Kina ne bi imala ništa protiv. Nesvrstani prijatelji bi se sjatili sa svih strana. Imali bismo banana, duvana i cimeta koliko ti srce ište. Tito bi bio najveći sin srpskog naroda, a Jugoslavija žrtva neonacizma, solipsizma i Kominterne. Zenge i Zelene beretke bi se zaklinjali na vernost Kiri Gligorovu i Azemu Vlasiju, Kučan bi prihvatio kuću u Bugojnu, porastao bi bar deset santimetara, Mesiću bilo prijatno na Kopaoniku, Viktor Bubanj bi smenio Kadijevića, Đuro Pucar Stari bi poveo rudare iz jedne u drugu jamu, Mate Jerković bi izvršio desant na...
NastavakBašta, 14. mart 2018, sreda
Na ulici, u Vlajkovićevoj, ugledao sam prve prolećne cvetove. Nada da ćemo dočekati proleće sve je izvesnija. Što više stvari znam o onome što se dešava oko nas sve mi je gore. Sunce i male radosti ne mogu da uklone brigu i strepnju zbog onoga što dolazi. Moj unuk je juče pojeo rekordni broj projica sa sirom. Dok smo pričali, i dok sam mu crtao, on je sve smazao osim jedne. Počeo je da trenira košarku. Pitam ga da li zna koliko je igrača u košarkaškoj ekipi. Još ne zna. Umro je Stiv Hoking. Nisam mogao da odolim pa sam pogledao komentare o tome na sajtu B92. Najveći broj normalnih ljudi koji izražavaju poštovanje i divljenje i manjina tzv. vernika koji pljuju i truju sve oko sebe. Odvratno. U isto vreme Rusi nemaju pojma ko je prosuo nervni otrov u Solsberiju. Pravda za izdajice! (I to se ovde...
NastavakBube, 10.mart 2018, subota
Nemoj govoriti za ljude da su bube Jer to je ružno i uvredljivo Mogao bi neko ćuti Ali ja se pazim i to govorim samo među nama Nije stvar u tome da te ne čuju već zbog sopstvene duše I zdravlja Biti dobar prema lošim ljudima to je znak plemenitosti Ili slabosti Jer oni upravo tako razumeju stvari I nikako drukčije Ne plaši se draga neću pokvariti dušu kad govorim za neke Da su bube Ja to govorim samo tebi i majci i nikome više Kad smo sami između četiri zida Jer znam da bube gamižu među nama Izlaze iz temelja Penju se ka vrhu Ne samo stepenicama nego i brzim liftovima Bube su to a ne ljudi Mada imaju lična imena, navike, sopstvene mirise, diplome A vole i da se smeju raskalašno i naizgled dobroćudno Smerno odlaze na partijske dogovore I odatle se vraćaju crvene u licu, sa...
NastavakDanas je 9. mart, 9. mart 2018, petak
Danas je 9. mart. Ceo dan. Ne bih se toga setio da nisam pročitao deo izjave Vuka Draškovića o tome da je 5. oktobar 2000-te poništio 9. mart 1991. To je ne samo nebulozno nego i duboko pokvareno. Vuka, očigledno, i dalje svrbi to što 5. oktobra nije učestvovao u rušenju Miloševića. Bio je, uostalom, njegovo saveznik tokom bombardovanja 1999. Onda je njegov prijatelj Milošević pokušavao da ga ubije jer je uklanjao sve one za koje je mislio da bi mogli da ga ugroze. Tako su ubili i Ivicu Stambolića i Slavka Ćuruviju. Sloba, Mira, Rade Marković, razne Legije, Arkani, Romići… koja plejada zlikovaca. Ništa lakše, i jednostavnije, nego ubiti. Bio sam na ulici i 9. marta 1991. i 5. oktobra 2000-te. Te 1991. imao sam 42, a 2000-te 53 godine. (Rođendan mi pada 30. septembra.) Kad su u pitanju moja politička ubeđenja, ništa se u tih deset godina...
NastavakO ženskim nogama, 5. mart 2018, ponedeljak
Bio jednom jedan čovek koji je mnogo voleo ženske noge. Voleo ih je u raznim oblicima, bojama, formatima, različite starosti i maljavosti, sportske, manekenske, domaćičke, damske, baletske, vruće, mlake, tople, oznojene, suve, pegave, glatke… Toliko ih je voleo da ih je naprosto obožavao. Kad bi prošao dan, a on ne bi ugledao neke posebno lepe ženske noge, zbog kojih bi mu se učinilo da priroda i univerzum imaju dublji smisao i cilj, on bi osećao duboku i tešku prazninu. – Jao dana praznoga, uzdisao bi ne mogavši dugo da zaspe. Nikad se nije ženio. Valjda među tolikim nogama koje su prolazile oko njega nije uspeo da se odluči za jedan jedini par. Nije da se nije zaljubljivao. Baš kao magarac znao je da se šetka oko njene kuće. Mesec, dva, tri, onda ljubav zgasne sama od sebe. Promene se, u međuvremenu, pantalone i najlonke za sokne, otkriju se članci,...
Nastavak