Hrvojevo pismo
O pismima
Kad sam napisao poslednje pismo? Mislim na pismo koje se piše rukom ili kuca na pisaćoj mašini. Možda dvadeset godina. Moj rukopis se, u međuvremenu, prilično pokvario. Sve češće imam problem sa razumevanjem onoga što napišem rukom. Naravno, ja i dalje rukom pravim beleške, da imam tablet verovatno bih prešao na takvu vrstu pisanja. Cela moja komunikacija sa prijateljima, poznanicima ili sasvim nepoznatim ljudima, odvija se isključivo putem interneta. Tako oko dvadeset godina. Šta će biti sa epistolarnom književnošću? Gde će završiti? U jednom ogromnom inboxu. Čitao sam da je Susan Sontag iza sebe ostavila inbox sa preko 17.000 mejlova. To je sada ne samo deo njene ostavštine nego i oblast istraživanja. Možete da uđete u biblioteku i da kopate po tuđim pismima. Možda tom prilikom otkrijete da su vas mučile iste brige i isti strahovi. (Oni se češće dele od radosti i ushićenja.)
Pisma su čudo, bez obzira u kojoj su formi pisana.
Odlučio sam da od 22. februara 2016. otvorim novu rubriku u Građi za Muzej melanholije. Jednostavno – pisma.
Prvo pismo koje objavljujem je odgovor moga dragog prijatelja Hrvoja Batinića na poziv da nešto napiše za rubriku Sećanja. Hrvoje živi u Sarajevu. Sve vreme.
17. 02. 2016. – odgovor Hrvoja Batinića
Dragi Kaza,
Obradova me tvojim javljanjem!
A ražalosti određenim elementima sadržinskim tvoga maila
Stavljaš me, htio ne htio, u situaciju
Da imam osjećaj da moram da ti sada reknem nešto
Nešto mudro
Pametno ili makar malo utješujuće
Što ja ti nisam capable
Ja sam čekam da meni neko rekne
Nešto što će me malo “izvaditi”
Ali nema nigdje nikoga
Horizont je pust
I samo čovjek motri
I snatri
K’o napušten pas
I prevrće zgužvane mape svoje
Koje ga dovedoše na mjesto ovo
I pita se… jesu li lažne one bile – majku im njihovu
I čeka, čeka, čeka
Ko lovac u čeki
Da ugleda gljivu
Atomsku
Kad već lice Božije
Nije mogao
On 16.2.2016 21:26, Velimir Curgus wrote:
> Dragi Hrvoje, kako si? Šta ima kod tebe?
> Evo je upravo izašla moja knjiga priča i projekata “Muzej
> melanholije”. Nije velika knjiga: 13 priča i 3 projekta. Ubacio sam
> tri svoja projekta jer mislim da su i oni jedna zanimljiva priča. Ako
> neko hoće da ih realizuje, super.
> Ja se, inače, pomalo mučim ne toliko zbog starosti koliko zbog
> besparice i brige oko dece, odnosno unuka. Sve ti je ovo jedan veliki
> jad i čemer. O političkim i društvenim prilikama nemam
> šta lepoga reći. Pomračenje. I uma i prostora.
> I dalje pišem Dnevnik. Nemam pojma u šta će se to pretvoriti.
> Mogao bi da napišeš nešto za Sećanje. Volio bih. Baš.
>
> mnogo pozdrava od Kaze
>
> koji očekuje da se javiš