Na nasipu, 19. februar 2018, ponedeljak

Vodeni pacov vodi računa o svome krznu. Kadgod stigne licka ga i čisti. Za razliku od tebe mali čoveče! Kad se okomiš na vodenog pacova, ili makakvo  sitno i bespomoćno stvorenje, pomisliš li mali čoveče koliko je pre tebe živelo ljudi na ovoj planeti. Priča se da je ukupni zbir mrtvih izjednačen sa brojem živih. Lažu! Pokušavaju da te uteše slikom kruga. Više je živih nego mrtvih! Razlika se sve više uvećava.

 

 

Učio sam vodenog pacova matematici. Veoma je nadaren. Posebno voli funkcije sa dve nepoznate. Začas prepozna obrasce i skraćuje. To je iz života, kaže, kao da se pravda. Priroda je puna funkcija sa dve nepoznate. – Šta bi još voleo u životu, pitam ga dok šetamo nasipom. Nebo je visoko, voda se povukla, odasvud zelenilo. – Muziku i da me ne ganjaju mahiniti lovci, deca i čuvari obale… – I, ima li još nešto? Neki restoran, gospođa ženka? – Tenzorski račun! – To je mnogo iznad moga nivoa! A je l te to zanima zbog naprezanja ili tek onako? – Tek onako!

 

Razmišljam da pronađem nekog profesora tenzorskog računa. Nekog dobrog mehaničara koji ima opšte obrazovanje. Neko ko shvata razliku između botanike, zena i astronomije. (Znam jednog profsora mehanike koji ispunjava uslove. Malo je čudan: ne voli lekare i Italijane, ali to ne menja na stvari. Živi na Neimaru. Ima i mnogo uvrnutijih stvari koje napadaju profesore.) Bojim se, međutim, da ideja da predaje jednom vodenom pacovu ne bude dočekana kao eksperiment na ljudima. To bi sve pokvarilo. Koliko bi iko, pitam se, mogao da se posveti obrazovanju ne jedne životinje već jednog vodenog pacova? Konji, psi, delfini, razne vrste majmuna, svinje, mačke, papagaji…  sasvim su  prihvatljivi za školovanje, ali pacov, mada vodeni,  izaziva podozrenje, da ne kažem strah i gađenje.

A da oderu njegovo malo krzno, da ga osuše, uštave, seku i kroje, to im nije gadno!

I koliko je ljudi ukupno odrano? Osim onih morbidnih ukrasa iz konc logora, u obliku abažura za lampe, koliko se ljudi oblačilo u kože drugih ljudi? Nesumnjivo je čoveka mnogo lakše pojesti  nego se njime obući. Sa vodenim pacovom je upravo suprotno.

– Mogao bih, reče mi jednom prilikom moj prijatelj vodeni pacov, od milja Paki, tačno da izračunam koliko je  više živih od mrtvih ljudi, a koliko je više mrtvih nego živih vodenih pacova. Samo kad bih znao tenzorski račun.

I dalje mislim da bi računanje bilo korisno bez obzira koliko bi me rezultat rastužio. Nekad je baš dobro otplakati, pogotovo dok sediš na nasipu iznad opustelih i zatrovanih reka i  kanala.

Šta bih još od sebe mogao napraviti u ovom umornom  i izveštačenom svetu?