Moj dnevnik

Otići nekamo! 2. septembar, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 2, 2016

Toplo blato, svi siti. Nema ogledala, slatko u ustima, posle podne,  dremež. Sve  pamtiti. Narav skotska.  Neko stalno ponavlja:  ko je l ja? Bejah ovde odavno. Nečeg se sećam a nečega: nema. Kad moram moram. Razmišljam o tome na koliko bi se načina ovo moglo pročitati. Na glas. Tako da se melodija i ritam značenja kidaju i spajaju uvek u nekom novoj harmoniji. Pisao sam starom prijatelju Eliavu, kompozitoru, veštom muzičaru, odličnom igraču ping ponga, o tome kako se interpretacija teksta, čak veoma proznog, može pretvoriti u u uzbudljivu kompoziciju. On je to već radio. U muzici ne postoje, bar tako mislim, fetišističke žanrovske podele kao u književnosti. Posebno je to primetno u tzv. književnoj kritici. Ako toga još uvek ima. O književnosti, da ne pominjem poeziju, više niko ne priča. Češća je tema priroda tamne materije i genetske mutacije nego poezija. To više nije čak ni neozbiljna delatnost....

Nastavak

Rompomponi, 26. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 26, 2016

Razgovori o mentalnom zdravlju. Da li je demencija najefikasnije sredstvo za očuvanje mentalnog zdravlja? Zdrav razum se buni, otima, postavlja pitanja, izaziva krizu koja se ne razrešava konstatacijom da si nemoćan i da sam ne možeš ništa da uradiš. Svet je generalno postao jedno grozno mesto. Ili smo danas samo svesniji toga gde živimo. Za razliku od jučerašnjeg sveta u kojem nije bilo interneta. Ipak, ta svest o ludilu koje dominira svetom, a to nije samo ludilo u racionalnom već i u moralnom, kulturnom, elemntarnom ljudskom smislu, to je nešto što razoružava. Posebna priča je Ovo Ovde. Ovde je priča o mentalnom zdravalju i veoma personalna. Ali se ne sme direktno imenovati. Evo, rekoh naglas sebi, ja sam taj koji je poludeo. Ne znam kako da predstavim svoju bolest. Možete me slobodno proglasiti odgovornim za sve. Kriv sam što život nije ispao drukčiji. Kako za mene samog tako i...

Nastavak

O testu, 23. avgust, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 23, 2016

  Odavno nisam ništa radio sa testom. Mislim na hleb. Nekada davno baš sam u tome uživao. Uvek sam voleo  da radim rukama. Verovatno sam promašio profesiju. Premda, i pisanje zahteva određeni rad rukama. Onoliko. A tek crtanje.  Ipak, raditi u bašti, zidati, praviti nešto od drveta,  pripremati hranu, to je nekako izvorno rad koji oplemenjuje. Sanjam o tome da mogu da kombinujem. Od svega je ostalo samo kuvanje koje, međutim, mora imati dobar povod: da spremiš ručak ili večeru za decu, unuke, prijatelje. Sa starošću, sve je manje prilika da se pripremaju istinske gozbe. Čak i jednostavna jela, poput punjenih paprika, više zavise od prilika nego od sastojaka. Da svako godišnje doba “obeležiš” određenim jelom to se podrazumeva. Zimi  to je sarma, u proleće mlado grašak i krompirići, leti punjene paprike i tikvice, u jesen musaka od patliđana i  pasulj sa svežim sušenim mesom i pečenim paprikama. O...

Nastavak

Vila “Svemir” i drugi događaji, 17. avgust, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 17, 2016

Vreme šmrljavo. Sparina i prolom oblaka. Potekne voda, sve se natopi, a posle jedan sat sve je suvo i toplo kao pre nevremena. Prekjuče je jedan kolega napisao na FB-u da je sleteo Bajdenov automobil. Dan pre dolaska potpredsednika Amerike stižu njegova teška oklopna kola posebnim avionom. Gradske vlasti su unapred najavile da će neke ulice biti zatvorene ne samo za automobile nego i za pešake. Uveče je premijer ugostio visokog gosta u Skadarliji. Bajden čak i zaigrao uz pesmu Zvonka Bogdana.  Sećam se da sam jednom, kao dete, negde na moru, video strance kako igraju uz naše starogradske pesme, valjda valcer, i bilo mi je mnogo čudno.) Povodom dolaska američkog potpredsednika Šešelj  i radikali su održali pokazne demonstracije, negde u Pionirskom parku. Na sebi su imali majice sa fotografijom Donalda Trampa i poziv (na engleskom) da se za njega glasa. Ova vrsta propagandno-političke akcije namenjena je, kako objašnjava...

Nastavak

Tajna sreće, 15. avgust, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 15, 2016

Ovde se kuka ne samo iz navike nego i iz zadovoljstva. Ista stvar je i sa laganjem. Kukanje i laganje se dopunjavaju. Gromada od koje se filtrira kultura. Esencija mudrosti. Laži i žalopojke. Kako u politici, tako i u svakodnevnom životu. Više ne znaš koliko je ko u bunaru, a koliko sve to jedno foliranje. Na vrhuncu nečijeg trijumfa vidiš kako je sve jedna trivijalna koreografija. Napredak se objašnjava uz pomoć statistike a lični uspeh preko FB-a. Ko zna, možda je tajna sreće u Srbiji u foliranju. Svestan sam da Srbija u tome nije usamljena. Foliranje je globalna pojava zbog koje lokalno patimo. Ili smo srećni? Prestao sam da čitam Politiku. Kupujem je samo subotom zbog Kulturnog dodatka. Nedeljom je Politika već godina poprilično odvratna. Tada se plasiraju posebno pripremane “otrovne” teme. Sećam se devedesetih kada je to bio termin za komentare Gorana Kozića. (Čitao sam da je Goran...

Nastavak

Ementaler i novine, 12. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 12, 2016

U Beloj Crkvi nema nedeljnika “Vreme”! Nema, pa nema! Pa šta s tim? Nema ni ementalera! Sve je prilagođeno ekonomskim mogućnostima građana. U samoposlugama i prodavnicama (koje se nazivaju diskonti) prodaje se na crtu. Velika sveska sa tvrdim koricama u kojoj su zapisana imena i dugovanja. Plaća se svakog meseca, najmanje dva puta. Kako stigne penzija. Od novina se kupuju one najjeftinije, one od dvadeset dinara. Uvek se potresem kad vidim naslovnice. Sad se puca na ovoga, sad na onoga! Premijer kaže da je Danas tabloid. Šta su onda Kurir i Informer? Glasovi iskonske mudrosti? Pre nego što se u petak vratimo u Beograd prodavac sa jednog kioska mi otkriva da više ne nabavljaju “Vreme”. Bez “Vremena” se, naravno, može preživeti. Kao i bez ementalera. Ostaje, međutim, gadan osećaj da nije u pitanju samo platežna moć građana koliko čišćenje medijskog prostora od svake vrste kritičkog mišljenja. Znam ja dobro...

Nastavak

Zgnječiti cvrčka, 5. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 5, 2016

Svake godine, za 5. avgust, flešovi hrvatske Oluje. Vraćaju se sećanja na nesreću i tugu jednih, a trijumfalizam i slavlje drugih. Hrvati slave pobedu, povratak izgubljene teritorije  i pravdu, Srbi žaluju zbog žrtava, izgubljenih domova i nepravdu. Od samog početka “događanja naroda” i “balvan revolucije” znao sam da to ne može biti dugog veka i da će se to skupo platiti. Na početku su nesrbi bili proterani sa teritorije SAO Krajine. Napravljena je grofovija ludosti i gluposti – kombinacija promišljenog policijsko-političkog plana i stvarnog osećanja ugroženosti, pojačanog reminiscencijama na strahote koje su Srbi doživeli u ustaškoj NDH. Ništa nije moglo toliko da ojača nacionalistički, profašistički duh u Hrvatskoj kao stvaranje SAO Krajine, sa sve četničkom ikonografijom. Kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini. Tuđman je bio figura, baš kao i Milošević, koja je mogla da ujedini sve nacionalne, političke, kulturne i društvene frustracije. I jednog, i drugog...

Nastavak

Soba šinjela i froncli, 3. avgust, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 3, 2016

Naravno, nikada nismo imali posebnu sobu za odeću. Naročito ne za šinjele. Očeve stvari su bile u ormanu zajedno sa svim ostalim. Nije u toj odeći bilo ničega trijumfalnog i pompeznog da bi raspaljivalo dečju maštu. Mnogim delovima te odeće ne znam ni danas ime. Na primer, krajevi rukava, dupla tkanina koja nije bila skroz ušivena, gde su se pohranjivale karte od bioskopa ili autobusa, poneko dugme. To je bio izvor uzbudljivih otkrića. Na očevoj uniformi nije bilo previše zlata – pikova, trefova, rombova i lovorovih listića.  A zvezdice na epoletama! Da li je bolje što više ili što manje? Imalo je to neke veze sa mladošću, pa se i šalilo na račun broja zvezdica.   Neko celo jutra vežba na trubi. Počeo je od Marša na Drinu, pa preko motiva iz “Kuma”, pa do Besame Mućo. Vraćao se na ovu poslednju više puta. Svira polako, da ne pogreši,...

Nastavak

O izgubljenim stvarima, 30. jul, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 30, 2016

Malo, malo pa ugledam nešto čudno. Nešto što me protrese. To su, nesumnjivo, svakodnevni prizori, ništa drastično i dramatično. Drama je skroz kamerna. I odvijaj se verovatno samo u mojoj glavi. Na primer: jedna izgubljena čarapica. To je očigledno bebina čarapica koja je ispala iz kolica. Bebe vole da se nogataju i često skidaju čarapice, a roditelji su zagledani ili u mobilne ili u budućnost pa previde ovaj gubitak. Pre neki dan sam na istom zidu zatekao prazni flašicu sa cuclom. I ona je, verovatno, ispala na trotoar a brižni je građanin stavio na zid. Lepo je da građani zaboravljene bebina stvari ostavljaju na zid. Ne verujem da bi isto postupili sa telefonom ili novčanikom. (To bi, uostalom, bilo skroz besmisleno. Vlasnici telefona i novčanika mogu se mnogo lakše pronaći.) Meni je, međutim, ta vrsta gubitka znak nekog dubljeg gubitka i očaja. Beba, naravno, neće ni primetiti nestanak svoje...

Nastavak

Groblje izdajnika, 29. jul, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 29, 2016

Već sama ta ideja deluje bolesno. Ovaj svet je sve bolesniji. Od bolesti se ne možeš odbraniti zatvaranjem granice ili daljinom. Prikaze bolesti lako prelaze sve prepreke. Somnabuli vođa Severne Koreje, masovna ritualna silovanja dece u Zapadnoj Africi, baljezganja Donalda Trampa, džihadisti koji zakazuju odlazak u Raj u određeno vreme, kad se raznesu bombom nasred ulice, sve su to besomučne konvulizije jedne te iste svetske bolesti. Prodire, inficira, menja ponašanje. Ne vidim da ispitivanja raspoloženja javnog mnjenja služi biločemu korisnom. To je postala metodologija za učvršćivanje vlasti i dogme. I nema više nikakve veze sa demokratijom i vladavinom prava. Pitanje je dana kada će se “Groblje izdajnika” proširiti na ceo Balkan. Možda i dalje. Verujem da bi Orban, kao i desničari u Austriji, Češkoj, Nemačkoj, Slovačkoj i Poljskoj, jedva dočekali da podignu takva groblja. Ova groblja je potrebno i “naseliti”. Ona imaju smisla tek kad si spremio narod da...

Nastavak