Moj dnevnik

Filozofija gutljaja, 28. januara 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 28, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je voleo da otpija život gutlja po gutljaj. Možda je računao da će tako život duže da potraje, a možda da se tako život najbolje gustira i pamti. Kako je to izgledalo u svakodnevnom životu opisivali su razni veliki pisci, od Vergilija i Prusta do Džojsa. Filozofi su ovaj pogled na život zanemarivali. Mislili su da je bolje uhvatiti se za suštinu.     Kad su jednom pitali našeg čoveka, a mislim da se zvao Veljko, kako to usklađuje sa seksom on je mirno odgovorio da ovde  nisu u pitanju pokreti već jedinica mere. Pretpostavljam da je mislio na učestalost seksualnih radnji, misli i namera. U tom se pogledu filozofija gutljaja mogla primenjivati. Imao je odgovor na svako pitanje. Živeo je u skladu sa sobom. Radio od osam do tri, išao na odmor, imao skladan  brak, dvoje dece, krsnu slavu, lepu biblioteku i mačku....

Nastavak

Katastrofa, 26. januar 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 26, 2018

Istorija ljudskog roda mogla bi da se opiše i kao tumaranje od katastrofe do katastrofe. Neke katastrofe su prirodne – poput vulkana i zemljotresa… neku su kombinacija prirodnih i ljudskih okolnosti – poput epidemija kuge, kolere, gripa… a neke jednostavno, ljudskih ruku dela. O prirodnim se katastrofama govori kao o nesrećama. Takva je situacija sa erupcijom Vezuva, katastrofalnim zeljotresima u Kini i Iranu, cunamijem u Tajlandu. Osim Pompeje, uništene Vezuvom, malo se šta priča o prirodnim katastrofama, i mestima,  gde su se odigrale nedavne nesreće. Pompeja, međutim, iako je Vezuv eksplonirao pre oko dve hiljade godina, i dalje privlači pažnju. Iz sfere pijetete preselio se u u kuluru i turizam. Tu se može lepo baškariti do kraja sveta. Ne znam koliko se ko od nas seća Huna i Avara, Mongola, Germana, Skita, Vandala… Ovi poslednji preuzeše primat zahvaljujući raznim navijčkim grupama. Osmanlije nas zaviše u crno, Austrijanci okovaše, Talijani...

Nastavak

Ljudi koji cede, 23. januar 2018, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 23, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je volio da cedi. Cedio je voće i povrće, sir, kafu i čaj obavezno. Kad bi progovorio svi bi odmah razumeli šta znači “procediti”. Nije imao neki poseban odnos prema novcu dok se ne bi pretvorio u brojke. Onda bi odmah počinjao da zaokružuje. Sve ispod petice na nulu, a sve ispod nule na peticu. Ponekad, kad bi se našao ispred geografske karte svoje otadžbine, znao je da rukom satera sve reke i jezera prema jugu, a granicu da pomeri na zapad. Ovako da bude! Cedio je testo, cedio pečenje, cedio hleb nasušni, cedio ruku što ga hrani, cedio hostije, cedio poslednju pomast, pričest, zakletvu na vernost, cedio kamen koji se stavlja na kiseo kupus, cedio sveske ispisane mastilom, akvarele, epruvete, pljuvačku, krv… Nije pokazivao nikakve emocije. Radio je to kao što drugi dišu i hodaju. Ako bi ga neko zapitao zašto toliko cedi...

Nastavak

Jan Palah, 16. januar 2018, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 16, 2018

Bilo je to pre, pre… teško mi je da izračunam! Pre 49 godina! Na današnji dan, 16. januara, ali 1969, zapalio se Jan Palah. Bili smo vršnjaci. Zapalio se u strogom centru Praga, na Vaclavskim namjestima. Umro je posle tri dana. On je studirao istoriju, ja filozofiju. Kad se Palah samospalio mi smo se, sa Filozofskog, okupili ispred zgrade rektorata, sa sve posterom (crtežom) Jana Palaha, postavili ga ispred ulaznih vrata i napravili neku vrstu počasne straže. Negde sam imao fotografiju kako Biljana Lukić i ja čuvamo Jana Palaha. Za naš gest se pročulo pa su počeli da dolaze ljudi i stavljaju cveće ispred postera. (Sećam se da je došla glumica Marija Crnobori sa velikim buketom crvenih ruža.)  Onda smo, posle par sati, pokušali da krenemo prema čehoslovačkoj ambasadi. Zaustavili su nas odmah u Vasinoj. Bilo nas je malo, nismo mogli da se probijemo.  Vlasti nisu htele da pokažu...

Nastavak

Presna laž, 12. januar 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 12, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je mogao da proguta i svari sve i svašta. (Zvali smo ga Bole.) Za opkladu je grickao staklo od sijalica, gutao kašikice, sunđere, spajalice i penkala da i ne pominjemo. Nikada ga stomak nije zaboleo, nikada mu nije bilo muka. Skrenuo pažnju na sebe i svoj dar pa od toga lepo živeo. Putovao sa cirkusom, bio na Korčulanskoj školi, zabavljao decu, muškarci se kladili, a žene vriskale. Pitali ga novinari šta jedino ne bi mogao da proguta a on, kao iz topa: presnu laž! Ni govno, ni pacov, ni mašinsko ulje, ni toplomer sve sa živom, već “presna laž”. Tražili su onda od njega da to definiše ali on nije bio sklon velikim objašnjenjima i tumačenjima, bio je to čovek prost, prirodan, ograničen…  Naš čovek! On reče nešto u stilu “jaja za bubrege” ali to se nije baš najbolje prenelo, ispalo je da ne...

Nastavak

Zvezde padalice, 10. januar 2018, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 10, 2018

Nekada su postojale zvezde padalice koje su ispunjavale želje. Dovoljno je bilo da je vidiš na zvezdanom nebu i da poželiš. Mi smo u svojim željama bili skromni pa su se one najčešće ispunjavale o rođendanima. Kad bih sada ugledao zvezdu padalicu štagod da poželim mislim da bi bilo nerealno. Osim toga, pokloni za rođendan su sve ređi i simboličniji. Važna je pažnja! Do kurca!     I sam se trudim da budem pažljiv prema zemljinoj kori, flori, fauni i rodbini. Ako ništa drugo da ne psujem, ne zagađujem, trujem i ubijam. Bog ima mnogo lica, ali smo upoznali samo dva: ono koje nas proklinje i ono koje je milostivo. Najbolje je skloniti se da ga nikada ne ugledaš. Ne verujem da se pravda zaslužuje. Niti nasleđuje. Pravda se ispunjava javnošću, hrabrošću i doslednošću. Ovo kako mi živimo niti je suđeno, niti zasluženo. To je posledica tradicije, okolnosti i...

Nastavak

Čestitka, 6. januar 2018, subota / Božićna priča

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 6, 2018

Sestro, da ti čestitam! Tim rečima se Natalija obraća svojoj mlađoj sestri Veri. Natalija, koja ima preko  osamdeset godina, živi u kući sa ćerkom u jednoj srpskoj varošici. Ćerka odsutno sluša razgovor, možda upravo čisti grašak, koji se u ovo doba godine, sredina jula, stalno ponavlja. Natalija stoji i nervozno se klati dok razgovara. Vera živi u mnogo većem gradu. Viđaju se za slavu i godišnjicu tatine smrti. Telefon im je glavna veza. – Sestro da ti čestitiam, kaže ponovo Natalija, i odmah nastavlja, sad kad si već toliko stara mogla bi malo da razmisliš o tome kakva si bila. Šta si sve u mladosti radila. Kako si se samo kurvala i smucala, živ nas je stid sve pojeo, trošila si pare i švrćakala se, i da nisi naišla na onog svoga dobrog čoveka Jovana, bog da mu dušu prosti, ko zna kako bi završila. Ali eto, ostavi ti...

Nastavak

Pokipelo mleko, 2. januar 2018, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 1, 2018

Oni će uskoro da se sliju na ulice i trgove. Neće im smetati ni hladno, ni toplo, vetrovito, užareno, vlažno. Svi će se radovati što su zajedno i što su oterali još jedno ništa u nešto. Moje sećanje Nove godine iz detinjstva beše ushićeno i bajkovito. Što sam bivao stariji bilo je sve više dilema i sumnji. Pre svega u sebe, a onda i u svet u kojem sam se obreo. Niko ne bira svet u kojem će se naći. Da bira ko zna da li bi se ikada odlučio. Kolebljivi u pogledu budućnosti, razočarani u odnosu na tekuće stanje. Prošlost izbrazdana i segmentirana. Uspomene zavisne od trenutnog stanja stvari. Nema nikakve objektivnosti ili neutralnost u pogledu odnosa sada i prošlo. Kapije se polako zatvaraju. Jedna za drugom. U petak sam bio u Rexu. Najverovatnije poslednji put u životu osim ako Jevrejska opština ne odluči da mi ustupi prostor...

Nastavak

Dobri i loši, 28. decembar 2017, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 28, 2017

Na kraju svake godine prave se nekakve liste najboljih i najgorih. Ne upoređuje se baš sve, niti baš svi, mislim na ljudska bića, ali nekako isplivaju podaci o najbogatijim, najusepšnijim, najzlosrećnijim… Novinari to krste sa gubitnici i dobitnici. Gubitnici su nekako poznatiji između ostalog i zbog engleske reži “luzer”. To se toliko odmomaćilo i raširilo da više i ne znam zašto postoji odlična srpska reč “gubitnik”. Teško mi je da u ovim dobitnicima i gubitnicima vidim normalna ljudska bića (nljb) pošto je najčešće reč o političarima ili pojavama sa Forbsove liste najbogatijih. Onaj ko je u jednom danu mogao da izgubi par milijardi dolara teško da se može posmatrati kao nljb. Kao ni onaj koji je to isto zaradio. U stvari, takvi me uopšte ne zanimaju. Šta, u stvari, znači kada je neki političar dobitnik ili gubitnik? Ako je u pitanju samo pobeda ili poraz na izborima to je...

Nastavak

Gust pastiš, 26. decembar 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 26, 2017

Bio jednom jedan pisac koji je sebi zadao da piše tako komplikovane i duboke pastiše koje će biti nemoguće raščlaniti i rastumačiti.  Ako su reči, razmišljao je, zajedničke svim piscima sveta, bez obzira kojem dobu pripadali, onda je i svako delo, na neki način, pastiš onoga što je prethodno bilo napisano. Da se pisci, umetnici, pa i najveći broj ljudi, ugledaju jedni na druge to je kao dva plus dva. Problem je, međutim, u tome da novo delo ne bude puko prepisivanje, podržavanje, imitacija ili ko zna šta još, već autentičan i prepoznatljiv spoj svega i svačega. Postoji još jedan problem kad su knjige u pitanju. Moraju biti zanimljive. Da privlače pažnju. Kad se mnogo toga udrobi u tekst: od Hesioda i Tacita do Igoa, Laze Lazarevića, Džojsa, Kafke, Pinčona i Murakamija, vrlo se često dobije jedna potpuno nečitljiva smesa. U toj je smesi naš pisac, stanovao je u...

Nastavak