Sve će biti tiho i pospano, 3. mart 2018, subota

Taman sam se setio jednog čoveka koji je opsesivno čuvao uspomene kad se, posle nedelju dana hladnoće i mraka, probilo sunce. To me je prenulo na ono što je napolju, spolja, a od čega poslednjih meseci uporno pokušavam da pobegnem ili da se sklonim. U nedelju će biti izbori za vlast u Beogradu. Upravo je u toku tzv. predizborna tišina.

O onome šta mislim o našem svakodnevnom – političkom i društvenom životu, lako se može zaključiti iz mojih dnevničkih tekstova makoliko oni bili metaforični, uvijeni u različite lične i kolektivne sudbine. Bez obzira da li su moji junaci ljudi, potpuno izmišljeni ili veoma stvarni, bez obzira da li je reč o životinjama, mitskim junacima, metaforama na jezik, pisanje, asocijacije na ono što je bilo ili što će tek biti, jasno je da mi je ovo vreme, njegovo socijalno i političko tkanje, gledanje u zvezde, razglabanje o zlosrećnoj istoriji i prošlosti, carstvu nebeskom  i sličnim prikazama, krajnje odvratno. Evo gde pre par dana uhapsiše nekog nesretnog sveštenika, sa njegovim pomoćnikom, veroučiteljom koji beše preobučen u žensko, u švercu skanka. Nije da sam ubeđen da je sveštenstvo, generalno, moralnije ili finije od drugih ljudi, ali je ova vest delovala podjednako bizarno i ludo kao i sve ono što se dešava oko izbora u Beogradu.

Kampanja diskreditacije ideje demokratije u punom je jeku. Ne samo u Srbiji, na žalost. Sve ono što se dešava širom sveta – od Trampove Amerike do Putinove Rusije, od Kine i Irana do Turske, Brazila, Slovačke i Malte – ima zajedničku poruku: učiniti ideju demokratije i slobode besmislenom i destruktivnom. Negde je demokratija u suprotnosti sa tradicijom, negde je u suprotnosti sa stvarnošću, a negde jednostavno prevaziđeni oblik ljudske društenosti. Ima mnogo bržih i jednostavnijih načina da se postane bogat, moćan i opasan, nego uz pomoć demokratije. Posebno su glasni razni tumači i zastupnici prošlosti, kombinacija neokomunista i neofašista, frustirani nitkovi koji najbolje znaju ne samo kako se brzo i lako može sve nadonaditi nego i osvetiti onima koji su za sve krivi. Nisu nevini ni zastupnici ekonomskog neoliberalizma čije razumevanje sveta u kojem živimo doseže najdalje dve-tri godine: napred-nazad. Ideja da analiza isplativosti postane osnov svega postojećeg, pa i kulture, obrazovanja, zdravstva, nauke… deluje potpuno infantilno. Ono što zaradite, i uštedite, za nekoliko godina vraća se kao bumerang kroz deset godina. Tako propada ne samo svet koji smo pznavali nego i cele civilizacije.

Kod nas to, naravno, ide zajedno sa nacionalizmom i strašnom korupcijom. Razne spodobe ujedinjene u front patriota, nacionalista, verskih fanatika, homofoba, protivnika obaveznog vakcinisanja dece, lezilebovića, poltrona, imitatora, lažova, kukavica i univerzalnih neznalica grmi sa svih strana. Nemaš ni sredstva ni uporišnu tačku da im se suprotstaviš. Oni su preuzeli većinu dimenzija.

Bio jednom jedan čovek koji se čuvao uspomene. Ceo stan mu beše kolekcija uspomena. U obliku fotografija. Da bi se bolje snašao odredio je ćoškove soba (ukupno  dve)  za različite uspomene. Jedan je ugao za najužu familiju: mama, tata, babe, dede, braća, sestre, tetke, stričevi, ujaci… drugi za prijatelje sa studija i kolege sa poslova, treći: kad smo bili mali, pa… tako redom. Uspomene to su ljudi, tvrdio je.

Kažu da mrtva usta ne govore, a knjige da ne gore. Lažu. Sve su pomešali.

Ovde su već sve otvorili i izgradili što možeš da zamisliš. Metro, gondole, obdaništa, bolnice, porodilišta, škole, socijalni stanovi, parkovi… Otvoreno je mnoštvo novih firmi, zaposleni su svi stariji od dvadeset godina. Baš se radujem što se šire pluća grada. I što se nastavlja unutrašnji dijalog. U to ime: u nove pobede!

Ceca odnekud zavija uz pratnju vesele sredovečne mladeži. Kladionice su pune. Kladioničari trljaju ruke. Kusturica se spustio sa brda u novi grad. Oteo je Andrićevu nagradu i sada je on deli. Monika Beluči je sve mlađa i lepša. Neko nudi tante, neko kukuriku. Svi su veseli danima. Onda padnu u očajanje jer je neko nekoga izigrao. Na nebu nema belega. Hor anđela prati Lavrova. Sveti rialiti!

Stavio sam masku a raspustio cirkus! Cirkusanti se razmileli gradom. Neki prose, neki prete, a neki jednostavno otimaju.

 

 

Ovo će leto biti vrelo. Ako se prokopa kanal Dunav-Morava-Vardar-Solun  svi ćemo ići baržama na more. Dan će zameniti noć. Sve će biti tako tiho i pospano.  Možda vam mahnem, a možda se okrenem na drugu stranu.