Moj dnevnik

Do moga

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 9, 2018

Kad bi veliki Aleksandar Makedonski uzviknuo: do moga! Svi bi se zbili oko njega. Nije bilo sile koja je mogla da ih pobedi. Kasnije su i druge vojskovođe, velikaši i političari pokušavali to isto. Nije im previše pomoglo. Gaj Julije Cezar bio je baš iznenađen zbog Brutovog izdajstva. Nije imao vremena da to sa njim raspravi mada se priča da je Brut posle toga neprekidno ponavljao nije važan moj ili tvoj već demokratija. Kako se uopšte desilo da se od jedne emotivne izjave, koja je, u svoje vreme,  osvojila svet, stigne do prazne i lascivne, moglo bi se reći uličarske, dosetke? Tako što je nestajao prirodni, autentični autoritet a zamenjivalo ga bolećivo samosažanjenje?  U osnovi, to je prava muška, mačo, izjava koju, međutim sve više koriste i žene. To je izjava koja se najčešće izgovara samostalno, potpuno spontano, izazvana nekakvom greškom, kvarom, ljutnjom i nezadovoljstvom što nešto ne radi...

Nastavak

Đango, 9. avgust 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 9, 2018

Krenuo sam na akupunkturu. Prija mi. Osećam se bolje posle svake seanse. K-a,  neuropsihijatar i majstor akupunkture, neobično je prijatan i prirodan čovek. U njegovoj ordinaciji stalno se čuje muzika. Isključivo instrumental. Džez, rok, obrade klasičnih kompozicija… Vrlo nenametljivo. Ni glasno, ni tiho. Tek toliko da imaš prijatno okruženje. Po sobi u kojoj ležim, u vreme seanse, dosta slika po zidovima. Olovka, grafika, kombinovana tehnika… Prvi put sam na akupunkturi. Moje znanje o akupunkturi je krajnje površno. K-a je čovek velikog iskustva. Godinama je radio izvan Ovog Ovde. Seansa započinje ispitivanjem pulsa. Sa obe ruke. Puls mnogo toga pokazuje. Svaki organ ima „svoj“ puls. Za vreme prve prve seanse, dok sam ležao na leđima, izbockan samo tako, a to ležanje traje oko pola sata, u jednom trenutku sam zaspao. Samo kratko, par minuta. Onda sam se trgao kao da sam uradio nešto nedolično. K-a mi posle reče da je...

Nastavak

O čoveku koji nije znao da ćuti, 4. avgust 2018, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 4, 2018

Bio jednom jedan čovek koji nije znao da ćuti. Štagod se desi on mora da da svoj komentar. I ako se ništa ne desi uvek ima nešto što se propustilo odranije, a i sama tišina izaziva reakciju. Koliko je šamara i poljubaca dobio Vlasta? Čega više? Šamara svakako. Deset su ga puta otpustili, pet puta privodili na informativan razgovor, bezbroj puta presilišavali: od direktora i šefa do predsednika kućnog saveta. On se zbog toga nije bunio, prihvatao je to kao deo igre. Kad bi mu rođena žena rekla: moramo ozbiljno da razgovaramo, on je dobro znao da nije u pitanju nešto što je uradio već nešto što je rekao. Svaki put bi se izvinio zbog nerazumnog ponašanja, ali i dalje nije umeo da ćuti. Jednog ih dana okupiše na poslu, u pitanju je bila državna firma, da im direktor saopšti da više nema godišnjih odbora jer je ugrožena Gornja...

Nastavak

O vodenom talogu, 29. jul 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 29, 2018

Kažu da ga ima svuda oko nas. Verovatno i u nama. Vodeni talog se ne može lako prepoznati jer ima sposobnost prilagođavanja i pretvaranja, kombinaciju tvrdoglavosti i prirodne inteligencije. U društvu se vodeni talog može uočiti kao prodornost i uspešnost. Političari su mahom bogato obdareni vodenim talogom koji im se skuplja u očnim jabučicama, jeziku i tabanima. Kad hoće da izbace istinu na videlo oni, u stvari, ispljunu gomilu vodenog taloga koji se zalepi za lica i u srednje uho slušalaca. Neki od toga izgube ravnotežu, neki obnevide, a najveći broj progleda. To se zove ubedljiva skupštinska većina. Video sam šta vodeni talog može u različitim životnim situacijama, ali nikada da tako masovno deluje. Obično bih imao neku uspomenu koja bi se zadržala u pamćenju kao mrlje vodenog taloga na dnu zaturene čaše. Ali sa tim se ništa ozbiljno nije, da ne kažem praktično, radilo. Da u Veneciji ima...

Nastavak

Stonoge, 26. jul 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 26, 2018

Ništa se ne dešava samo od sebe. Osim u posebnim prilikama. Na primer kod Velikog Praska i pada Bastilje. Stvarnost u ovoj zemlji je dovoljno odvratna da vam nikakvo dodatno objašnjenje nije potrebno. Ne možete da menjate druge ljude. Oni su onakvi kakvi su. Delujmo kapilarno! Možda to nekad  deluje utešno.  Koliko traje da traje. Ionako, niko više ne meri vreme. Kada bih pisao o onome šta se oko mene dešava, kakve je gluposti i gnusobe valjaju, to više ne bi bilo pisanje već neprekidno psovanje. Od toga bih izgubio glas, a ramena se ukočila. Pokušavam da pobegnem u detinjstvo. Koja je buba bila najodvratnija? Naravno, stonoga. Nikada nisam proveravao koliko ona stvarno ima nogu, niti da li ujeda, ostavlja jaja ispod kože, zavlači se u uši i nos, koliko je smrtonosna a koliko opasna. Kad se zgazi stonoga oseti se smrad kiseline. Na kraju je ispalo da je...

Nastavak

Čovek koji od ljudi pravi majmune, 22. jul 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 22, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je voleo da od ljudi pravi majmune! Niko ne zna kada je počeo sa tom rabotom, verovatno kad je poodrastao i dobio siguran i važan posao. Pre toga bi ga, siguran sam, neko udario po pičci. I to ne jedamput, jer klinci često reaguju spontano i prirodno, pogotovo kad ih neko ismeva. Ali u vreme kad je čovek, zvani Rata, počeo od ljudi da pravi majmune svi su smatrali ne samo da je to isključivo njegovo pravo nego i da su majmuni zaslužili to što će dobiti. Najviše je voleo da ga zovu da interveniše za nečiji posao, a on obeća da nema problema i da će sve biti kako treba, pa se posle slatko smeje bar pola sata. Ponekad  pozove nekoga iz te službe gde bi trebalo osoba N. da se zaposli. Rata zna sve u Gradu, pa kaže: ako vam se prijavi...

Nastavak

U bolnici, 19. jul 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 19, 2018

U utorak, 10. jula, bio sam primljen u bolnicu. To je jedan od onih ličnih, dramatičnih trenutaka, od kojih sa jedne strane strepiš, a sa druge se nadaš da će upravo on razbiti sve mračne oblaka i strahove. Početak lečenja! Bolnica je poznata, vrhunska, u staroj zgradi preko puta kliničkog centra. Dovezao me je moj stari prijatelj, taksista Žare, dok je Ivan došao pravo noseći podebeli dokumentciju i uput. Onda sam se sa Ivanom popeo na sprat gde nas je dočekao ljubazni doktor B. koji me je odveo do sobe i praznog kreveta. Soba sa sedam kreveta. Svi kreveti (osim moga)  popunjeni. Stariji muškarci – prosek oko 60 godina. Sa moje leve strane je najstariji, a sa desne najmlađi. Ovaj najmlađi, mislim da nema još 50, izgleda najslikovitije: tetoviran po celom telu. Iz Jagodine. Ne mogu još da legnem jer još nije stigla čista jastučnica. Sedim na rubu kreveta....

Nastavak

Etika i estetika, 8. jul 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 8, 2018

Zvala me je Biljana, prijateljica iz “razvaljenih uspomena”, da me malo razveseli. Kaže: znaš li da sam šest puta na popravnom rušila ovog novoimnovog, izmišljenog direktora nečega? – Iz filozofije? – Da iz filozofije. (Biljana je celu karijeru provela kao profesor filozofije u srednjim školama.) – Pa šta si ga, pobogu, pitala? – Najjednostavnije stvari. Čak sam mu zadala da za sledeći rok, pošto sam ga oborila, nauči samo kakva je razlika između estetike  i etike. Onda je on došao na popravni ispit i ja sam ga upitala: da li se sećate šta sam vam zadala da naučite. On nije mogao da se seti. Ponovo sam ga oborila. Onda je došao njegov menadžer da interveništa za njega uz argument da je on to leto nastupao sa Harisom. Kojim Harisom, pitala je naivno Biljana. – I tako šest puta? – Tačno šest puta! – Zamisli samo šta bi se desilo...

Nastavak

Pisati, 29. jun 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 29, 2018

Pisati, i kad ti se ne piše! O čemu se piše kad ti nije do pisanja? O samom pisanju? O slovima, rečima, rečenicama, tačkama, zarezima, novim redovima, o skrivenim znacima i značenju, o naslovu, o prenesenom značenju, o onome što se desilo ili nije? Može se pisati i o uspomeni na pisanje. O nastanku priča, pesama, nacrta, kostura, romanu u nastavcima, igri, zapetljanciji, nerviranju zbog promašenog glasa. Ili, naknadno, kada ode u štampu, o nečemu što je bilo važno, a propušteno je. Jer kad se jednom krene onda je to putovanje kao put kroz kosmos i različite dimenzije. Onda se uključe još neke sile koje baš i ne kotrolišeš. Pisanje je i razmišljanje o onome šta bi sve moglo biti. Ne možeš izbeći razlog zašto pišeš i zašto ne pišeš. Bez obzira da li je sasvim trivijalan ili dramatičan. Dok ti je vida, pokreta ruke i svesti o tome...

Nastavak

Razvalina uspomena, 10. jun 2018. nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 10, 2018

Zadesila me neka bolest, neprijatna i mučna, naravno unutrašnja. Muči me žuč i muka u stomaku. Tako duže od mesec dana. Izgleda da se dosta toga nakupilo.  Povukao sam se u sebe iako to nije nikakav lek već više sklonište od buke i uzbuđenja. Izlazim u redovne nabavke, eventualno neodložne sastanke. Stanje redovno. Imao sam nameru da nešto napišem o jubileju, i to okruglom, jer mi je sećanje na njega prilično sveže. Reč je o pedeset godina od “lipanjskih gibanja” 1968. Jedno su sećanja a drugo su tumačenja. Sećanja su namenjena preživelim učesnicima, a tumačenja onima koji su bili s druge strane ili su rođeni par vekova kasnije. Nikada nisam mislio da je pojam “generacija” nešto čvrsto, jedinstveno i dosledno. Onaj ko ne promeni mišljenje o raznim događajima, idejama i ljudima za pedeset godina taj je ili veliki lažov ili čist kreten. Da bismo razumeli današanje tumačenje 68. prvo...

Nastavak