Moj dnevnik

Kivi, 7. jun 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 7, 2018

Juče, u Drinčićevoj, u  blizini Bajlonove pijace, oko četiri sata posle podne, vidim ženu obučenu u crnu jednostavnu haljinu, sa kratkim rukavima, pedesetih godina, krupna, prilično odbojnog, grubog izgleda, kako izlazi iz obližnje kapije (brojevi 19 ili 21). U jednoj ruci ima malu providnu kesu. Drugom rukom, desnom, izvlači iz kese nešto okruglo, čini mi se braon boje i odlučno baca na trotoar, a onda to snažno zgazi nogom. Tako tri puta. Pomislih: ne vadi, valjda ludača, pseća govna da ih razmaže po asfaltu. Prođe pored mene, u pravcu Bajlonove pijace. Ima bezizražajan izraz na licu i veliki srebrni krst oko vrata. Kad je malo odmakla polako prilazim mestu zločina. Vidim tri zgažena kivija. Hvala bogu, nisu govna. Ali taj postupak, nekako ritualan, natera me da razimišljam o ljudskom ludilu. – Da li je to izraz samo mržnje i besa prema kiviju? – Možda neka vrsta urođene odvratnosti? –...

Nastavak

Šah, 2. jun 2018, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 1, 2018

Upravo sam igrao partiju šaha sa nepoznatim čovekom iz Avganistana. Francusko otvaranje! Starinsko. Ja sam bio beli. Sve je bilo skroz normalno, razrađeno, kad,  u jedanaestom potezu, pošto smo se lepo izmenjali, i otvorila se “c” linija, i on je trebalo da uzme moga lovca pešakom, pošto sam prethodno  uzeo njegovog konja, Ahmad predade partiju. Sledećih nekoliko minuta analizirao sam poziciju, tražeći odgovor zašto se predao. Da nemam neki dobitnički potez koji je Ahmad uočio? Ništa od toga. Jednak materijal, nemam tempo prednosti, isto vreme (igramo na 10 minuta)… U čemu je stvar? Niko ne predaje partije onako, bez razloga. Onda pomislih da možda igra potajno šah ne nekom skrovitom mestu u Kandaharu, tamo gde postoji internet. Možda je začuo korake koji prilaze njegovom skrovištu. Igranje šaha može biti svetogrđe u nekim islamski zemljama. Ništa Al Batani, ništa Harun al Rašid! Tradicija se birka i izmišlja kako odgovara kom...

Nastavak

Saveznici, 27. maj 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana May 27, 2018

Sastali se policajci iz Poljske, Mađarske i Srbije u Beogradu na nekoj policijskoj proslavi. Ceo grad blokirali a narod se raduje, iz kuća ne izlazi i ne zna šta će od sreće. Družili se i bratimili policajci iz Debrecina, Lođa i Zaječara. Pričaju aramejski, zvanični jezik u sve tri bratske policije. – E baš je lepo kod vas! Vedro, lep pogled i jeftino pivo i hrana. A tek ženske. Zgodne i predusretljive, veli Imre. – Naše su ženske još predusretljivije, kaže Vitold. Brk mu se smeši. – Naše žene vole čvrstu ruku, objašnjava im Uroš iz Jagodine. – Koja to žena ne voli, složi se Mikloš iz Kečkemeta. – E boga mi, i tu se prekrsti, mi smo našim ženama ukinuli abortus, neće se ta  boleština kod nas razvijati, reče Adam iz Krakova. – Alal vera, reče Imre, i mi ćemo uskoro. Upravo smo oterali Sorosa i sredili obrazovanje...

Nastavak

Sfera, 24. maj 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 24, 2018

Bio jednom jedan čovek koji nije mogao da zapamti kad mu je rođendan. Valjda zbog blizine leta i smene godišnjih doba, a možda i zato jer je mnogo više mislio na tuđe rođendane, slave i proslave. Nije on zbog tog patio jer o tome nije ni razmišljao. Kad je već bio u nekim ozbiljnijim godinama, i naučio sve datume rođendana svojih unuka, pojavio se odjednom jedan njegov stari prijatelj, kojega nije video više od četrdeset godina, još od studentskih vremena, baš na dan njegovog rođendana, da mu uruči poklon. Mnogo se obradovao prijatelju, koji se zvao  Mihailo Stogov zvani Traka, na koga je poslednjih godina često mislio, onako sam od sebe, bez ikakvog posebnog razloga, jer se plašio da će iznenada saznati da Trake više nema, da se možda izgubio na nekom od svojih egzotičnih putovanja po zemljama Azije,  Afrike i Okeanije. Za prijatelja se pričalo svašta. Od toga...

Nastavak

Zamišljanje, 18. maj 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 18, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je voleo da zamišlja. Posebno je uživao u zamišljanju šta je sve moglo da bude. Zamisli se on nekad tako po ceo dan, dva, niti jede, niti pije, ništa spavanje, kupovina, koristan rad,  pa ga uveče, kad se vrati među ukućane, pitaju: gde si bio? A on umorno, jer je sve vreme zamišljao kako je sve moglo da bude potpuno drukčije; premeštao je stvari, dovodio ličnosti, rašćišćavao predele, otpremao i zapremao imena, lica, reči, godišnja doba, masovne i kamerne scene, samo kaže: u Jugi. – I šta ima? – Svašta. Sve sam ih sredio. Onda on ode da spava dugo, dugo, a kad se probudi nekad mu se vrati ono što je zamišljao pa to zapiše. A nekad sve nestane zauvek.   * * *   Slovenci nisu više hteli da praznuju 29. novembar, Dan republike, sa kojim su dobili granicu, državu i Koperton....

Nastavak

Frtalj, 8. maj 2018, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 8, 2018

Bio jednom jedan frtalj koji nije znao čemu služi. Premeštali su ga, dodavali ispod ruke, sklanjali u prisustvu uglednih gostiju, čuvali za svaki slučaj. Nikad se ne zna kad ti frtalj može zatrebati. Razumeti frtalj i njegovo postojanje nije nešto što se podrazumeva. Ni frtalj hleba više nije ono što je nekad bio. Kako odrediti frtalj kad hleb više nije ceo već smanjen i skraćen? Sve je takvo: smanjeno i skraćeno. Trebalo bi frtalj ugraditi u sve, od početka, pa da on dobije smisao kakav je imao. U redu, da ne zanovetamo. Bio jednom jedan frtalj koji se pored svega održao. Najradije bih ga zatvorio i čuvao u muzejskim prostorijama. Ali ovaj frtalj nije odlivak metra iz Griniča, ili najprecizniji teg od 1000 grama. Ovo je nešto veoma živo, zmijasto, neuhvatljivo. Neki se usude da ga pitaju od čega je a frtalj samo podigne, uska, mršava ramena i spuštenih...

Nastavak

Smučiti, 7. maj 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 7, 2018

Bio jednom jedan čovek kome se sve smučilo. Ali nikako da dođe do kraja. Stalno je mislio: još malo, još malo, ne može ovo beskrajno da traje. Nije on, naravno, bio jedini kome se sve smučilo. Mnogo je ljudi, u neko vreme, biće da je to upravo sada, govorilo: e baš mi se sve smučilo. I nastavili bi da žive kao da se ništa nije desilo.   Naš je čovek, međutim, bio dosledan, i uporan, u svemu. Odlučio je da proveri da li to kad ti se sve smuči odnosi na baš sve. Kad ogladni, posle izvesnog vremena nejedenja, on oseti kako ga muči glad. Tada  ode da se najede u kafanu. Pojede 20 ćevapa, mladi luk, ljutu papriku, veliki vrući somun, i još kriglu ledenog tamnog piva preko svega. Na kraju je imao snage, i volje, da smaže dve urmašice. Kafu nije mogao. Polako se dokotura kući sve...

Nastavak

Praznik, 2. maj 2018, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana May 2, 2018

Moja sećanja na praznike predstavljaju lepši deo istorije. I lične i kolektivne. Nova godina, Dan republike i Prvi maj bili su praznici oko kojih se vrtela cela godina. Danas raspolažemo samo ostacima, nekakavim siromašnim i prilično unakaženim ruinama koje se još  održavaju ličnim uspomenama i, naravno, neradnim danima. (Božić i Uksrs su podignuti na pijadestal državotvornih, a ne porodičnih  praznika, jer to pogoduje novim vlastima koje sopstvenih praznika nisu ni imale.) Znači: smisli praznik da bi se veličao. Sretenje, dan nezavisnoti, kraj Velikog rata, samo da se pobegne od svega što podseća na malo svežiju istoriju. Bekstvo u devetnaesti vek, među Obrenoviće i Karađorđeviće, veličanje Apisa i Crne ruke, Nikole Pašića, međuratna domunđavanja, lopovluci i korupcija, diktatura, ubistva, dvorski balovi… sve je to deo bolesne i inferiorne kulture i politike. Još malo pa će rehabilitovati srpske kvislinge i ubice. Zbog veze sa Rusima i dalje glume antifašiste premda bi...

Nastavak

Čovek za šutiranje, 27. april 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 27, 2018

Bio jednom jedan čovek koga su svi šutirali. Gdegod se namesti, gdegod  da stigne, komegod osmeh da uputi: jedno te isto dobije! Višak je bio i višak ostao. Mada višak čovek može biti i da ga svi ne šutiraju. Kad se tako neko skvrči u dubokoj senci, iza vrata, pa iza ormana, a ispred sebe naređa fikuse i knjige, i glas ne ispušta, može ostati skriven decenijama. Od viška, uostalom, glava ne boli! Ali “naš” čovek, on se nije skrivao,  on je baš, baš za šutiranje. Nema razlike između škole, posla, porodice. Svuda će biti razloga da ga neko šutne. Ne mora ni da se namesti. Već samo njegovo postojanje, i prisustvo, privlači. Šutirali su ga i sasvim mali i slabački, i oni veliki, moćni, gorostasni, šutirali ga klinci i babe, oficiri i invalidi, sportisti i jorgandžije. Samo onaj što nije hteo taj ga nije šutnuo, mada ga verovatno...

Nastavak

Hoću – neću, 23. april 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Apr 23, 2018

Bio jednom jedan čovek koji nije znao šta hoće. Toliko nije znao šta hoće da je sve što bi ikad radio bilo “hoću-neću”. Svaki dan on ide na posao, svaki dan se brine o deci, ženi, ocu i majci, svaki dan planira kako će da sastavi kraj sa krajem, sve radi kako treba, a opet nije siguran da je upravo to što stvarno hoće. Da je u manastiru, ponekad je razmišljao, isto bi mi bilo. Jer onaj koji ne zna šta hoće taj ne zna ni u šta da veruje. Možda, Bog, ako postoji, usadi tu veru sam od sebe u dušu čovekovu pa se ovaj ne muči. Ali kako Bog, ako postoji, bira čoveka, ili ženu, sve jedno, koji će biti sigurni u sve što čine u ovom životu? Možda se to mora zaraditi? Ali kako? Pa tako što čovek veruje, i veruje, odnosno ubedi nekako sebe da...

Nastavak