Tajna sreće, 15. avgust, ponedeljak

Ovde se kuka ne samo iz navike nego i iz zadovoljstva. Ista stvar je i sa laganjem. Kukanje i laganje se dopunjavaju. Gromada od koje se filtrira kultura. Esencija mudrosti. Laži i žalopojke. Kako u politici, tako i u svakodnevnom životu. Više ne znaš koliko je ko u bunaru, a koliko sve to jedno foliranje. Na vrhuncu nečijeg trijumfa vidiš kako je sve jedna trivijalna koreografija. Napredak se objašnjava uz pomoć statistike a lični uspeh preko FB-a. Ko zna, možda je tajna sreće u Srbiji u foliranju. Svestan sam da Srbija u tome nije usamljena. Foliranje je globalna pojava zbog koje lokalno patimo. Ili smo srećni?

Prestao sam da čitam Politiku. Kupujem je samo subotom zbog Kulturnog dodatka. Nedeljom je Politika već godina poprilično odvratna. Tada se plasiraju posebno pripremane “otrovne” teme. Sećam se devedesetih kada je to bio termin za komentare Gorana Kozića. (Čitao sam da je Goran Kozić bio teško bolestan i da mu je uspešno presađena jetra. Pisao je o tome povodom haosa, odnosno neuređenosti, koji vlada u Srbiji u oblasti donacije organa. Eto, najzad, teksta Gorana Kozića sa kojim se slažem!) Kakav čudan put da se setiš nekoga!

U međuvremenu protiče Olimpijada, formirana je Vlada, pročitali smo biografije novih-starih ministara.

Osvanuo je i naslov da je Slobodan Milošević, u stvari, živ jer niko nije video njegovo mrtvo telo osim stručnjaka za sudsku medicinu. Bila su trojica: iz Holandije, Srbije i Rusije. Njegovo telo je bilo samo uspavano uz pomoć specijalne supstance. Takvo, uspavano telo, tajno je prebačeno  u Rusiju gde je oživljeno. Zašto se ne oglašava? Čeka priliku? Kad se prizna Kosovo ima da zagrmi preko Radio Moskve. Ne, neće preko Radio Moskve. Za to je zadužen Sputnjik. Presuda Radovanu Karadžiću iskorišćena je za “rehabilitaciju” Miloševića. Sve je spremno za njegovu objavu! Njegovi politički sateliti, sada u Vučićevoj Vladi, utrkuju se u iskazivanju zahvalnosti.

 

Ludilo!

Krenulo je grožđe ali još nije dovoljno slatko. Mogao bih da ispečem neku papriku. Dunav se izbistrio. Čitam “Podzemlje” od Don DeLila. Apsolutno neverovatna knjiga. Nešto poput živog proročanstva. Mada bez Slobe i Vulina.

 

Možda bi ovak pesma mogla da se otpeva. Solista bi kukao a hor bi ga ismevao. I nikada ne bismo saznali ko više laže:

 

 

Žalopojka

 

 

Solo:

Joj meni joj, joj meni, jooooo, joooooo

Ajoooooooj!

Joj meni joj, joj meni, jooooo, joooooo

Ajoooooooj!

 

Hor:

Ho, ho, joj njemu, ho, ho, joj njoj!

Ho, ho, joj njemu, ho, ho, joj njoj!

 

Solo:

Jadan ja, jadna ja, jooooooo, joj!

Jadan ja, jadna ja, jooooooo, joj!

Ajoj!

 

Hor:

Jadan on, ho, ho, ho

Jadna ona, ha, ha, ha

Njima, nama, njam, njam, njam

Njima, nama, njam, njam, njam

 

Solo:

Boli, soli, pati, mati

Boli, soli, pati, mati

Ne prestati, ne prestati

Gurtne, furtne, solitutne!

Jad i beda! Frtaaaaalj!

Furaj!

 

Hor:

Visibaba, tutanj, tutanj!

Visibaba, tutanj, tutanj!

Volim, gorim,

Trulim, gulim,

Šurim, šurim

Sandale!

 

Solo:

Jadna ja, jooooooj, jadna ne bila, joooooj gde sam se popela!

Jadna ja, jooooooj, jadna ne bila, joooooj gde sam se popela!

 

Hor:

Nabadaj, nabadaj, zrno po zrno, ho, ho, ho

Nabadaj, nabadaj, zrno po zrno, ha, ha, ha

Tanana, tanani, tanana, tanani!

Tanana, tanani, tanana, tanani!