Moj dnevnik

Smrdibube i Veliko Biće, 25. oktobar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 25, 2016

Juče, u kafiću, u parku kod Šeste. Napolju, divno sunce. Mlade majke sa bebama. Čuje se cika dece koja se igraju. Odjednom: gomila bubetina. Po zidovima, stolovima, klupama. Posebno ih privlači bela boja i sunce. Smdljivi Martini ili jednostavnije smrdibube. Čitao sam već negde kako je iznenada došlo do eksplozije ovih bubetina. Razmnožile se i razmilele na sve strane. Tako dođe neko vreme pogodno za gliste, puževe, bubašvabe, komarce, pacove, smrdibube… Nikako da se pogodi trenutak za laste, kosove, leptirove poput lastinog repka, viline konjice, detliće… Možda je sve to u nekakvom kosmičkom skladu sa Ovim Ovde. Kad smrdi neka baš smrdi! Sa smrdibubom je problem što ona deluje krajnje benevolentno pa se sasvim hladnokrvno zavuče u odeću. Unesete je u kuću kao najbližeg saradnika.  Nije baš prijatno pijuckati kafu uz stalni oprez od bubetina. Smrdibube većinom tamno sive, ali ima ih i sasvim zelenih. Tek su se učlanile....

Nastavak

Posle dve godine, 20. oktobar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 20, 2016

Da, vreme se ubrzava. Noćas sam nešto sanjao na temu svemira, vremena, mene samoga. U jutro sam uspeo da zadržim  samo neke pramenove. Razumeo sam da su naši životi, i sva sećanja koja ih prate, odštampani kao neka vrsta emulizije, debljine jednog atoma, ili nečega još manjeg, i da se to rasprostire u neizmernom prostoru, daleko, daleko, ali ipak uhvatljivo nečim što nije fizičko. Ne neću pasti u misticizam! To bi bilo rešenje bez boga i ne znam zašto utešno. Jer to bi značilo da je sve sačuvano, svaki život koji je obuhvaćen ličnim i tuđim sećanjem, a koje može biti sasvim nesvesno. Čudno je da je taj san došao upravo u trenutku kada se puni druga godišnjica kako sam počeo da radim na Građi za Muzej melanholije i da pišem Moj dnevnik. Bilo mi je nezamislivo da će to toliko dugo trajati, odnosno da ću toliko toga imati...

Nastavak

Čovečuljak koji može da se ženi, 16. oktobar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 18, 2016

Jesen je stigla u moj grad. Rekoh to sebi skoro naglas. U nedelju, malo iza deset pre podne, prva jesenja izmaglica na Bulevaru. Prazno. Ništa ljudi, kućni ljubimci, automobili. Miriše lepo, i boje su lepe, skoro da sam ispraznio glavu i da u njoj nije bilo briga. Spremio sam punjene paprike u velikoj šerpi, kao neka vrsta oproštaja od ovogodišnjih paprika. Uveče sam ispekao još malo ljutih papričica i pet orijaških slatkih. Cela kuća miriše na pečene paprike. Mogli bismo sada da napravimo i šnenokle da malo uravnotežimo mirise. Jin i jang! (Više nema šljiva da se oprostimo i od knedli!) Ukidamo vize Kinezima! I oni nama. Svi u Šangaj! Ima da zadrmamo Evropu i truli zapad. Eno ga u Crnoj Gori još jedni istorijski izbori. Hoće li Milo opet biti glava? Ili neće. Igre pretnji, obećanja, zaklinjanja, padanja u zanos. Većina medija u Srbiji navija za crnogorsku opoziciju....

Nastavak

Rama i ljute papričice, 15. oktobar, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 15, 2016

U četvrtak uveče na razgovoru sa Edi Ramom o srpskom izdanju njegove knjige “Žrtvovanje”. Teško je baš to nazvati razgovorom koji je vodio Veran i koji je odneo skoro sve vreme za svoja pitanja i objašnjenja. Verovatno se pribojavao da ne bude “praznog hoda”. Ne verujem da je većina uopšte pročitala knjigu. Knjiga je dobro napisana, inteligentno, lično koliko je to nekom političaru uopšte moguće. Rama je šarmantan, duhovit, ume sa publikom, pogotovo onom koja je pozitivna prema njemu. Njegova knjiga, naravno, nije književnost, više je lična slika vremena u kojem se on kao političar bori sa mnogim stvarima. Najviše sa drugim političarima. Nije teško biti pozitivan posle Beriše i sličnih. Ali je potrebno pobediti Berišu i njemu slične. Ceo događaj se odigrava u bivšem hotelu Interkontinental koji se sada zove Crowne Paza. Jedva sam ukapirao gde je to. Kažem taksisti da vozi u Interkonti i on dobro zna...

Nastavak

Ženidba čovečuljka, 12. oktobar, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 12, 2016

Preko puta Pravnog, na Bulevaru, već danima vidim kako stoji po dvadeset, trideset ljudi, mahom starijih. Pogled na redove ljudi koji nešto čekaju uvek me ubedači.  Nije da i sam, najmanje jednom mesečno, ne stojim u redu ispred lokalne Pošte. Čekam  da platim račune za struju po povlašćenoj ceni. Razmišljam o raznim stvarima, nikada o smislu života, i brzo dođem na red da platim. Ali ovo čekanje ispred Pravnog nešto je sasvim drugo. U pitanju je državno-lihvarsko zajebavanje. Svi građani u Srbiji moraju do kraja godine da zamene svoje zdravstvene knjižice. Oni koji su u stalnom radnom odnosu ne moraju da čekaju. To sređuju njihove firme. Čekanje na ulici je namenjeno penzinerima (matorcima). Svaka zamena košta 400 dinara. Prava sitnica! Kad, međutim,  ovaj iznos pomnožiš sa, recimo, šest miliona, dobije se jedna prilična suma – oko dve i po milijarde dinara.  Eto nove love u nacionalnom budžetu! Tako se...

Nastavak

Zavera budala, 9. oktobar, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 8, 2016

Toj knjizi se stalno vraćam. Mogu da je čitam i čitam, i da mi nikad ne dosadi. Iako je u “Zaveri budala” Džona Kenedija Tula apsolutno sve – od likova do događaja i situacija – drukčije od Ovoga Ovde i Ovoga Sada, ja ipak prepoznajem neku tajanstvenu nit, neku vrstu tamne materije koja je iza svega u čemu živimo. ( John Kennedy Toole December 17, 1937 – March 26, 1969) was an American novelist from New Orleans, whose posthumously published novel A Confederancy of Dunces.) Glavni junak romana je izvesni Ignacije  Rajli (Ignatius J. Reilly), čudni tredsetogodišnjak, debeo, lenj, mizatropski raspoložen, mušićav, stalno spreman za rasprave i svađe, čovek bez plana i vizije, ali sa jasno izgrađenim neprijateljskim stavom prema stvarnosti, modernoj civilizaciji, odnosima među ljudima… Do politike nije ni stigao. Toliko su ga okupirale sopstvene potrebe i strah da negde nešto ne izgubi, da ga ne oštete prevelikim...

Nastavak

Između avana i kreveta, 30. spetembar, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 30, 2016

Danas je svetao dan. Prozračan. Rođendan. Moj i Goranin. Popili smo kafu, pojeli malo kolača, deca su crtala, a onda se igrala žmurke. Ništa žestina ili pivo. Mačke se kod kuće ushodale. Prelaze mi preko ramena i glave. Hoće da se nameste u krilo, tamo gde je laptop. Šaljem poruke dužnicima da nam uplate pare. Stižu čestitke sa svih strana. Zahvaljujući FB-u pre svega. Jutros me je rano probudio gospodin Gugl. I on mi želi sve najbolje. Premijer se retorički pita da li neko želi da ruši njega ili se buni zbog tri srušene barake. Novi predsednik DS-a, kaže jedan bivši demokrata, nosi na ruci dvosobni stan. Kad se osvrnem oko sebe teško da vidim nekoga od uticaja ko uliva poverenje. Odnoso, takvih sigurno ima, ali  sve je do te mere razvaljeno da se ne vidi put da pravi i odgovorni ljudi dođu na prava mestima. Otkazuju se operacije...

Nastavak

Politička poruka, 27. septembar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 27, 2016

Ja sam jagnje na grani Ja sam jagnje na grani, Dođi, šta si se ukopao? Ja sam jagnje na grani, tvoje. Što si stisao to parče slaninice. Penji se. Nema tog drveta na koji se ne možeš popeti. Jebeš garsonjeru. Ovde je visina, pogled, oportjuniti. Odavde možeš da se vineš gde oćeš. Povedi koga želiš. U tebe gledaju. Jebeš starce. Ja sam tvoje jagnje na grani Koje tebe čeka. Ko voli mrak taj nek ostane kod korenja. Ovde je prozračno i široko: budućnost! Samo za hrabre i posvećene. Ja sam jagnje na grani, Napusti sve, popni se. Nisi sam, milioni su spremni. Izuj se. Kreni. Ja sam jagnje na grani. Tako, tako treba! Krc, prc…...

Nastavak

Kalendarsko pisanje pesama, 22. septembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 22, 2016

Danas je sunčano i prohladno. Prvi dan jeseni. Računao sam da će leto siguro još da potraje. Potpuno sam zaboravio na kalendar. A možda se i kalendar izmeni pod pritiskom globalnog zagrevanja. Nedavno je prošao neki asteroid tik pored naše kuće. Provukao se između Zemlje i Meseca. Odmah su tim povodom najavili sledeći asteroid koji će biti još bliže krovovima. Vidim da gomila pisakarala naprosto uživa u najavama sopstvene propasti. Ili misle da će to njih zaobići. Napisao sam “Pesmu teranja” i “Odu radosti”. Poslao sam pesme Đorđu koji mi je, pre toga poručio, da je nešto “u kurcu”. Onda bi ove pesme mogle da pomognu. Kaže mi da jesu: bacio se na komponovanje. Za “Pesmu teranja” bilo mi je potrebno oko mesec dana da prikupim prave izraze, odnosno zvuke. Reči iz celog sveta. Petnaest jezika. Zvuci mogu da objasne mnogo toga. Različiti jezici se “slažu” oko poruka, odnosno...

Nastavak

Avokado, 20. septembar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 20, 2016

Pljusak. Zahlađenje. Ulica je odjednom pozelenela od lišća koje su vetar i kiša poskidali sa krošnji. Još uvek je sve zeleno, ali to svlačenje drveća, kao i mrak koji se spušta oko pola osam, nedvosmisleni su znaci. Neko je rekao: “sad će Novak, pa Prvi maj i biće ponovo leto”. Ubrzanje vremena je postalo sastavni deo moga životnog doba. Mrzim kuknjavu zbog starosti, žalopojke za starim, dobrim vremenima, prebacivanja novim generacijama kako ništa ne znaju i ne umeju da cene. Naša su raspoloženja promenljivija od klimatskih prilika. Menjaju se mimo pravila. Promene vazdušnog Pre oko dva meseca posadio sam krupno seme avokada. Nisam postupio onako kako je preporučeno: oprati i oguliti semenku, sa tri čačkalice je učvrstiti tako da bude postavljena sa špicastijim delom prema dole, i naravno, sipati vodu do pola semena. Posle izvesnog vremena počne da izbija koren koji se uvrće i grana i pomalo podseća na...

Nastavak