Ementaler i novine, 12. avgust, petak

U Beloj Crkvi nema nedeljnika “Vreme”! Nema, pa nema! Pa šta s tim? Nema ni ementalera! Sve je prilagođeno ekonomskim mogućnostima građana. U samoposlugama i prodavnicama (koje se nazivaju diskonti) prodaje se na crtu. Velika sveska sa tvrdim koricama u kojoj su zapisana imena i dugovanja. Plaća se svakog meseca, najmanje dva puta. Kako stigne penzija. Od novina se kupuju one najjeftinije, one od dvadeset dinara. Uvek se potresem kad vidim naslovnice. Sad se puca na ovoga, sad na onoga! Premijer kaže da je Danas tabloid. Šta su onda Kurir i Informer? Glasovi iskonske mudrosti? Pre nego što se u petak vratimo u Beograd prodavac sa jednog kioska mi otkriva da više ne nabavljaju “Vreme”. Bez “Vremena” se, naravno, može preživeti. Kao i bez ementalera. Ostaje, međutim, gadan osećaj da nije u pitanju samo platežna moć građana koliko čišćenje medijskog prostora od svake vrste kritičkog mišljenja. Znam ja dobro kako distributeri vode računa o tome kako da se udvore vlastima. Nije potrebno da vlast bilošta kaže. Taj poltronski i mafijaški duh, osećam sa svih strana. Uđem u menjačnicu u glavnoj ulici i vidim kako kradu na malo, dva tri dinara po euru. Ne postoji, međutim,  druga menjačnica. Sve kockice su složene. Kao da se nalazim u Dodž Sitiju pre dolaska Vajata Erpa. Osim državne službe postoje samo kafići, kladionice i pekare. Jezera, kako glavni mamac za turiste iz Vojvodine, Beograda i Rumunije, data su na poklon Božjom voljom.  Samo je pitanje kada će to čovek da uništi. Izgradili su gomilu vila oko jezera bez ikakvog plana, potpuno na divlje, pa su onda to, posle desetak godina, sve legalizovali. Od prevelikog broja turista i nedostataka prave brige za jezerima ona će se zagaditi i na kraju umrtviti, baš kao i jezero na Paliću. Onda će lokalni, i regionalni, političari da maznu lovu za revitalizaciju. Brinuće se o prirod kao gazde iz Bora i Pančeva. Zabole ih kurac za prirodu. I društvo. Važno je da se mazne lova. Ako ne sad, onda kad? Tako je bilo i devedesetih. A sve ovo me veoma podseća na to vreme.

Izgleda da su u Beloj Crkvi Grobari jači od Delija. Ili je u pitanju samo vidljivost. Grobari su se i naslikali. Nešto poput karikature Edgara Alana Poa. Negde sam video i grafiti: “Crno bela Crkva”!

 

 

Debilno, sakato, jebeno, pijano, probuđeno, nemušto, drhatvo, glupo, lažljivo… bez ijednog lepog osmeha ili dodira dobrote.

Pa ipak, sretneš neke jadne, osiromašene ljude i pomisliš: kome su oni skrivili što moraju ovako da žive? Žive na crtu i samo o tome razmišljaju. I napuniš se besom i odlučnošću da moraš nešto da uradiš.

 

Đorđe mi je poslao dve nove pesme koje je komponovao. Opera Lokatva polako počinje da liči na vedrinu i dobrotu o kojoj sanjamo.

Kad nešto stvaraš onda si u stanju i da pobegneš. I da ponovo počneš da se nadaš.