Moj dnevnik

Kašika za med, 1. decembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 1, 2016

Jedan čovek prodaje na Bulevaru drvene kašike, varjače, tučkove, male metlice… Sve izrađeno od svetlog, lepog drveta. On se pomera na neparnoj strani, zavisno od procene gde će biti bolja prodaja, jedno sto, dvesto metara. Povremeno pokupi robu, koja može da stane u malo veću torbu, pa se skloni u neku od obližnjih radnji. Sklanja se od komunalnih policajaca koji nemaju preča posla nego da ganjaju ljude koji očigledno prodaju nešto što su sami napravili. Ispred njegovog inventara piše: “KAŠIKE ZA MED”. To bi očigledno trebalo da privuče pažnju. Kupio sam jednu takvu kašiku, rekao mi je da je od lipovog drveta, koju nisam nijednom upotrebio. Ko još obraća pažnju na štetni uticaj metala na med? Pitam se: koja kašika pre upadne u med? Drvena ili metalna? I zašto je to znak sreće? Zbog toga što je med znak bogatstva i uspeha? Onaj ko ima med i kašiku, taj...

Nastavak

Igranje šaha, 28. novembar, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 28, 2016

Igram šah sa nepoznatim protivnicima. Vidim njihove pseudonime, kao i oni moj, vidim koliko su “jaki”, po broju poena, neki imaju i zastave, pa znam odakle su, neki se javljaju sa “hi”, pošto je engleski univerzalni jezik, retko ko napiše neki komentar tokom, ili posle partije. Primećujem da igram svega dva, tri otvaranja. Svet se polako sažima. Izbori takođe. Neki put pravim početničke previde, neki put igram vrlo dobro. Neki put naletim na pravog majstora koji me smlavi. Krivlje mi je kad napravim previd nego kad me pobedi bolji igrač. Nisam igrao šah “u živo” godinama. Osim malo sa unucima. Poslednje prave partije bile su sa Džoom. Obično smo igrali dve partije. Uveče. Pojačavali smo otvaranja. Pokušavali da doskočimo jedan drugome. Džo je bio bolji igrač. Ipak sam ponekad uspevao da ga iznenadim. Šah! Oko njega su i mnogoe druge stvari. Knjige, razgovori, putovanja, druženja, muzika, filmovi, umetnost… Bili...

Nastavak

Otkrivanje apoteoze, 24. novembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 24, 2016

Pokušavam da se ne nerviram. Nerviranje šteti organizmu. Pretpostavljam da bi osoba koja bi uspela da se isključi iz svega bila pošteđena nerviranja. Bar onoga koje je s one strane sopstvenog tela. Javni život, politika i novinarstvo predstavljaju stalni generator nerviranja. Kad se tome dodaju egzistencijalni problem, kao i problemi vaših najbližih, dobije se neverovatan autodestruktivni koktel. Ispijem ga naiskap svakog jutra. Onda naglas kažem: nemoj da se nerviraš. Nerviranjem ništa ne možeš da promeniš. Posle toga bi trebalo da se potapšem po glavi u znak podrške i razumevanja. Još uvek ne uspevam da udvostručim svoju astralnu projekciju. U novinarstvu je zavladala neka vrsta mentalne i socijalne pošasti. Možda i zdravstvene. Biti novinar zvuči krajnje nepristojno. Novinari obično kažu da rade u novinama, maloko da je novinar. U novinama se, naime, može biti i kurir, i računovođa, i pravnik, i mnogotoga još što ne izaziva zazor i gađenje. Prekjuče...

Nastavak

Istorija kao uspomena, 21. novembar, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 21, 2016

Prebiram po starim rukopisima. Napolju sunčano i vetrovito. Mnoštvo obaveza. Zamor. Iskopao sam iz dužeg teksta:   to use Pindar’s own phrase, ‘a black heart forged when the flame was cold? Crno srce iskovano na hladnom plamenu!   Kad se šta desilo? Gde sam ja tada bio? Šta sam mislio o tome? Šta sam očekivao? Koliko se dobro sećam onoga što se kasnije odigralo? Da li sam  imao osećaj da se dešava nešto istinski veliko, istorijsko, što neću moći da zaboravim ma šta se posle desilo? Da li sam ja bio deo toga? Ili nikada nisam doživeo takav osećaj. Možda sam živeo instiktivno, svestan isključivo onoga što je uticalo i određivalo život moj i mojih najbližih. Ne, ipak nisam tako živeo. Ne zbog toga što sam to svesno izabrao već jednostavno zato jer sam takav bio sazdan. I mada bih mnoge stvari danas drukčije uradio ipak ne vidim da...

Nastavak

Ispunjenost sećanja – posle 20 godina, 17. novembar

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 17, 2016

Rekao bih da je dvadeset godina proletelo poput svakog rođendana. Teško je da se setite nekog rođendana, osim ako se tokom njegove proslave nije desilo nešto izvanredno i neočekivano – u dobrom ili lošem smislu. Onoga što se odigralo tačno pre dvadeset godina sećam se mnogo bolje od svih rođendana. Pre svega zbog onoga što se dešavalo oko nas. Bio je to početak protesta protiv pokušaja izborne krađe Miloševića i njegovih kompanjona. Period od 17. novembra 1996. pa do marta 1997, neki računaju 78 dana, mada su Čedini saplemenici nastavili sa protestima još izvesno vreme, bio je najuzbudljiviji, najkreativniji i najlepši period od časa kad je počela da se raspada zemlja. Mogli bismo slobodno reći od 8. Jebene sednice 1987. I to nije trajalo samo jedan dan, jedno posle podne ili jedno veče.     Kotrljalo se i trajalo danima. Bilo je uspona i padova. Osećanja nemoći i besa,...

Nastavak

Zlatni prah, 11. novembar, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 11, 2016

Sinoć sam stigao u Prag. Bio sam ovde pre 99. Kupio tada sam tada dobar tuš i perca (potrajali), izgubio mobilni (ili mi ga je neko maznuo) par puta se prošetao Vaclavskim namestima, uglavnom sam se osećao dosta bedno. (Mobilni je bio skup, a od firme, pa sam išao u policiju da prijavim krađu.) Kad sam se vratio u Beograd pričao sam o tome Vukici koja me je tešila da je Kami, u nekom od svojih tekstova, napisao da je baš u Pragu bio veoma depresivan. Taj praški usud, sasvim besmilen, naravno, dočekao me je na izlasku sa aerodroma kad mi se bukvalno raspao kofer koji sam u Beogradu, dva sata pre polaska, pazario u obližnjoj kineskoj radnji. Pretpostavljam da su ga radnici na aerodromima (beogradskom i praškom) dobro istumbali pa je pukao plastični okvir koji drži kofer u zadatom obliku. Tuš je bio Koh i nor. (Valjda se...

Nastavak

Većina, 9. novembar, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 9, 2016

Evo ga Tramp postade predsednik. Jezgrovito je to komentarisla moja prijateljica Đurđa. Samo je na profilu napisala velikim slovima: “Forrest Trump”. Kad sam malo posle razmislio, podsećajući se filma, rekoh sebi, jeste da je glavni junak Forrest Gump bio prilično priglup i ograničen, ali nipošto nije bio pokvaren i lukav. Glupost povezuje, a pokvarenost i prostakluk ushićuju! I onda dođemo do sveta u kojem živimo, do onoga što nazivamo većina, ne osporavajući, naravno, ni jednog trenutka, pravo većini da sama odlučuje kako će da živi i ko će da je predvodi. Većina voli Trampa! Ili je to samo posledica suženog izbora između njega i osobe koja deluje bešćutno, pokvareno i pametno. I Tramp je, naravno, i bešćutan i pokvaren, a i lukav je, onoliko, da ne kažem pametan. No iste vrline i mane ne znače ništa dok se ne strpaju u sobu igračaka, odnosno u društveni i istorijski kontekst....

Nastavak

Krečenje, 7. novembar, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 7, 2016

Ima li strašnijeg posla od krečenja? Kao kad iz mirnog, civilnog života uskočite u rat. Sa molerajom je ipak veća šansa da se preživi. Tešim se. Svi bismo da se preko noći preselimo u nove i čiste stanove i da otpočnemo novi život. Ali ostaviti onaj stari nije tako jednostavno. Ne samo zbog materijalnih mogućnosti koje se sve više pokazuju kao odlučujuće za mnoge dimenzije. Majstor, stariji čovek, radi sa sinom koji ima redovni posao. Zbog toga čekaju vikend. Uhodani su, vešti. Nemaju veze sa klišeima o neurednim, alkoholu sklonim molerima. Iza sebe ne ostavljaju totalni krš. Pa ipak, to je napor koji iziskuje dobre živce i izdržljivu kičmu pre svega. Prevlačenje stvari, prepakivanje, raspoređivanje, bacanje, otkrivanje slepih mrlja… sve su to napori koji, čini se, ne mogu da se podnesu tako lako. Ipak, sve se podnese. Sutra će biti novi dan. Druga ruka! Pa će da se završi...

Nastavak

Dan za danom, 1. novembar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 1, 2016

Pre par meseci sam otkrio da je hronologija (timeline) koju sam napravio za projekat “Kit u Beogradu”, u okviru Noći muzeja 2013, jednostavno nestala. Ipak sam uspeo da je rekonstruišem, spajajući krajeve tekstova i planova. Žao mi je samo što nisam uspeo da iskopam Titove govore koje sam prvi put izvukao iz Radio Beograda. Evo je Hronologija  opet u životu! Imam pred sobom 1953. godinu, onda kad sam imao jedva pet godina (napunio sam ih 30. septembra). Osim kita, koji je bio izložen u Beogradu 15. februara 1953. maločega drugog se sećam. A i taj kit mi je tada delovao mnogo, mnogo većim. Jadni kit. Tako je to to kad se zaluta u plitko more, a onda i u luku. Izbor događaja za hronologiju sasvim je subjektivan. Isključivo moj. Naravno da je Selindžerovih “Devet priča” tek naknadno, posle dvadesetak godina, stigla do mene. Ali sve te knjige, filmovi, slikari,...

Nastavak

O tjaizmu, 29. oktobar, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 29, 2016

    Juče, u petak, razgovor o Lokatvi sa studentima na Arhitekturi, na PAPS-u (Public Art & Public Space). Đuka im je podelio pesmu na papiru. Namerno nije hteo da je pošalje mailom već ju je odštampao, opredmetio. Uzbudljiva diskusija, tumačenja, objašnjenja. Đuka kaže da forma soneta i fonetska uzbudljivost (lepota) uz kompletnu nerazumljivost, nude dovoljno razloga da studenti nešto naprave. Asocijacije su neprekidne. Najviše studenata/studentkinja doživljava Lokatvu kao ljubavnu pesmu. (Tužnu ljubavnu pesmu!) Boško je napravio divnu prezentaciju u power point-u prema mojim instrukcijama. Pronašao je prave primere. Najviše bih voleo da mogu celu prezentaciju ovde da prikažem ali je to, zbog “težine”, nemoguće.   Ovo je, naravno, samo jedno od bezbroj mogućih čitanja. Analizirao sam prvu strofu. Prema zvučnosti i asocijacijama.   Lokatva e amejton satva, Per nus ideahton obja, O sulpo, ma, e bratva, Idio, idio peri tja.     Posebno nas zanimaju dva pojma, fonetski...

Nastavak