Moj dnevnik

Etika i estetika, 8. jul 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 8, 2018

Zvala me je Biljana, prijateljica iz “razvaljenih uspomena”, da me malo razveseli. Kaže: znaš li da sam šest puta na popravnom rušila ovog novoimnovog, izmišljenog direktora nečega? – Iz filozofije? – Da iz filozofije. (Biljana je celu karijeru provela kao profesor filozofije u srednjim školama.) – Pa šta si ga, pobogu, pitala? – Najjednostavnije stvari. Čak sam mu zadala da za sledeći rok, pošto sam ga oborila, nauči samo kakva je razlika između estetike  i etike. Onda je on došao na popravni ispit i ja sam ga upitala: da li se sećate šta sam vam zadala da naučite. On nije mogao da se seti. Ponovo sam ga oborila. Onda je došao njegov menadžer da interveništa za njega uz argument da je on to leto nastupao sa Harisom. Kojim Harisom, pitala je naivno Biljana. – I tako šest puta? – Tačno šest puta! – Zamisli samo šta bi se desilo...

Nastavak

Pisati, 29. jun 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 29, 2018

Pisati, i kad ti se ne piše! O čemu se piše kad ti nije do pisanja? O samom pisanju? O slovima, rečima, rečenicama, tačkama, zarezima, novim redovima, o skrivenim znacima i značenju, o naslovu, o prenesenom značenju, o onome što se desilo ili nije? Može se pisati i o uspomeni na pisanje. O nastanku priča, pesama, nacrta, kostura, romanu u nastavcima, igri, zapetljanciji, nerviranju zbog promašenog glasa. Ili, naknadno, kada ode u štampu, o nečemu što je bilo važno, a propušteno je. Jer kad se jednom krene onda je to putovanje kao put kroz kosmos i različite dimenzije. Onda se uključe još neke sile koje baš i ne kotrolišeš. Pisanje je i razmišljanje o onome šta bi sve moglo biti. Ne možeš izbeći razlog zašto pišeš i zašto ne pišeš. Bez obzira da li je sasvim trivijalan ili dramatičan. Dok ti je vida, pokreta ruke i svesti o tome...

Nastavak

Razvalina uspomena, 10. jun 2018. nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 10, 2018

Zadesila me neka bolest, neprijatna i mučna, naravno unutrašnja. Muči me žuč i muka u stomaku. Tako duže od mesec dana. Izgleda da se dosta toga nakupilo.  Povukao sam se u sebe iako to nije nikakav lek već više sklonište od buke i uzbuđenja. Izlazim u redovne nabavke, eventualno neodložne sastanke. Stanje redovno. Imao sam nameru da nešto napišem o jubileju, i to okruglom, jer mi je sećanje na njega prilično sveže. Reč je o pedeset godina od “lipanjskih gibanja” 1968. Jedno su sećanja a drugo su tumačenja. Sećanja su namenjena preživelim učesnicima, a tumačenja onima koji su bili s druge strane ili su rođeni par vekova kasnije. Nikada nisam mislio da je pojam “generacija” nešto čvrsto, jedinstveno i dosledno. Onaj ko ne promeni mišljenje o raznim događajima, idejama i ljudima za pedeset godina taj je ili veliki lažov ili čist kreten. Da bismo razumeli današanje tumačenje 68. prvo...

Nastavak

Kivi, 7. jun 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 7, 2018

Juče, u Drinčićevoj, u  blizini Bajlonove pijace, oko četiri sata posle podne, vidim ženu obučenu u crnu jednostavnu haljinu, sa kratkim rukavima, pedesetih godina, krupna, prilično odbojnog, grubog izgleda, kako izlazi iz obližnje kapije (brojevi 19 ili 21). U jednoj ruci ima malu providnu kesu. Drugom rukom, desnom, izvlači iz kese nešto okruglo, čini mi se braon boje i odlučno baca na trotoar, a onda to snažno zgazi nogom. Tako tri puta. Pomislih: ne vadi, valjda ludača, pseća govna da ih razmaže po asfaltu. Prođe pored mene, u pravcu Bajlonove pijace. Ima bezizražajan izraz na licu i veliki srebrni krst oko vrata. Kad je malo odmakla polako prilazim mestu zločina. Vidim tri zgažena kivija. Hvala bogu, nisu govna. Ali taj postupak, nekako ritualan, natera me da razimišljam o ljudskom ludilu. – Da li je to izraz samo mržnje i besa prema kiviju? – Možda neka vrsta urođene odvratnosti? –...

Nastavak

Šah, 2. jun 2018, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 1, 2018

Upravo sam igrao partiju šaha sa nepoznatim čovekom iz Avganistana. Francusko otvaranje! Starinsko. Ja sam bio beli. Sve je bilo skroz normalno, razrađeno, kad,  u jedanaestom potezu, pošto smo se lepo izmenjali, i otvorila se “c” linija, i on je trebalo da uzme moga lovca pešakom, pošto sam prethodno  uzeo njegovog konja, Ahmad predade partiju. Sledećih nekoliko minuta analizirao sam poziciju, tražeći odgovor zašto se predao. Da nemam neki dobitnički potez koji je Ahmad uočio? Ništa od toga. Jednak materijal, nemam tempo prednosti, isto vreme (igramo na 10 minuta)… U čemu je stvar? Niko ne predaje partije onako, bez razloga. Onda pomislih da možda igra potajno šah ne nekom skrovitom mestu u Kandaharu, tamo gde postoji internet. Možda je začuo korake koji prilaze njegovom skrovištu. Igranje šaha može biti svetogrđe u nekim islamski zemljama. Ništa Al Batani, ništa Harun al Rašid! Tradicija se birka i izmišlja kako odgovara kom...

Nastavak

Saveznici, 27. maj 2018, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana May 27, 2018

Sastali se policajci iz Poljske, Mađarske i Srbije u Beogradu na nekoj policijskoj proslavi. Ceo grad blokirali a narod se raduje, iz kuća ne izlazi i ne zna šta će od sreće. Družili se i bratimili policajci iz Debrecina, Lođa i Zaječara. Pričaju aramejski, zvanični jezik u sve tri bratske policije. – E baš je lepo kod vas! Vedro, lep pogled i jeftino pivo i hrana. A tek ženske. Zgodne i predusretljive, veli Imre. – Naše su ženske još predusretljivije, kaže Vitold. Brk mu se smeši. – Naše žene vole čvrstu ruku, objašnjava im Uroš iz Jagodine. – Koja to žena ne voli, složi se Mikloš iz Kečkemeta. – E boga mi, i tu se prekrsti, mi smo našim ženama ukinuli abortus, neće se ta  boleština kod nas razvijati, reče Adam iz Krakova. – Alal vera, reče Imre, i mi ćemo uskoro. Upravo smo oterali Sorosa i sredili obrazovanje...

Nastavak

Sfera, 24. maj 2018, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 24, 2018

Bio jednom jedan čovek koji nije mogao da zapamti kad mu je rođendan. Valjda zbog blizine leta i smene godišnjih doba, a možda i zato jer je mnogo više mislio na tuđe rođendane, slave i proslave. Nije on zbog tog patio jer o tome nije ni razmišljao. Kad je već bio u nekim ozbiljnijim godinama, i naučio sve datume rođendana svojih unuka, pojavio se odjednom jedan njegov stari prijatelj, kojega nije video više od četrdeset godina, još od studentskih vremena, baš na dan njegovog rođendana, da mu uruči poklon. Mnogo se obradovao prijatelju, koji se zvao  Mihailo Stogov zvani Traka, na koga je poslednjih godina često mislio, onako sam od sebe, bez ikakvog posebnog razloga, jer se plašio da će iznenada saznati da Trake više nema, da se možda izgubio na nekom od svojih egzotičnih putovanja po zemljama Azije,  Afrike i Okeanije. Za prijatelja se pričalo svašta. Od toga...

Nastavak

Zamišljanje, 18. maj 2018, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 18, 2018

Bio jednom jedan čovek koji je voleo da zamišlja. Posebno je uživao u zamišljanju šta je sve moglo da bude. Zamisli se on nekad tako po ceo dan, dva, niti jede, niti pije, ništa spavanje, kupovina, koristan rad,  pa ga uveče, kad se vrati među ukućane, pitaju: gde si bio? A on umorno, jer je sve vreme zamišljao kako je sve moglo da bude potpuno drukčije; premeštao je stvari, dovodio ličnosti, rašćišćavao predele, otpremao i zapremao imena, lica, reči, godišnja doba, masovne i kamerne scene, samo kaže: u Jugi. – I šta ima? – Svašta. Sve sam ih sredio. Onda on ode da spava dugo, dugo, a kad se probudi nekad mu se vrati ono što je zamišljao pa to zapiše. A nekad sve nestane zauvek.   * * *   Slovenci nisu više hteli da praznuju 29. novembar, Dan republike, sa kojim su dobili granicu, državu i Koperton....

Nastavak

Frtalj, 8. maj 2018, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 8, 2018

Bio jednom jedan frtalj koji nije znao čemu služi. Premeštali su ga, dodavali ispod ruke, sklanjali u prisustvu uglednih gostiju, čuvali za svaki slučaj. Nikad se ne zna kad ti frtalj može zatrebati. Razumeti frtalj i njegovo postojanje nije nešto što se podrazumeva. Ni frtalj hleba više nije ono što je nekad bio. Kako odrediti frtalj kad hleb više nije ceo već smanjen i skraćen? Sve je takvo: smanjeno i skraćeno. Trebalo bi frtalj ugraditi u sve, od početka, pa da on dobije smisao kakav je imao. U redu, da ne zanovetamo. Bio jednom jedan frtalj koji se pored svega održao. Najradije bih ga zatvorio i čuvao u muzejskim prostorijama. Ali ovaj frtalj nije odlivak metra iz Griniča, ili najprecizniji teg od 1000 grama. Ovo je nešto veoma živo, zmijasto, neuhvatljivo. Neki se usude da ga pitaju od čega je a frtalj samo podigne, uska, mršava ramena i spuštenih...

Nastavak

Smučiti, 7. maj 2018, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana May 7, 2018

Bio jednom jedan čovek kome se sve smučilo. Ali nikako da dođe do kraja. Stalno je mislio: još malo, još malo, ne može ovo beskrajno da traje. Nije on, naravno, bio jedini kome se sve smučilo. Mnogo je ljudi, u neko vreme, biće da je to upravo sada, govorilo: e baš mi se sve smučilo. I nastavili bi da žive kao da se ništa nije desilo.   Naš je čovek, međutim, bio dosledan, i uporan, u svemu. Odlučio je da proveri da li to kad ti se sve smuči odnosi na baš sve. Kad ogladni, posle izvesnog vremena nejedenja, on oseti kako ga muči glad. Tada  ode da se najede u kafanu. Pojede 20 ćevapa, mladi luk, ljutu papriku, veliki vrući somun, i još kriglu ledenog tamnog piva preko svega. Na kraju je imao snage, i volje, da smaže dve urmašice. Kafu nije mogao. Polako se dokotura kući sve...

Nastavak