Smučiti, 7. maj 2018, ponedeljak

Bio jednom jedan čovek kome se sve smučilo. Ali nikako da dođe do kraja. Stalno je mislio: još malo, još malo, ne može ovo beskrajno da traje.

Nije on, naravno, bio jedini kome se sve smučilo. Mnogo je ljudi, u neko vreme, biće da je to upravo sada, govorilo: e baš mi se sve smučilo. I nastavili bi da žive kao da se ništa nije desilo.

 

Naš je čovek, međutim, bio dosledan, i uporan, u svemu. Odlučio je da proveri da li to kad ti se sve smuči odnosi na baš sve. Kad ogladni, posle izvesnog vremena nejedenja, on oseti kako ga muči glad. Tada  ode da se najede u kafanu. Pojede 20 ćevapa, mladi luk, ljutu papriku, veliki vrući somun, i još kriglu ledenog tamnog piva preko svega. Na kraju je imao snage, i volje, da smaže dve urmašice. Kafu nije mogao. Polako se dokotura kući sve vreme razmišljajući: vidiš, sve mi se smučilo a ipak sam se ovako dobro najeo.

Posle se lepo naspavao, ali kad se probudio i upalio televizor, opet ga obuze ono poznato osećanje da mu se sve smučilo. Pitao je ženu da li se i njoj sve smučilo i ona potvrdi, jer je to bilo stanje duha koje je vladalo zemljom. Ne možeš pobeći od onoga što stanuje sa tobom.

Dok su, kasnije,  vodili ljubav, sećajući se mladosti i raznih uzbudljivih otkrića, nisu naravno, pominjali da im se seks smučio jer to ne samo da ne bi bila istina nego bi sigurno i jedno drugo povredili.

Ima dosta pojava, zaključio je mudro čovek, koje ti se ne smuče mada ti se sve oko tebe smučilo. Zbog toga, verovatno, u nekim zemljama osećanje očaja i mučnine može da postane prirodan red stvari. Pa ti je ponekad drukčije, a uglavnom muka, i svi se raduju što su živi i što imaju tako predanog i požrtvovanog predsednika.

A kad prestanem da gledam telviziju i čitam novina, da li se to zasutavlja? Sumnjam, dovoljno je videti lica oko sebe i čuti šta govore. Kad ti se jednom smuči, smuči ti se za ceo život!

Amin!