Zvezde padalice, 10. januar 2018, sreda

Nekada su postojale zvezde padalice koje su ispunjavale želje. Dovoljno je bilo da je vidiš na zvezdanom nebu i da poželiš. Mi smo u svojim željama bili skromni pa su se one najčešće ispunjavale o rođendanima.

Kad bih sada ugledao zvezdu padalicu štagod da poželim mislim da bi bilo nerealno. Osim toga, pokloni za rođendan su sve ređi i simboličniji. Važna je pažnja!

Do kurca!

 

 

I sam se trudim da budem pažljiv prema zemljinoj kori, flori, fauni i rodbini. Ako ništa drugo da ne psujem, ne zagađujem, trujem i ubijam. Bog ima mnogo lica, ali smo upoznali samo dva: ono koje nas proklinje i ono koje je milostivo. Najbolje je skloniti se da ga nikada ne ugledaš.

Ne verujem da se pravda zaslužuje. Niti nasleđuje. Pravda se ispunjava javnošću, hrabrošću i doslednošću. Ovo kako mi živimo niti je suđeno, niti zasluženo. To je posledica tradicije, okolnosti i velikih brojeva. Niko ovako ne bi trebalo da živi. Ali kad to uporediš sa Bangladešom sve ti bude podnošljivo i normalno. Između krajnosti, makar i u slikama i metaforama, nema normalnosti. Tako se ljudi navikavaju da budu navučeni i prevareni, da ih ponižavaju i ismejavaju. Da budu zadovoljni što su preživeli.

Ponovo su se, kao, dogovorili da u martu budu izbori u Beogradu. Bože, koji su to ljudi! Balašević ima novu pesmu “Dno dna”. Očekuje se da se to deli obavezno na FB-u. Meni je obaveza preko glave. Možda se dno može podići na površinu i pretvoriti u horizont. Bilo je takvih primera u ljudskoj istoriji. Onoliko. Kad vidiš Trampa i Putina pitaš se: je li to onaj isti svet u kojem sam nekada noću po nebu tražio zvezde padalice. Jeste, isti je, samo što sam malo porastao, a zvezde izvlače, kao larve, iz trulih temelja.