Sećanja

Krbuljice

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 16, 2015

    Kada sam ja bio veoma mali, živeli smo u Zvorniku – u Bosni (što je očigledno ostavilo posledice)… tada sam poklonio prve poklone majci i ocu (imao sam tri godine)… to su bile dve šarene krhotine nekih očajnika (preciznije šoljica za čaj ili kafu), koje sam našao u nekoj barici pored zgrade… bio sam potpuno opčinjen njihovim sjajem i magijom njihovih šara… jedna je bila sa kobaltno plavim ornamentima, a druga sa zuto-narandzastim sarama… pazljivo sam ih oprao u barici i shvatio da u rukama drzim NEPROCENJIVO blago – to je istovremeno značilo da to nije za mene, nego za odrasle: za tatu, mamu… tako sam i odlučio da ih poklonim njima (da sam imao učiteljicu ili doktorku, verovatno bih poklonio njima – ali nisam – bio sam zdrav i jos uvek nisam išao u školu)… sećam se takođe, da mi se jedna od tih krhotina malkice...

Nastavak

ДаПаковање

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 15, 2015

Кутија 1     На Дан кутија или на Дан за кутије (Вохing Day), 26 децембар 2014, Лондон, први дан по Божићу, а пре него све распакујем. Пада ми на памет да поменем оно несретно прасе, али нећу. Прасе уочи једног и после другог Божића. Eто, успео сам да се провучем са текстом некако између два Божића. Боксинг Деј је један од оних чудних празника који интригира нас странце, а домаћини га узимају као здраво за готово. Важно је да се не ради. Разна су нагађања од куда и од када потиче. Викторијанска је тековина. Да, и стварно има везе са кутијама. Богати, и они који су то могли да приуште, на тај дан су остављали кутије са храном и поклонима или са остацима са божићне трпезе за своју послугу, просјаке или просто намернике. Него, паковање. Не, нико није смислио добар и ефикасан начин да се спакује,тврдим. Ма и...

Nastavak

Ateizam u Drugoj beogradskoj

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 10, 2015

Kad smo živeli u Indiji (od 1954. do 1957. g.) za moje vaspitanje bila je zadužena dadilja, g-đa Everard, obrazovana, prefinjena i veoma pričljiva Engleskinja. Mojim roditeljim bilo je jako milo što tako prilježno upijam anglosaksonske manire, folklor, jezik i mitologiju. Kad su shvatili da u taj folklor spada i religija, u obliku biblijskih priča i “God save the Queen”, bilo je kasno. Možda nisu ni primetili da smo u školi slavili Božić. Na tabli je pisalo “Merry Xmas!” Bilo mi je možda sedam godina kad mi je otac objasnio kako Bog ne postoji, ali takva objašnjenja su po svojoj prirodi izvitoperena, jer je nemoguće, bar po mom mišljenju, postati ateista a posteriori.  Kad smo se vratili u Beograd, religija je odmah postala tabu. Jedini dozvoljeni kontekst bila je klasična muzika. U diskusijama o velikim muzičkim delima inspirisanim hrišćanstvom, kao što je, na primer Bahova “Pasija po Mateju,” bilo...

Nastavak

Iz porodičnog albuma

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 9, 2015

Milun Petrović je poslao sedam fotografija koje je uradio njegov otac Miodrag u periodu od 1950. do šezdesetih, na aparatu MOM. Poređao sam ih hronološki, uz kratke podatke o fotografijama.   Majstori, 1950. Mija i pas, Bara Venecija, 1951.   Okupljeni, Bara Venecija, sredina 1950.   Na travi, igralište Bara Venecija, sredina 1950.   Mija na obali Save, Bara Venecija, 1955.   Avala, 1960.   Porodica Miodraga Petrovića pored fontane kod Doma sindikata,...

Nastavak

Prvih deset godina

Postavio Velimir Ćurgus dana Jan 1, 2015

Mihajlo Pantić iz 1960.   Tek kada počnemo da se sećamo, vidimo koliko je zaboravljenog života u nama. Grejs Keli Sećanja su sklona izmišljanju događaja. Kit Ričard Da li je zaista bilo ono čega se sećamo? Dragoljub Mićunović A moje sjećanje uvijek počinje od kraja, ne ovako kako sad pričam, zato je možda ponešto netačno, ali drukčije ne biste razumjeli. Meša Selimović Ne sećamo se mi onoga čega želimo da se sećamo, nego ono što hoće da se seća čini to kroz nas. M. P. Prvo čega se sećam je kamion. Igračka. Sedim na podu kuhinje i zurim, kao hipnotisan, u svoju prvu pravu igračku. Tu-tu, tu-tu – ide kamion. Moj kamion. I ne pamtim ništa drugo, samo taj kamion, imam možda dve i po, najviše tri godine. Mnogo, mnogo kasnije, već sam gotov čovek, na vest o stričevoj smrti odnekud iz podsvesti izranja saznanje da mi ga je...

Nastavak

Tomislav Ladan

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 27, 2014

Ogromna biblioteka u našem stanu na Studentskom trgu 13 preneta je, u leto 1977. godine, u “novi” stan u Zmaj-Jovinoj 29. Vis maior: prognao nas je Gradski komitet, kome je, iz tajanstvenih razloga, koji sada, naravno, potpadaju pod kategoriju Vijonovih lanjskih snegova, cela ta zgrada bila neophodna za birokretenski opstanak. Među tim knjigama bile su i Ladanove zbirke eseja “Zoon graphicon” i “Premišljanja.” Kako se Ladan nalazio u orbiti porodičnih prijatelja i poznanika, sretao sam ga, na moru, ranih 1960-tih godina. Mlad čovek, pričljiv, pun energije. Meni je on naročito imponovao, jer je, kako mi se činilo, znao milion jezika. Naročito me je privlačila knjiga “Zoon graphikon,” koju sam pročitao i razumeo mnogo, mnogo kasnije. Tada, početkom 1960-tih godina, mislio sam, potpuno omađijan neobičnim naslovom, da pisac govori o nekakvim misterioznim grafikonima, a ne o “pisovnoj životinji,” kako sam kasnije, naučivši nešto grčkog, prokljuvio. Biblioteka stana na Studentskom trgu...

Nastavak

Melanholija zimske noći

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 25, 2014

Evo  jedne stare slike: “Melanholija zimske noći” (Winter Night Melancholy). Grad na slici je hibridan, neodređen. Slikao sam ga osamdesetih godina dok sam u Njujorku patio za Beogradom.   Relja Penezić...

Nastavak

Zločin i kažna (Sekira u Francuskoj 7)

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 24, 2014

Sasvim je moguće da sam ovo sanjao, ali mislim da nisam. U ono nejasno vreme nakon lipanjskih gibanja, kad je sve krenulo u nekom drvenastom pravcu, moj drug Kazimir je Književnim novinama ponudio esej, ili “jesej,” žanr koji je on izmislio, s naslovom “Zločin i kažna.” Sećam se, kroz maglu, kako mi je Kazimir objašnjavao ontološke, egzistencijalne i semantičke razlike između barokno raskošnog i vrtloglavo složenog termina “kažna” i dosadnog, jednodimenzionalnog, banalnog, ispraznog, konvencionalno sadističkog pojma “kazna,” kojim se, baš u to vreme, Zoran Gluščević poslužio u svom eseju, za Književne novine, kasnije, knjizi, o Kafki. Nisam bio zapanjen kad je redakcija odbila Kazimirov prilog, s nekim objašnjenjem u kojem se blago nipodaštavajući paternalizam davio u nadobudno (ne)zdravom razumu. Ne može se pisati tek tako! Možda je Montenj smeo pisati šta mu padne na pamet, ali on nije slao svoje jeseje ozbiljnim redakcijama, ili “derakcijama,” da upotrebim jedan kazimirizam....

Nastavak

Šahovski dijalozi

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 23, 2014

      Najčešće petkom uveče okupljali smo se po beogradskim stanovima i igrali šah. Igrao se “cuger” na po pet minuta. Neki su igrači bili glasni i temperamentni, neki manje glasni. Igralo se neprekidno do ranih jutarnjih sati. Tokom igre su vođeni uzbudljivi dijalozi koji često nisu imali previše veze sa situacijom na tabli. Dijaloge su vodili protivnici, kibiceri, prolaznici… Dijalozi su bili o: politici, filozofiji, književnosti, aktuelnim javnim ličnostima, filmovima… Bilo je isključivo muško društvo. Mnogo se pušilo. O ženama se nije razgovaralo. O samom šahu, odnosno otvaranjima, bilo je govora kada bi neko ambiciozan (poput Mladena Kozomare) pripremio neko iznenađenje. Najglasniji je svakako bio Badi Savić koji je jedno vreme uporno tvrdio da je, na kraju svega, on pravi moralni pobednik. Na fotografiji:Božidar Borjan i Velimir Ćurgus Kazimir igraju, a iza njih kibiceri Badi Savić i Todor Terzić. U prvom planu delimično se vidi Miodrag Kapetanović...

Nastavak

Akselos

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 18, 2014

Od 1972. do 1974. bio sam student filozofije na Université de Paris-I (nakon majskih gibanja 1968., parainoične vlasti su, uz pomoć proameričkih birokrata, zlonamernih reformatora, i američkih špijuna, raskantale “Sorbonu” i stvorile oko trinaest amerikanizovanih univerziteta). Međutim nisu uspeli da se otarase subverzivnih tipova kao što je grčki filozof Kostas Akselos (bilo je i drugih), koji je u svojim predavanjima često govorio o Heraklitu i Hajdegeru, a ponekad i o sopstvenim teorijama (planetarni čovek, itd.). Jednog dana smo sedeli, Akselos i ja, u kafeu blizu fakulteta. Jako mi se dopalo što je poručio nemačko vino (Gevirctraminer). U jednom trenutku me upita: “A šta radi vaš teča”? Pitanje se odnosilo na Mihaila Markovića. Ne sećam se šta sam mu odgovorio, ali sam siguran da u mom kratkom izveštaju o Mihailovim delatnostima nije moglo biti reči o filozofiji. Nisam zaboravio Akselosovu reakciju, uz dramatičan gest rukom: “Mais il faut tenir le...

Nastavak