Sećanja

Fotografije koje su preživele logor

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 17, 2014

    Mama Tanja čeka Lelicu   Mala Irina Milivoje Jovanović (1905-1984), pravnik, policijski inspektor, bio je marta 1944.godine najpre u istražnom zatvoru Gestapoa mučen na električnoj stolici, a potom, od 18. aprila bio je prebačen u Banjički logor pod brojem 21726. U logoru je ostao do njegovog rasformiranja. Njegova supruga Tatjana Jovanović (1913-1983) uspela je da mu zajedno sa hranom doturi i ove dve male fotografije koje je on – zgužvane i isprljane – čuvao tokom celog svog zatvorskog života: Tatjana drži u krilu svoju stariju ćerku Irinu, i uskoro, 18. jula 1944. rodiće mlađu ćerku Jelenu. Jelena Šantić (1944-2000) će postati poznata balerina, teoretičar i kritičar baleta, mirovni aktivista i veliki birac za ljudska prava. Irina Subotić (1941) je istoričarka umetnosti i professor univerziteta u Beogradu. Irina Subotić Večeras (17. 12. 2014.) pred zatvaranje izložbe, Irina Subotić mi je obećala da će za Arhivu poslati  dve fotografije...

Nastavak

Sećanja Gorana Basarića

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 15, 2014

Stepenice, pored Brankovog mosta, oktobar, 1986. (foto: G.Basarić)   Fakultet likovnih umetnosti, u vreme kad se sređivala Knez Mihajlova, oktobar, 1986. (foto:...

Nastavak

Klasična filologija

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 14, 2014

Godine 1970.  upisao sam se na klasičnu filologiju. Nakon mature, 1968. godine, prvo sam se upisao na Muzičku Akademiju, gudački odsek (violončelo) a onda na Filološki, grupa za anglistiku. Zatim sam sreo Svetlanu Kojić (sada Slapšak), studenta klasične filologije, i odmah zaključio da su druge studije totalna besmislica. To mišljenje nisam promenio. Moja odluka uopšte nije bila dobro primljena u krugu porodice. Za mog brata, Dragana, klasičnog muzičara, jedina smislena karijera bila je koncertna estrada; majka, književni prevodilac i profesor engleskog, navijala je za engleski. Moj teča, Mihailo Marković, nije mogao da shvati kako mlad čovek može da se opredeli za “povučenu karijeru”. Takođe mu se nije dopadao profesor književnosti, Miron Flašar, koji na sednicama profesorskog Veća “nikad nije uzimao reč u diskusijama o politici”. Budući da sam očekivao atmosferu Heseove Kastalije, klasična katedra me je strašno razočarala. Na časovima latinskog bilo je najviše studenata drugih grupa, kojima je latinski...

Nastavak

Damnatio ad bestias

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 6, 2014

  U starom Rimu su vlasti hrišćane i ostale okorele zločince bacale lavovima. Mi svoju decu šaljemo u školu, gde su često, bez našeg znanja, izložena nastavničkoj svireposti. Čast izuzecima, ali poznata je činjenica da nastavnička profesija privlači patološke tipove čiju egzistenciju definiše ubilačka mržnja prema deci. U osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin,” mog je brata, Dragana, maltretirala jedna nastavnica zato što pravio greške u svojim pismenim zadacima. Majka je toj sadistkinji pokušala da objasni, bez ikakvog uspeha, da je prebacivanje s jezika na jezik proces koji ne može biti obavljen preko noći. Imao sam više sreće, bar u to vreme, jer je mojoj učiteljici, Ruži Tanazević, bilo simpatično što sam brojao prvo na engleskom, poluglasno, pa onda u prevodu. Dolijao sam u kasnijim razredima, u osnovnoj školi “Đuro Đaković,” kod Skadarlije, kad mi je srpski predavala grozna žena koja se prezivala Uzelac, a čijeg se imena ne sećam. Jednom...

Nastavak

Negde smo zalutali

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 6, 2014

Krajem novembra ove godine na zboru u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja tzv. „studenti blokaderi“, koji su okupirali Filozofski fakultet i držali ga u blokadi skoro mesec i po dana, izviždali su dekana koji je proglasio kraj blokade (kao da je on organizovao blokadu). Fakultet je okupiralo pedesetak studenta, dobro organizovanih i temeljno obučenih u svim finesama konspiracije i revolucionarnog inženjeringa. Zahtev „blokadera“ je bio da se omogući prijavljivanje do 72 kredita bez plaćanja (poenta je u novcu, a ne u razumevanju finesa ovog zahteva), da se cena boda smanji sa 2000 na 1500 dinara i da cena prijave ispita ne bude 450 dinara već 100 dinara. Tog dana u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja nisu mirisale lipe (bio je novembar), ali je sve ostalo bilo isto – kao te 1970. godine kada je Filozofski fakultet bio okupiran u znak protesta što su Amerikanci upali u Kambodžu. Dvorište puno studenata, ozvučenje,...

Nastavak

Vetrokaz

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 5, 2014

Juče, šetajući, ugledah vetrokaz na jednom krovu. Međutim, prvo mi se u svesti formirala francuska reč, “girouette,” a onda i engleski termin, “weather vane.” Našu reč sam morao da tražim u rečniku. Srećom, rečnik me ne izdaje! Da li naša stvarnost sazdana od reči koje nam, po nekoj sumanutoj logici čija nam je priroda nepoznata, jednostavno padaju na pamet? Po povratku iz Indije, 1957. godine, moje najveće teškoće s našim jezikom bile su frazeološke, mada sam majci postavljao pitanja, na ulici, pred svima, i to glasno, u stilu: Kako se kaže “elephant”? Sećam se dana kad me je Vukica Đilas (Stajali smo is pred zgrade u Tadeuša Košćuška 24, gde su stanovali Markovići–tetka i teča–i majčini roditelji) pitala za koji tim navijam. Shvatio sam da je reč o fudbalu (she is not talking about cricket!), ali “how do you wind something up for a team?” Jednog dana, u školi...

Nastavak

Torbari

Postavio Velimir Ćurgus dana Dec 1, 2014

“… Verovatno su [plastične, semenkarske torbe] bile popularne u službeničkim krugovima šezdesetih godina: izrađene od jeftinog skaja tamnih boja, bez drške, s rajsferšlusom na vrhu i diskretnim džepom sa strane. Bilo je zamišljeno da se nose ispod miške i nesumnjivo su upotpunjavale službenički šik, uz najlonske košulje i šuškavce.” A. Palavestra je ovde dao dobar opis semenkarskih torbi. Gotovo da se nema šta dodati kada su u pitanju izgled i poreklo. Međutim, ovu zanimljivu temu ne možemo tako lako da zatvorimo bez osvrta na statusnu simboliku koju je pomenuti, inače jedan od ružnijih predmeta iz sektora muške galanterije sobom nosio. Od “upotpunjavanja službeničkog šika”, pa do degradacije koju je doživeo postavši torbarski rekvizit. Niži službenici su, u vreme kada su ovakve torbe bile oznaka njihovog staleža, a to je u najboljem slučaju bio opštinski nivo vlasti, insistirali da se upotrebljava izraz “tašna”. Imenica “tašna” (tasche nem.) imala je, kao...

Nastavak

Moji doktorati

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 29, 2014

Belgijski esejista Simon Leys, još uvek neprevođen kod nas, ako se ne varam, u jednom eseju kaže da danas ni Isus, ni Sokrat, budući da nemaju doktorat, ne bi dobili zaposlenje ni na najbednijem univerzitetu. Magistrirao sam 1977. godine, iz lingvistike, na univerzitetu Vejn Stejt, u Detroitu. Do lingvistike sam stigao sa filozofije (koja je, bar u Americi, da parafraziram Hesea, “samo za ludake”), s kratkim presedanjem na antropologiji. Američka antropologija nije Klod Levi-Stros. Znao sam de će biti belaja kad me je jedna profesorka zabezeknuto presekla čuvši ime “Bašlar” u jednoj mojoj rečenici: “To ovde ne može,” rekla mi je. “Ti u ovoj zemlji nema šta da tražiš.” Katedru za antropologiju sam morao napustiti kad me je šef optužio da sam marksista zato što sam citirao Juliju Kristevu. Lingvistiku sam uspeo da preživim; uspeo sam, za divno čudo, 1977. godine, da odbranim magistarski rad o psihofiziološkim paralelama između...

Nastavak

Čovek sa ždralovima

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 29, 2014

  Kada danas kažemo „ulični prodavci“ prvo nam padaju na pamet improvizovane tezge na Bulevaru, na haubama automobila, koje su nas održale u vreme inflacije i sankcija. Međutim, još uvek je ponegde živa i tradicija pokretnih uličnih prodavaca – pravih torbara, u doslovnom smislu te reči. To naravno ne znači da su iz porodice marsupilia, kao kenguri i koale, već da svoju robu nose sa sobom i nude je iz neupadljivih torbi. Sećam se nekoliko torbara koji su u mom detinjstvu špartali Kotež-Neimarom prodajući deci svoje neobične proizvode iz neuglednih plastičnih torbi. Već i same takve torbe su danas iščezle. Verovatno su bile popularne u službeničkim krugovima šezdesetih godina: izrađene od jeftinog skaja tamnih boja, bez drške, s rajsferšlusom na vrhu i diskretnim džepom sa strane. Bilo je zamišljeno da se nose ispod miške i nesumnjivo su upotpunjavale službenički šik, uz najlonske košulje i šuškavce. Najuspešniji od tih torbara,...

Nastavak

Paprat

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 27, 2014

  Pre svega, kad kažem “mi,” ne mislim na Jugoslaviju, jugoslovenski (ne)kulturni prostor, ili na bilo kakvu hipotetičnu kulturno-lingvističku topologiju u kojoj bi neki intelektualistički fantom ili demon nazreo neku od dotičnih nacionalnosti. Ne, pojam “nas” ne obuhvata ni sve pojedince koji ne kažu “fern” ili “fougère,” već, radije, “paprat.” Meni je prihvatljiv samo jezik u kojem se reč “paprat,” nalazi u kontekstu književne kritike; ne prepoznajem ni diskurs u kojem istoričari trabunjaju o objektivnoj Vizantiji, gušeći istinu o Mikrovizantiji i Makrovizantiji; klonim se nauke koja maliciozno tvrdi kako magnetizam nije nastao u Bosni. U svojoj knjizi “Voices in the Shadows,” Silija Hoksvert (Celia Hawkesworth) govori o sudbinama spisateljica na našem jeziku. Siliju sam sreo početkom 1960-tih godina, u Beogradu, u stanu na Studentskom trgu. Mlada, zgodna Engleskinja, kojoj su se prisutni muškarci prilično prostački udvarali, ne obraćajući pažnju na prisutne supruge i decu. Na 23. strani, Silija, oslanjajući...

Nastavak