Moj dnevnik

Teljeport, 18. jul 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 18, 2017

Nađa spava u kapsuli. Tokio na plus 42, a ona se smrzava. Ja sam, kao, na odmoru. Povremeno pomislim da će mi posle ovog odmora biti potreban odmor. Pokušavam da obnovim moždanu opnu. Đuka mi je poručio da bi bilo dobro da ubacim neke vedre note u Dnevnik. Katarina,  mora da živi na Poluostrvu majmuna. Bolje joj nego bez posla u Srbiji. Tamo gde je ona toče mnogo bolje pivo. Mada ona, koliko znam, ne pije pivo. Zašto za Katarinu nema pristojnog posla u Srbiji to je već deo šire  društveno priče. Prota je obećao da ćemo se možda videti ove nedelje. On obilazi napuštenu decu u Domu i sa njima “vedri i oblači”. Uglavnom pevaju. Danas (juče) u ponedeljak, bio sam na pijaci sa starijim unukom. Sam je izazio želju da ujutro zajedno odemo u grad. A kad smo došli na polupraznu pijacu jedva je čekao da odemo....

Nastavak

U dupetu Nikole Pašića, 13. jul 2017, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 13, 2017

Smrde ulice, smrde tragovi, smrde kuće, smrde drvoredi, smrde šerpe, smrde poklopci,  smrde podrumi, smrde ormani, tramvaji, trolejbusi, sirotinja, kućevlasnici, gazde, skitnice, smrde trotoari, smrde kontejneri… Vetar donosi smrad, koncentriše ga i razvejava na sve četiri strane. Kažu da je sa njiva, a ja kažem: ovde je reč o vekovnim govnima. Tako je to kad si deo antičke civilizacije, a zavidiš Turcima na Erdoganu,  a Rusima na Putinu!   Gdegod se mrdneš: smrdi! Šaptači kažu: od hemikalija kojima se zasipaju okolna polja, drugi: od stare kanalizacije i zato jer se govna izlivaju direktno u reke, treći tvrde: sa deponije u Vinči, četvrti: od opšte štroke, peti nemaju pojma o čemu je reč… Niko nikome neće otvoreno da kaže da sve smrdi!   Između ponedeljka i srede Larson C se odvojio od Antarktika. Sad će polako da pluta. Izlomiće se na manje komade, od kojih će neki da odu u...

Nastavak

Ručak, 8. jul, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 8, 2017

U četvrtak posle podne kod Biljane na ručku. Došao je Zoran iz Francuske, prvi Biljanin muž, kojega nisam video oko četrdeset i pet godina. U Francusku je Zoran otišao 1972, odmah pošto je diplomirao čistu filozofiju na Filozofskom. Umesto da bude profesor radio je kao preduzimač, kupovao stare zgrade i stanove, sređivao ih i preprodavao. Kaže mi da je napisao knjigu o indijskoj filozofiji. Na francuskom. Što je neprevodivo, pa će na srpskom morati da napiše novu knjigu. Kad nekoga ne vidite četrdeset i pet godina onda je svaki početak komunikacije neka vrsta istraživanja o kome je, u stvari, reč. Tek zajednička sećanja obnavljaju ono što je pokidano. Naravno, i Biljanin ručak. On zaslužuje posebno poglavlje. Iako je vrućinština ogromna Biljana je za ručak pripremila pravu sarmu. Od kiselog kupusa. Objasila je da je sarma, u stvari, bila namenjena za svadbu njenog i Zoranovog sina Saše, kome je, uzgred,...

Nastavak

Smrt umetnika, 1. jul 2017, subota

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 1, 2017

Pre nekoliko dana  umro  je Dragan Lubarda. Sasvim neprimetno. To sam prvo saznao preko Facebook-a, a onda danas i preko čitulja  komšija i prijatelja.  Dragan Lubarda je bio izvanredan  crtač, dugogodišnji profesor na Likovnoj akaedemiji. Zaštitni znak Akademije, Knaz Mihajlove i kafane Kolarca. (I Beograda, i Beograda!)  O njemu Mirko Kovač u svojim memoarima piše lepo. Pozitivno. Malo je takvih o kojima je Kovač imao takvo sećanje. Dragan Lubarda je bio “oriđinale” u pravom smislu te reči. Nije se odvajao od svoga bloka za crtanje. Godinama je bio isto. Duga bela brada, bela kosa. Sitan, sav u pokretu. Voleo je šah i fudbal. Nikada nismo odigrali ni jednu partiju. Družio se sa studentima, piscima, pijancima, boemijom starom i mladom. Častio je i grebao se, već prema prilikama. Umeo je da bude nesnosan u klubu Akademije. To pričaju oni mlađi koji su tamo svraćali osamdesetih. Ja ga nisam znao kao...

Nastavak

Domovina, 27. jun 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 27, 2017

Srbi su se mahom zajebavali ili padali u amok pred pomenom Srbije, odnosno domovine. Znam da nismo jedini, ali mi to nimalo ne olakšava stanje stvari.  Već sama rač domovina zvuči nekako domaćički. Kolikogod radio na svojoj domovini ona uvek izgleda musavo i neuedno. Moguće je da postoje  ekstremne okolnosti, kad te, na primer,  zbog domovine oteraju u logor, da se probudi neka vrsta ponosa, inata i dostojanstva, pod uslovom da si okružen sličnim ljudima, a ne pizdama i krimosima. Mnogo često pominju Džona Kenedija i njegove reči:   “Amerikanci, moji sugrađani, nemojte pitati šta vaša zemlja može učiniti za vas. Pitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju!” E sad mi se čini da je, više nego ikada pre, potpuno besmisleno očekivati da zemlja (Domovina) učini za vas bilošta, a sledstveno tome i da vi učinite nešto za nju, bez obzira gde ste i ko ste.  Te su reči...

Nastavak

Kruženje meda, 22. jun 2017, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 22, 2017

Težak, težak dan. Ne samo zbog toga što je preko trideset, vlažno, nepokretno. Ceo dan sam bio u nekom jurcanju i nerviranju. Prikupljanje dokumentacije, čekanje u redovima u pošti, u opštini, onda u banci…  Onda nerviranja oko posla iako sam već četiri godine u penziji. Tramp tupi svoje preko CNN-a. Naše televizije skoro da i ne pratim. Imam probleme sa očima. Čitava serija pesama. Poslao sam neke Proti i Đorđu. Pesme o medu i pčelama. Potpuno neplanirano. Neka vrsta lirskog odbrambenog mehanizma. Sutra će praviti teatar apsurda na Novom Beogradu. Ko je veći? Tito ili Vučić. Osećam se posramljeno. Ne pripadam ovoj stvarnosti. Kajsije su skroz sazrele. Slatke kao med. Unuk se vrratio sa Divčibara. Prvi put bez mame i tate čitavih nedelju dana. Sjajno se proveo. Dobio je diplomu najdruga. Život se sasvim izmeni i dobije drugi smisao kad sam sa unucima i kad razmišljam o njima. Samo...

Nastavak

Negde na Islandu, 20. jun 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 20, 2017

Bila je gužva. I vruće. Ponedeljkom u Galeriji Grafičkog kolektiva! To mi je nekako najbliskija galerija. Ne samo zbog mojih izložbi. Parče prostora okovano lamperijom. Očekuje se da galerija dobije novi prostor. Restitucija! Kako to ovde tužno i besmisleno izgleda. Većina onoga što se vrati naslednicima starih vlasnika pretvara se u gomilu napuštenih i zabravljenih lokala. Tako se prošlost vraća u obliku tužne osvete a ne kao pravda. Koliko će još biti izložbi u Grafićkom? Ovde je moj stari prijatelj Sale koji je svoju pasiju pretvorio u pravu ozbiljnu izložbu. Njegove sveske, stalni pratioci kroz godine tranzicije i propadanja! Šta je od njegovih crteža samo igra a šta groteska stvarnosti? Napisao sam tekst za mali katalog. Rekao sam nešto kratko na otvaranju, zaključno sa prvom strofom Lokatve. Lokatva se veoma lepo slaže sa Sašinim likovima. Sreo sam mnoštvo poznatih ljudi koje nisam video godinama. Kao da više ne živimo...

Nastavak

U znaku miša, 13. jun 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 13, 2017

Otkud lik miša? Moj Mika Miš! Ispred klupe u malom parku na Dorćolu. To je iza Kapetanove stare zgrade u Jevrejskoj. Sasvim slučajno sam ga uočio. Nacrtan je verovatno flomasterom. Ne verujem da će moći dugo da se zadrži. Možda me je čekao.     U svakom slučaju to je nekakav  znak. Počeo sam sa Dnevnikom 31. oktobra 2014. Moj prvi “junak” bio je upravo lik iz moga detinjstva – Mika Miš, odnosno Zdenko, čudnovati holivudski izum. O njemu razmišlja i piše i Valter Benjamin. Mika Miš, Miki Maus, iliti moj lični Zdenko, pokazali su ljudskom rodu kakav sve može biti čovek. Nije potrebno ni da se rodi, da ima zemlju, jezik, tradiciju, iskustvo, dovoljno je da postane sveopšti simbol. Naša iskustva su definitivno nepotrebna. Miš ili pacov? Ko će preživeti? Možda mačke? Svakako buba švabe. Na Slaviji je uspostavljena fontana. Definitivno. Oko toga će se još dugo lomiti...

Nastavak

Trešnje, 9. jun 2017, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 9, 2017

Rekao bih da je ovo najlepše i najsretnije godišnje doba. Uvek sam mnogo obožavao kraj školske godine. Čak i kad je taj kraj predstavljao neku vrstu podmukle, i potmule, strepnje. Ponovo strepim zbog unuka koji bi trebalo da se upiše u srednju školu. Očekujem da to bude za njega pravo otkriće i oslobođenje, jer će najzad moći da se posveti onome u čemu se oseća sigurnim. Stalno mu pričam kako je divno kada možeš da uradiš nešto novo svojim sopstvenim rukama. Da crtaš, slikaš, vajaš… ima li blagoslovenijeg posla? Muzika? Ali ona najčešće zahteva mnogo više ljudi. Ne samo snimatelja. Pisanje? Pisanje nije posao. Pisanje je pomalo zanat, pomalo talenat, sposobnost koja je psihološka, ali i logička, memorija povezana sa različitim čulima, otvorenost, tvrdoglavost. Na kraju, ili na početku, od pisanja se ne može živeti. Odnosno, može se živeti od različitih fermentskih proizvoda: novinarstvo, pisanje tuđih govora, tuđih programa...

Nastavak

Matura, 6. jun 2017, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 6, 2017

Svi proslavljaju maturu. A ja pedesetogodišnjicu. Prilično neobičan osećaj. Nestvaran!  Kakav bi drukčiji i mogao biti. Okupilo nas se ukupno desetoro. Pre deset godina smo se poslednji put našli. Koliko nas više nije među živima? Koliko je izgubljeno? Koliko neće da se pojavi? Sve se odigrava u nedelju, 4. juna. Dolazak između 17 i 18 časova. Mesto: Aeroklub u Uznu Mirkovoj. Nesumnjivo fensi mesto. Drugi sprat, bez lifta. Za neke stare maturante to je baš problem. Visina. Mislim da je za mnogo problem i 3.400 dinara koje se daju odmah na ulasku. Ali kako nekoga pitai da li ima paa?  Klopa, piće, prostor. Više prostor nego klopa i piće. Tako je, kako je. Drži se nivo. (Da ja to organizujem naručili bismo ćevape, pivo, vino… u nekoj običnoj kafančini,  i ne bi bilo više od hiljadu dinara po glavi.) Priznajem, imam tremu. Ne zbog izgleda, sopstvenog ili tuđeg već...

Nastavak