Kruženje meda, 22. jun 2017, četvrtak

Težak, težak dan. Ne samo zbog toga što je preko trideset, vlažno, nepokretno. Ceo dan sam bio u nekom jurcanju i nerviranju. Prikupljanje dokumentacije, čekanje u redovima u pošti, u opštini, onda u banci…  Onda nerviranja oko posla iako sam već četiri godine u penziji. Tramp tupi svoje preko CNN-a. Naše televizije skoro da i ne pratim. Imam probleme sa očima.

Čitava serija pesama. Poslao sam neke Proti i Đorđu. Pesme o medu i pčelama. Potpuno neplanirano. Neka vrsta lirskog odbrambenog mehanizma. Sutra će praviti teatar apsurda na Novom Beogradu. Ko je veći? Tito ili Vučić. Osećam se posramljeno. Ne pripadam ovoj stvarnosti.

Kajsije su skroz sazrele. Slatke kao med. Unuk se vrratio sa Divčibara. Prvi put bez mame i tate čitavih nedelju dana. Sjajno se proveo. Dobio je diplomu najdruga. Život se sasvim izmeni i dobije drugi smisao kad sam sa unucima i kad razmišljam o njima. Samo da budu oslobođeni ovog terora gluposti i prostaštva u kojem živimo.

Dok oni porastu… Ko zna. Brinem se jer ne vidim previše prostora za nadu.

Razmišljam o grafitima i prisustvu na zidovima. Mora se izaći iz sebe. Mora se pronaći novo oružje. Da dresiramo pčele i mrave i da udarimo na gadove?

 

 

Kruženje meda

 

U medovinu nas potapaše

Niz reke puštaše

Krčkali smo se dan i noć, dan i noć

U ždrelu krepavajućeg vulkana

Dok se svaka košćica od mesa ne odvoji

Tako se najbolje zapamti ukus i miris postojbine

Više se ništa nije moglo oplakati

Što nije jezik i nepce dodirnulo

Svaka glad ovde sećanje oživljava

Kad svi gladuju puna su usta baba i deda, stričeva, tetki, ujaka

Neki svoje mrtve čuvaju uvaljane u prašinu

Mi ih držimo po kuhinjama i ostavama

Trapovi su nam puni viteških ostataka

Prevrćemo  ih zajedno sa lukom, cveklom i krompirom

Plamen, to nije paljevina već bogatstvo pečenja

Voda nije pročiščenje već kuvanje starih kumova

Ovde  mlinski kamenovi melju kosti i uspomene a ne žito

Ovde se mesi bez namere da testo naraste

Vlasnik si ničega jer sve pripada onima koji više nisu živi

Ovde je ostavinska rasprava večna kao kalendar

Živa rana nasleđa koja može da bude unosno zanimanje

Sve je traljavo pa i ona medovina

U koju su nas na početku potapali

Samo su naše pčele radne i neumorne, a trutovi istinska  elita!