Moj dnevnik

Novi početak u Srbiji, 20. novembar, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 20, 2015

Kada započinju priče o novom početku? Onda kada hoćemo da raskrstimo sa starim ili kad to «staro» izgubimo? Najčešće i jedno i drugo. Gubitak izaziva ne samo bol i tugu nego i bes i ogorčenje. Novi početak je odgovor na sve. Najbolje je ako novi početak ima ne samo datum, pretinac za pripremljena osećanja, papire i odluke, nego i ime nove zemlje. Singer, a posle njega i mnogi istočnoevropski pisci koji su bili ili proterani ili su spašavali živu glavu, begunci od nacizma i komunizma, doživljavali su svoj novi početak sa novom zemljom – Zapadnom Evropom ili Amerikom. Stotine hiljada Jevreja koji su se obreli u Izraelu, bez obzira što nisu bili pisci, doživljavali su svoju novu zemlju kao istinski novi početak. Pretpostavljam da su taj osećaj imali i milioni siromašnih koji su uspeli da se dokopaju bogatih i razvijenih zemalja. Pa i zlikovci koji su se sklonili od...

Nastavak

Bekstvo u detinjstvo, 16. novembar,ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 16, 2015

Poslednja tri dana u znaku krvave tragedije u Parizu. Prvo je stigla vest o incidentu u kojem se stradalo nekoliko ljudi da bi se ubrzo sve pretvorilo u pravu katastrofu. Nama je kablovki operater (SBB) baš to veče isključio pristup kanalima tako da sam uspeo samo da naslutim sliku prenosa BBC-a i CNN-a, koji imaju tako snažan signal koji se probio. Uglavnom sam slušao. Glavni izvor vesti bio je FB i sajtovi. Osećao sam se prilično izgubljeno. Sutradan, u subotu, saznajem da se naši gledaoci nisu previše informisali preko domaćih tv stanica. Bili su u toku rialitiji (Veliki brat, Farma i Parovi) ili filmovi ili serije. Koja bruka. No, to je najmanje čemu ćemo biti izloženi. Još dok su preko FB-a išle prve informacije o onome što se dešavalo u Parizu krenuli su i prvi dramoseri sa svojim komentarima. U početku nisam obraćao pažnju, mislio sam: ima nas raznih,...

Nastavak

Knjige, kolači i taksi, 12. novembar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 11, 2015

Nije problem daljina već besmisao! (Posle dugog i izbezumljenog hodanja po Briselu.)   Koliko smo toga u životu radili da bismo se održali u životu? Mnogo i malo. Mnogo, jer smo, kao prvo disali, pili vodu, jeli, spavali, kretali se, vakcinisali, učili se da živimo sa drugima, prilagođavali se klimi, prostoru i prilikama. Zbog nečega smo morali sve to da radimo i bili smo ubeđeni da bi inače bili mrtvi, mada, ruku na srce, osim disanja, uzimanja hrane i spavanja, šta bi nas drugo udaljilo od života? To malo, što nije dirketno vezano za održanje života, kad se čovek udubi u problem, ne ispadne, međutim, ni tako malo. Prilagođavanje predstavlja veoma raznovrstan i živahan prostor u kojem se svašta dešava. Nisam siguran da sam u stanju da pobrojim, i razvrstam, ono što je važno od onoga što je nevažno. Pa ipak, ima poslova koji nam se čine da predstavalju...

Nastavak

Briselski kupus i sloboda, 4. novembar, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Nov 4, 2015

Gle: briselski kupus! Ima da te udavimo u njemu. Ko je smislio da se briselski kupus na srpskom nazove “prokelj”. Genijalno. Lepo je kad se nove reči udobno smeste u jezik. Svakog dana stvori se neka nova reč. Izleti, začuje se, zapamti, izgubi, zaboravi, ponovo pronađe… I naša ljubav, ne verujem da je samo moja, prema izgubljenim i ponovo pronađenim rečima, deo je sopstvenog putovanja. Kako bi uopšte putovao kad ne bi otkrivao, pamtio, zaboravljao. Govorim, naravno, o životu. Sećam se priča o tome kako su Diznijevi junaci ušli u srpski jezik. Vreme: predratno. Mesto: Politika. Miki Maus i Paja Patak postali su ravnopravni građani posle dugačkih rasprava, često i prepirki, poznatih jezikoljubaca: pisaca, novinara, prevodilaca. To je trajalo mesecima. Ali kad su jednog dana dobili svoja imena ovi junaci ostadoše to što jesu. Do dana današnjeg. Danas ću ceo dan da slušam šta se dešava sa medijskim slobodama...

Nastavak

Ne mirim se sa onim sa čime sam se pomirio, 29. oktobar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 29, 2015

Sunčano. Vetrovito. Rekao bih da je dan kao stvoren za petak. Opet sam pogrešio. Danas je bila Konferencija o medijskoj arheologiji na FDU. Divna tema. Naravno, zavisi od toga kako će ko da je razume. I iskoristi. Na putu prema fakultetu, sa moje leve strane, pre nego što se pređe most iznad autoputa, stoji zgrada u kojoj sam radio nekih osam godina. Tu je nekada bila Republička konferencija saveza socijalističke omladine Srbije. Iako nisam bio omladinac kad sam počeo da radim u Istraživačko izdavačkom Centru SSO Sebije (IIC), imao sam već trideset godina, niti sam se tako osećao, nikada nisam ovaj posao doživljavao bilokakvu vrstu politčko-partijskog rada. Bio sam urednik izdavaštva što mi je omogućilo da upoznam ne samo mnogo uzbudljivih i vrednih rukopisa i knjiga nego i ljudi. Objavljivali smo knjige iz oblasti društvene teorije, najviše domaćih autora ali i neke veoma uzbudljive prevode. Brzo smo izašli na...

Nastavak

Jebi me, ako znam! 27. oktobar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 27, 2015

  Otkad nisam čuo ovaj uzbudljiv dijalektičko-egzistencijalistički izraz? S jedne strane: to je problem saznanja, a sa druge: poimanje seksa kao mučenja. Da pojednostavim. Ima tu još mnogo čega. Ajde da razmislimo šta to, u stvari, znači? Previše toga. Čekam da unuk završi šahovski turnir. Ukupno pet partija. Odigrao je četiri i izvukao dva poena. Ostala je još jedna partija. Nema tremu. Veoma zdravo prihvata rezultata. Mnogo bolje od mene u njegovom uzrastu. Čekam ga u prostranom predvorju osnovne škole u koju su išla i naša deca. Naravno, više nema nikoga koga poznajem. Mesec je utonuo u neku gustu maglu koju proizvode armije mesečara marširajući uzduž i popreko. Ovde je stanje redovno. Nije promenjena vlast u Crnoj Gori iako su to najavljivali većina medija u Srbiji. Čudan je odnos između nekadašnjih građana zajedničke zemlje, sada građana novih država. Ispred mene sve vreme stoji neka mlada mama, koja čeka sina...

Nastavak

Inventar posle godinu dana, 20. oktobar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 20, 2015

Napravih kratak inventar. Bez zatvaranja radnje! Da vidimo šta smo imali? Šta je nestalo? Šta se zaturilo? Koga smo ugostili? Ko se obogatio? Ko osiromašio? Koliko nasmejanih? Koliko tužnih? A tek očajnih? Kad postavim ovaj tekst u Moj dnevnik biče ukupno stodeset (110) dnevničkih zapisa. Okruglo. Otprilike, svaki treći dan po jedan zapis. (Od toga dva audio, na samom početku.) Nisam prebrojavao stranice ali računam da je to oko 350 stranica. Cela knjiga, bar što se tiče obima. U Sećanjima je objavljeno 66 priloga, od čega dva u audio formi. Mislim da su prijatelji i poznanici bili pomalo lenji. Zar je teško posvedočiti o nečem ličnom? Pogotovo što je to najbolji način da se sačuva. Nema se vremena? Ajde da malo o tome popričamo. Bolje ne. Juče sam završio supericu nove knjige. Čak sam za korice našao i jednu stari crtež. U pitanju je moja prva izložba, mislim devedesete...

Nastavak

Dugo putovanje kroz noć, 15. oktobar, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 15, 2015

  Proletelo! Potpuno nestvarno. Danas je 15. oktobar. Skoro pre godinu dana, tačnije 20. oktobra 2014. počeo sam sa objavljivanjem Dnevnika. Prvi naslov beše “Mrtvi i oživeli razred”. “Ukrasio” sam ga skenovima školskog dnevnika iz 1941. koji su bili prikazani na izložbi “Komšije kojih više nema”. Ta je izložba bila otvorena 10. januara 1997. u Rexu koji je tada bio naš centar sveta. Svojevremeno sam maštao da krenem tragom imena iz dnevnika i da rekonstruišem šta se posle dešavalo sa učenicima. Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata, priča o komšijama kojih više nema! Prošlo je, znači, skoro dvadeset godina od tog događaja. Milica je još radila u Jevrejskom muzeju, Katarina je vodila Rex, ja sam radio u Fondu koji je bio na sasvim drugom kraju grada. Još su trajali građanski protesti. Svi smo bili pomalo pijani od energije i nade. Milošević je pokazivao svoju moć koja nas nimalo...

Nastavak

Muzej melanholije opet, 11. oktobar, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 11, 2015

  Završio sam “supericu” knjige. Naslov: “Muzej melanholije”, izdavač: Clio, izlazi sa Sajam knjiga. Znači brzo. Unošenje lektorskih intervencija u rukopis uvek je težak i prilično bolan proces. Kad kažem “bolan”, mislim na nezadovoljstvo greškama, ne samo slovnim. “Na žalost” se sada piše kao “nažalost”. Nikako da se na to naviknem. Nisam planirao novu knjigu, niti ulaženje u ceo proces oko njenog objavljivanja. Za pojavu knjige najzaslužniji je sam izdavač, odnosno Zoran Hamović. Bojim se da se od knjige neće obogatiti. Kao ni ja, uostalom. Ko još piše knjige koje su namenjene za par stotina čitalaca? (Blog je u tom smislu mnogo produktivniji.) Očigledno postoji neka vrsta simbioze između malotiržnih pisaca i izdavača. Održavamo se tako što reagujemo. I pisanje je neka vrsta reakcije. Nekada to deluje otrežnjujuće, a nekada kao padanje u najdublje pijanstvo. Gde god da pogledate, za šta god da se mašite, naletite na odvratna i...

Nastavak

Svet i promenada, 07. oktobar, sreda

Postavio Velimir Ćurgus dana Oct 7, 2015

Kad kažemo svet na šta mislimo? Na sebe, na svoju porodicu, na društvo u kojem živimo, planetu? Da li je “svet” i to kako idemo na posao, koliko nam je potrebno vremena da “dođemo sebi”, i kako izgleda biti bez posla? Iako se odredišta putovanja nisu promenila, već samo proširila, iako, tehnički, sve izgleda, manje – više isto, ipak je toliko toga postalo drugačije u odnosu na svet u kojem smo se bili namesti pre trideet, četrdeset godina. Ta različitost nije samo u tehonologiji i načinu života nego i u onome kako smo nekada i kako sada vidimo stvarnost i budućnost. Nada se suzila, smanjila, skratila. Stala bi u pola šake. A nekada beše ko` kuća. Juče, u utorak, odem na sastanak koji se, u međuvremenu, otkazao. Kad sam, posle polučasavno vožnje u punom tramvaju, video poruku da nema sastanka baš se osećao bedno i poniženo. Nađoh se na...

Nastavak