Moj dnevnik

Dobrano, dobrano, 1. septembar, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Sep 1, 2015

  Palo mi je na pamet, možda od vrućine, a možda i od latentnog očajanja, kako je dobar izraz: “dobrano”. Rekoh u sebi: “dobrano smo u kurcu”, i odmah sam se osetio bolje. Da se poigraš rečima izgleda da je krajnje lako i jednostavno. Zašto se ne bismo igrali ako to pomaže? Verovatno zbog toga jer se ne možeš uvek igrati bez obzira koliko bio svestan da ćeš se na taj način, bar privremeno, izvući iz … koječega. Kad si se dobrano ušetao u zrele godine i dobrano skrasio, odnosno prikovao, za jedno mesto, dobrano izabrao profesiju, stekao i izgubio rodbinu, prijatelje, kolege, zemljake, vršnjake, daždevnjake… mogao bi dobrano da se suočiš sa samim sobom, da podvučeš crtu, oprostiš se od ovoga i onoga, pomiriš da nećeš biti čuveni fudbaler, doktor ili avanturista… Sve mi to deluje nekako bezpovratno. Gore od svakog očajanja. Danas sam nekoliko puta čuo rečenicu:...

Nastavak

O usamljenosti i javnosti, 28. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 28, 2015

  Kad sam krenuo sa Dnevnikom nisam previše razmišljao o vezama između privatnog i javnog. Pogotovo o onome kakva je uloga FB-a. Posle teksta “Krov nad glavom”, koji sam postavio na Dnevniku 18. avgusta, a koji je izazvan mojim susretom sa izbeglicama na beogradskoj autobuskoj stanici, zapljusnuo me je talas različitih reakcija. Više ne razumem svet oko sebe. Niti imam odgovor na sve. Mnoge stvari su zaprepašćujuće. Svašta ispuzava ispod kamena. Priznajem, nisam opremljen. Prenem se od sadržaja onoga što postaje deo javnosti. Osećam izvesni stid zbog javnog ačenje ko je šta uradio za izbeglice. Naravno, mnogo su strašnije rasističke i ksenofobne opsesije koje su često upakovane u ljudsku brigu za našu sudbinu. Jeste, baš je Nenad Popović iz Srpske narodne stranke mnogo zabrinut za nas! O onome šta je, ili nije, uradila aktuelna vlast pišu novinari i komentatori. I tu se drže predstave između kritičara i apologeta. Imam...

Nastavak

Naši, 23. avgust, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 22, 2015

  Uvek sam imao problema sa našima. Prvo su naši bili svi koji govore našim jezikom. Onda su naši bili oni koji su se borili protiv okupatora i domaćih izdajnika. Potom su naši bili svi oni iz naše kuće i ulice. Vremenom su naši postali oni iz kraja, a ponekad i iz celog grada. Danas bi naši trebalo da budu svi pripadnici naroda kojem pripadam, ako ne i svi građani zemlje čiji pasoš posedujem. Meni je ta priča o “našima” često bila sumnjiva, ili izazivala određene nesporazume i dileme, menjala se, bila čas šira, čas uža… Ko bi pohvatao sve naše koji su prolazili kroz moj život. Na primer, dok sam išao u Prvu gimnaziju, koja se u to vreme zvala Moša Pijade, to sa našima se povremeno javljalo u smislu: “i on/ona su išli u Prvu”. – I? – Je l to stvarno nešto značilo? Da li smo...

Nastavak

Krov nad glavom, 18. avgust, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 18, 2015

  Rano jutros (ovo se dešava u ponedeljak) čekao sam na autobuskoj stanici ćerku sa unucima koji su se vraćali s mora. Odvezao sam auto na parkiralište pored zgrade Simpa, odmah uz autobusku stanicu. Ušao sam u prizemlje pošto sam od rampe primetio da je parkirano svega par automobila. Na parkingu, umesto automobila sedele su ili ležale izbeglice na prostirkama od čaršava, ćebadi i velikih peškira. Neki, a pogotovo deca, još su spavali. Najsporije i najtiše što sam mogao napravio sam krug i izašao. Osetio sam kako se tresem. Doterao sam auto na krov parkinga koji je bio skoro prazan. Ugasio sam motor i par minuta nepokretno sedeo. Napolju je dan uveliko počeo. Noćas je padala kiša koju smo svi prizivali kao spas od nesnosne vrućine koja neprekidno traje skoro dva meseca. Na tom sam parkingu shvatio da su se izbeglice sklonile od kiše ispod metalno-asfaltne konstrukcije krova. Imati...

Nastavak

Kim Filbi i priroda promena, 14. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 14, 2015

  Ja sam volio knjige o špijunima i špijunaži! U početku su to bile knjige o špijunima i špijunskom operacijama protiv nacista. Svaki je špijun koji je radio nešto protiv nacista bio junak. Kasnije sam čitao knjige Džona Le Karea u kojima su se britanski konntrašpijuni borili protiv onih ruskih. (Amerikanci su bili predstavljani kao gagule.) Tu sam saznao za razne vrste ostavljanja poruka, pretnji, zavođenja, vezivanja… Krtice su bile postavljane na sve strane. Budile su se na šifru, melodiju, dodir ruke ili jednostavno neki gest koji bi uputio nepoznati u metrou. Jedno je pravilo bilo generalno: mogao si biti Rus koji špijunira za Ruse u Americi ali ne Amerikanac koji bi špijunirao u Rusiji. Bio je i neki vic o tome kako lako otkriju američkog špijuna u Rusiji – jednostavno, zato jer je crnac. To se sad promenilo: važi za Kinu i Kineze, mada, sve više je sve...

Nastavak

Zaspati na ulici, 11. avgust, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 11, 2015

  Da li sam nekad zaspao na javnom mestu a da to nije u pozorištu? Možda, par puta u parku kad sam bio mlađi. Ali moje spavanje je kratko, pet, deset minuta najduže. Sigurno je neko bio sa mnom. Ne verujem da bih mogao da se opustim i da normalno zaspim. Ali ako se napijem… Mada, ni to se nikada nije desilo na takav način. San o spavanju na otvorenom približava nas snu o sigurnom i prijateljskom mestu na kojem se možeš opustiti. I prepustiti. Toga više nema. A pitanje je da li je ikada i bilo. Zbog toga je spavanje na otvorenom prepušteno onima koji imaju problema. Kako sami sa sobom tako i sa svojim domom. Kad bih danas zaspao u parku, ili na ulici, pretpostavljam da bi prva pomisao bila da sam umro. Osim ako ne bih hrkao. To bi ulilo sigurnost ali me lišilo dostojanstva. Šta...

Nastavak

Prilagođavanje, 7. avgust, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 7, 2015

  Vrućina ne popušta. Otpuštanja honoraraca na RTS-u. ID je osvojila još tri grada u Siriji. Šta ima još veselo? Proslava Oluje u Hrvatskoj i dan žalosti u Srbiji. Osećam mučninu od hrvatskog trijumfalizma i srpske žalopojke. Ne mogu da učestvujem. Čak ni preko FB-a. Ne mogu da izmerim stepen biločije iskrenosti. Koliko je lična empatija zbog tragedije hiljada i hiljada ljudi samo maska da bi se uputile strašne poruke mržnje i nepomirljivosti? Koliko se građana Hrvatske slaže sa skandiranjem “Srbe na vrbe”? Mene je, u stvari, stid od svega toga. Koliko je onih koji, poput Šešelja, misle da je ovo tek prvo poluvreme? U stvari, lažu bestidno i ludo. Lažu patetično jer samo na taj način izgledaju ozbiljno. To je laž kojom se legitimišu kao patriote. I vizionari. Štagod se desi biće u pravu. Uvek sam smatrao da je suočavanje sa prošlošću nephodno jer to je, u stvari,...

Nastavak

 Avgust se ispružio, 4. avgust, utorak

Postavio Velimir Ćurgus dana Aug 4, 2015

  Ovu idiotsku pesmu “Kuća, poso” (https://www.youtube.com/watch?v=MgNkJfTfHa4) jedan moj bliski prijatelj namenio je onima koji ponedeljkom idu na posao. Sa visine svoga kreveta i fotelje upućuje ironične penzionerske pozdrave obveznicima. U stvari, nemam pojma šta bi bila pouka. Da se ostane kod kuće, da se napusti posao, ili oboje? Kad bismo pitali Ekrema Jevrića, pevača ovog hit, koji je do sada videlo preko dvanest miliona ljudi, šta bi on da radi, ne verujem da bi zaželeo da bude novi Džek Keruak. (Pod uslovom da mu to ime nešto znači.) A i kakve veze ima Ekrem sa bitnicima i kulturnom istorijom druge polovine dvadesetog veka? Dosta para i provod sa društvom u kafani to je zvezda vodilja. Kakva kuća, kakav poso! Opiti se do besvesti, utopiti u dertu, polomiti sve oko sebe, uključujući i sebe, napraviti takav kermes o kojem će se godinama posle prepričavati kao o autentičnom ludilu koje...

Nastavak

Kupite i ovde nešto, 31. jul, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 31, 2015

  To je jedna od onih radnji pored kojih prolaziš godinama i onda ih odjednom ugledaš. Do otkrića je najviše došlo zahvaljujuči natpisu “Kupite i ovde nešto”. Svuda se, naime, na Bulevaru, kupuje sve i svašta pa bi bio red da se nešto kupi i u limarskoj radnji. Makar dimnjak-petao koji se okreće na vetru.     A natpis, u odnosu na ostalo, prilično mali. Stoji ispod natpisa “Radnja se zatvara” i “Rasprodaja”. Nekad se, međutim, malo bolje vidi od velikog. Poziv da se i od nas “kupi nešto” deluje vašarski. Mada, kao da je iznikao iz umetnosti. Obilaziš ateljee i gledaš šta ko radi. Ovde uzmeš ovo veliko ulje, ovde akvarel, crtež, onda ove grafike… Na samom kraju nabasaš na umetnicu koja pravi male figure i portrete od lišća, trave, dugmadi. Najviše je šaše od kukuruza. I sve, uopšte, divno miriše na kukuruz. Pare potrošio, a figurice nešto...

Nastavak

Hranjenje životinja ili Flaše Gordone, jebem li ti majku, 27. jul, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 27, 2015

  Otkad znam za sebe uvek sam voleo životinje. Svet oko mene zanimao me je ne samo onim što je tajanstveno i neobjašnjivo nego i onim što smo delili kao susedi. A komšija si ne samo sa ljudima nego i sa psima, mačkama, gugutkama i golubovima, vrapcima i senicama, kosovima i galebovima. Iz nekog pramena sećanja izvlačim više priču nego sliku o vučjaku (nemačkom ovčaru) koji je otac doveo sa neke karaule. Ali kad smo se iz Knjaževca preselili u Beograd pas nije pošao sa nama. Umesto sopstvenog psa družio sam se i brinuo za ulične pse i maćke. Roditelji su takođe voleli životinje, pogotovo pse, jer je to, nekako, bilo u duhu junačke tradicije. Nisam još bio pošao u školu kada sam za vreme ručka, na rub tanjira odvajao parčiće mesa, koje sam odnosio psu koji je bio povređen i kojeg smo negovali mi, deca iz Hektorovićeve. Naučio...

Nastavak