Moj dnevnik

Rat trafika, 24. jul, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 24, 2015

  Na Bulevaru se “ratovalo” odavno. Svako ko želi, ili ima, vlast hoće da ima potpunu kontrolu nad njim. Na Bulevaru smo lupali u šerpe i lonce, preko njega smo se slivali do Vuka, poput planinskih potoka, u huk protestnih šetnji. Na Bulevaru se trgovalo, šibicarilo, menjale pare, džeparilo, jednom rečju živelo. Otkad je Bulevar, u vreme Đilasovo, prekomponovan i sređen, pre svega zahvaljujući tome što je tramvaj otišao na sredinu ulice, ulica je dobila jednu posebnu modernističko-gospodsku notu. Život se sa ulice prebacio u lokale s jedne i druge strane. Trgovina na “korzu” je izbrisana. To znači da život polako zamire. Vidi se to golim okom po broju zatvorenih i zapuštenih lokala. Zanimljivo je da je leva strana, kad se ide od Vuka prema Cvetku, punija i življa od desne. Izgleda da ljudi više pazare kad idu prema periferiji nego prema centru. Posečeni drvored starih platana uglavnom je...

Nastavak

Omorina i transfer stida, 20. jul, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 20, 2015

  Izgubio sam predstavu o tome koliko traje ova vrućinština. Nikada nisam previše obraćao pažnju na klimu i klimatske uslove. Činilo mi se ne samo da na to ne mogu da utičem nego i da to ni na koji način ne utiče na mene. Prevario sam se. Budim se i ležem sa glavoboljom. Postavio sam na FB “vest” kako se Isis bori protiv klimatskih izazova. – Tako što javno likvidiraju metereopate. Neki su se prijatelji i “upecali” i pitali za izvor. U stvari, ništa ne deluje neverovatno. I najveća glupost i autentični događaj. Često među njima i nema velike razlike. U “Politici”, na naslovnoj strani, pokreće se nova-stara tema: “pomirenje u regionu”. Ko će kome oprostiti, ko će se kome izviniti, šta će se iz prošlosti za koga izvući? Sve su to pitanja na koja se, za sada, ne može dati razuman odgovor. Svako bi, naime, da tome pristupi...

Nastavak

Reke su okraćale, 17. jul, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 17, 2015

  Probudih se sa osećanjem zverskog besa i gladi. Da mi je sad nešto pošteno zagrizem! Fuj! Šta je to? Čarapa. Onda sam se par puta klepio u glavu, spopleo preko mačke, doteturao do frižidera, iskapio veliku čašu vode, pokušao da se protegnem, a onda zapevao Marseljezu i Hej Sloveni. Sad ću da krenem da koljem po kućama. Zar tako ne počinje svaki prevrat i svaka revolucija? Mamurluk ogromnih otkrića. Neka mi neko kaže kako se Ovo Sada zove? Nije ni prevrat, nije ni revolucija. Je l to, znači, nešto normalno? Četrnaesti jul! Čitao sam kao klinac mnogo istorije, posebno o tzv. Francuskoj buržoaskoj revoluciji. U svakom slučaju, to je bila prva prava revolucija. Tada je drvena strugotina dobila posebnu ulogu. Bila je deo mašine poznate kao giljotina. Kasnija je tehnologija problem krvi rešavala na jednostavnije načine. I mojoj je zemlji bilo potrebno mnogo strugotine. Uz toliko šume i...

Nastavak

Gledanje svoje brige, 11 – 13. jul/subota-ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 13, 2015

  Danas bi trebalo ćutati. Zbog Srebrenice. Ali toliko se toga dešava oko nje, Ovde i Tamo, da mi reči prosto naviru. Čekam da se slegne. Napad na srpskog premijera sada će izazvati salve protesta, objašnjenja, kritika i žalopojki. To će dodatno podići prašinu i spustiti oblake. U toj magli pomešaće se i izgubiti smisao i značenje svega. Ne volim da se upuštam u razmatranje aktuelnih političkih dešavanja, pogotovo poteza vlasti. Ne samo zbog toga jer je to nezahvalno sa stanovišta tema kojima se bavim u Dnevniku nego i zbog ograničenosti informacija. Ne želi da čitam “između redova” i da ubacujem informacije (glasine?) koje stižu do mene različitim kanalima. Današnja zabrana akcije koju je inicirao Dušan Mašić: “7000” – ispred srpske Narodne skupštine, kao i pokazivanje (kurčenje) radikala, šešelja, dveri, zavetnika i ostalih promotera gluposti i nesreće, dovoljni su da me otruju sledećih mesec dana. Nemam pojma kakav trag...

Nastavak

Kratka i tužna priča o pomponima, 10. jul, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 10, 2015

  Noćas sam se iznenada setio kako su pomponi projurili kroz naše živote. Ako se ja ne setim, i ne ispričam nešto o tome, bojim se, skroz će nestati. Evo setio sam se. Sada pokušavam da rekonstruišem godinu. Nigde u hronologijama, dnevnicima, ili tajmlajnovima, nema tog podatka. Bilo je to osamdesetih? Ili kraj sedamdesetih? Tako nekako. Ko je pokrenuo maniju pravljenja pomopona? Kome je to uopšte palo na pamet? Biće da je u pitanju bila neka vrsta predglobalne “provale”, eksperimenta ispitivanja kako neke stvari, čak i veoma bizarne, mogu da oplove i poplave ceo svet. Slično se dešavalo sa receptima: pravljenje kućnog sladoleda, brzinsko pripremanje pilećih filena (uvaljanih u mešavinu pavlake, jaja i prezla)… Isto je važilo i za neke mnogo intimnije stvari. Kako se to prenosilo bez interneta danas izgleda prilično tajanstveno jer su društvene mreže zamenile uobičajna druženja. Biće da se to sa pomponima desilo jedne teške...

Nastavak

Ne je da, da je ne, 5. jul, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 5, 2015

  U blizini stare toplane, one veličanstvene građevine, najveće bauhaus izvedbe u Beogradu, tamo gde je sve propalo i ruševno, ograđeno ogradom novog vlasnika, potom je ograda srušena, i više ne znamo kome šta pripada, a mesto je predivno, na obali Dunava, navodno će to biti prostor novog grada, iza čega je, kažu Milan Beko, najveštiji novi biznismen od svih biznismena, na kojega se i kad se puca, puca neprecizno, tamo gde je divlje parkiralište, ispod jednog jablana, zakačeno na vešalici, jedno odelo, ili više njih, nisam proveravao, kao znak nečega što dolazi. Da li je Beko ovo ostavio ovde? Čisto sumnjam. Taj ne poklanja tako lako. Biće da su deca izbacila dedina stara odela. To najpre.     U nedelju (danas) Grci će izaći na referendum da odluče o svojoj sudbini. Čisto sumnjam da će baš sami moći sve da odluče. Uvek kad počne skandiranja na temu uzimanja...

Nastavak

Balkon, 2. jul, četvrtak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jul 2, 2015

  Sparina. Grad se, međutim, ne prazni. U tramvaju “sedmica” (“Špancu”) stariji čovek pored mene odjednom otkriva da je pokraden. Vidi lopova, kad je tramvaj već krenuo, kako na stanici vadi pare iz novčanika i prebrojava ih. Kažem mu na sledećoj stanici da se vrati jer je lopov, možda, bacio prazan novčanik sa svim dokumentima, u kantu za otpatke. Drama. Čuo sam se sa Đukom kome nikako da vratim dve hiljade dinara koje sam pozajmio prošle nedelje. Kažem mu da moramo da održimo poverenje da bih i sledeći put mogao da pozajmim. Tako, na poverenje, teramo sa pozajmicama do sto hiljada eura koje uzmem i pobegnem. – Mogu i ja s tobom kad ti uzajmim sto hiljada, predlaže Đuka. Nekada, u blagorodnijim vremenima, tražili smo pozajmicu da bismo sebe i onoga od koga zajmimi izveli na piće u kafanu. Takva vrsta šala načisto je nestala. U novinama se piše...

Nastavak

Ubrzanje. Strepnja. Dunav je porastao, 29. jun, ponedeljak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 29, 2015

  Rekao bih, sam za sebe, da je margarin imaginaran, a odmor na moru sasvim nestvaran. Otkad sam počeo da pišem dnevnik razlika između imaginarnog i stvarnog sve je paradoksalnija. Danas je Šešelj na Trgu republike održao govor i poručio da će nakon vanrednih izbora formirati prvu radikalsku vladu posle Milana Stojadinovića. Nije mi jasno zašto je onda toliko protiv Evropske unije. Milan Stojadinović je glavni oslonac video na zapadu, a ne na istoku. Praćenje onoga što se oko nas dešava postaje sve zamornije i teže. Nije, naravno, problem u razumevanju: njega imam i previše, već u posledicama koje se sve više osećaju. Poseban fenomen su paralelni životi na FB-u. I pored osećanja prilične odvratnosti prema razmeni poruka o ličnom životu (šta se pojelo, popilo, gde se bilo, s kim, kako, dokle…) postoji i stalna potreba da se propoveda, upozorava i obeležava. Kao da su se svi pomalo postali...

Nastavak

Usamljeno volujsko srce, 25. jun, petak

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 26, 2015

  “Svako sećanje je sadašnjost.” Novalis     Volujsko srce! Ponovo se vraća. Bilo je godina kada je ovaj paradajz bio skoro zaboravljen na beogradskim pijacama. Neke se stvari vraćaju, ali neke su definitivno nestale. Na primer: one tamno zelene lubenice. Ili grašak šećerac koji se sprema sa sve mahunom. Nema ni divljih kupina već samo onih plantažnih – krupni, slatkih i bezukusnih.   Ko još pravi slatko od oraha? Da li se ono kuva u sedam ili devet voda? A slatko od belih trešanja? Slatko od šljiva sa orasima? Slatko od šumskih jagoda, dunja, lubenice? Koliko još poslastičarnica u Beogradu pravi kitnjikez? A ćeten alvu? Šta je sa vasinom tortom? Šnenokle su uskrsle na nekoliko fensi mesta. Đuka mi merači “Slatinac” kod Trošarine jer se tamo sprema sve ono što se nigde više ne kuva. Reč je, pre svega, o specijalitetima od iznutrice. Pre dve, tri godine naleteo...

Nastavak

Ljosa u Beogradu, 21. jun, nedelja

Postavio Velimir Ćurgus dana Jun 21, 2015

Pre dvadeset godina sam upoznao Maria Vargas Ljosu. Tada sam radio u “Politici” i bio veoma angažovan u Medija centru Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Na čelu Medija centra bio je Hari Štajner koji bio pun mladalačkog poleta i oduševljenja, mada u ozbiljnim godinama. Medija centar je tada bio smešten u Knez Mihajlovu i bio je utočište mnogih ugroženih redakcija i novinara Ljosa je stigao u Beograd 7. juna, a desetog je objavljen moj intervju sa njima. Cela kombinacija sa Ljosom bila je moja ideja. Medija centar je, naime, bio izdavač knjige Marka Tompsona “Proizvodnja rata”, o ulozi medija u ratnim zbivanjima na prostoru Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Knjiga je originalno objavljena u izdanju Article 19 (Forging the War) koji je pomogao i naše izdanje. Kao deo pomoći bilo je predviđeno da izaberemo jednog poznatog pisca koji je bio na listi Article 19 da učestvuje u promociji knjige...

Nastavak