Rat trafika, 24. jul, petak

 

Na Bulevaru se “ratovalo” odavno. Svako ko želi, ili ima, vlast hoće da ima potpunu kontrolu nad njim. Na Bulevaru smo lupali u šerpe i lonce, preko njega smo se slivali do Vuka, poput planinskih potoka, u huk protestnih šetnji. Na Bulevaru se trgovalo, šibicarilo, menjale pare, džeparilo, jednom rečju živelo. Otkad je Bulevar, u vreme Đilasovo, prekomponovan i sređen, pre svega zahvaljujući tome što je tramvaj otišao na sredinu ulice, ulica je dobila jednu posebnu modernističko-gospodsku notu. Život se sa ulice prebacio u lokale s jedne i druge strane. Trgovina na “korzu” je izbrisana. To znači da život polako zamire. Vidi se to golim okom po broju zatvorenih i zapuštenih lokala. Zanimljivo je da je leva strana, kad se ide od Vuka prema Cvetku, punija i življa od desne. Izgleda da ljudi više pazare kad idu prema periferiji nego prema centru. Posečeni drvored starih platana uglavnom je zaboravljen. Ja sam jedan od onih zlopamtila koji ne vidi razlog da se seče svih platani. Dobro se sećam kako je vođena bespoštedna kampanja da se ova operacija opravda i predstavi kao nužnost. Onih nekoliko bolesnih isečenih platana slikali su i snimali besomučno. Pokušaj desetak ljudi da odbrani nekoliko platana, posebno onog kod Jagićeve ulice, bio je izolovan i potpuno marginalizovan. Jebeš drveće kad je napredak u pitanju.
Jedna po jedna stvar otpada kad je napredak u pitanju. Ideja napretka izmešala se sa inercijom, zamorom, komformizom, vrućinom i globalnim zagrevanjem, ludim teorijama zavere, kreacionizmom, cinizmom, egoizmom, brbljanjem, brljanjem, foliranjem. Samo čekam trenutak da krene neki luditski pokret, pobuna protiv parking servisa, klima uređaja, interneta… Mobilni nisu ugroženi. Oni su neophodni za povezivanje zajednice – pogotovo kad je ludost u pitanju. Nije potrebno da Islamska država dođe, dovoljno je stotinak ludaka po sasvim drugoj osnovi i sve će se lako pretvoriti u haos. Haos već vlada u glavama i idejama. Haos se neće tu zaustaviti. Protivnici vakcina sve više mi izgledaju kao produžena ruka “Russia Today”. Kad Rusi kritikuju korporativni kapitalizam i globalizma u ime demokratije i slobode to deluje prilično uvrnuto. Da li postoje veće korporacije od onih vojno-obaveštajnih?
Daleko smo otišli.
Bulevar igra na jari.
Postavili su nove kioske na trotoaru. Prethodna je vlast proterala kioske braneći modernizaciju Bulevara potrebom da se on “vrati” pešacima. Aktuelna vlast želi na napuni budžet pa je vratila kioske na Bulevar. Sve to deluje ružno i besmisleno, mada uvek navijam da ljudi dobiju posao bez obzira što će se obogatiti neki drugi. Ne verujem, međutim, da će taj posao sa trafikama opstati. Toliko se firmi i lokala zatvorilo na Bulevaru da ne verujem da će se gusto raspoređene trafike održati. Sve trafike če, naime, da nude iste stvari: novine, cigarete, piće.

 

 

Neki građani reaguju na ovo tako što ispisuju protestne grafite na kioscima koji još nisu otvoreni. Preko dana vidim grafit, a već sutradan on je izbrisan. Vodi se rat sprejom i sunđerima. Ništa to neće promeniti. Otvoriće se trafike baš kao što su stari platani posečeni. U međuvremenu su novoposađeni porasli. Tek ćemo videti kako će trafike da se “prime”.

 

Setio sam se starog francuskog filma “Rat dugmadi”. Potresno je to odsecanje ili kidanje dugmadi. Sa oficirima to ide pre izvršenja kazne. U dečijem svetu “Rat dugmadi” i “Dečaci Pavlove ulice” obeležavaju jedno vreme kada je svet mogao da se zagli kao svoja ulica i svoj kraj. Ta vrsta patriotizma proterana je, bojim se, za sva vremena. Umesto dugmadi odsecaće se, i kidati, neke druge, ozbiljnije stvari.