Gde smo to mi? 14. septembar, ponedeljak

 

 

 

 

Priča sa gubitkom orijentacije najmanje je stvar vida. Volio da mogu da se orijentišem zatvorenih očiju. Možda bi mi to pomoglo da pronađem stara dokumenta i porodične foografije.

U međuvremenu: magla! Reč je o Škartovom (Prota i Žole) stripu koji je napravljen pre mnogo godina. Glavni junak je Džo, moj pokojni prijatelj, filozof, šahista, knjižar… Verovatno je u pitanju “putovanje” u šampariju Standard 2, kod našeg starog prijatelja Radeta, koji je štampao gomilu knjiga izdavača koji su u to vreme bili alternativa. Štamaprija je nekako zavučena malim putićem na desno kad se krene u Beli potok ispod Avale. “Ja sam se izgubio”, to je nekako naš generacijski  lajt-motiv .

Stojim u magli i pokušavam da otkrijem gde je šta. Gde je istok, gde, zapad? Lako ću potom da otkrijem sever i jug. Ovde se ljudi odavno ne orijentišu prema pravcu kompasa. Ovo će biti jedna dugačka i naporna godina u kojoj ćemo pokušati da se ne izgubimo do kraja. I dolaziće sve novi i novi ljudi sa takvim osećanjem izgubljenosti da će nam se srce cepati.

Iscepajmo ga do kraja. Možda će nam tada biti lakše. Danas je snčan, letnji dan.