Smrdibube i Veliko Biće, 25. oktobar, utorak

Juče, u kafiću, u parku kod Šeste. Napolju, divno sunce. Mlade majke sa bebama. Čuje se cika dece koja se igraju. Odjednom: gomila bubetina. Po zidovima, stolovima, klupama. Posebno ih privlači bela boja i sunce. Smdljivi Martini ili jednostavnije smrdibube. Čitao sam već negde kako je iznenada došlo do eksplozije ovih bubetina. Razmnožile se i razmilele na sve strane. Tako dođe neko vreme pogodno za gliste, puževe, bubašvabe, komarce, pacove, smrdibube… Nikako da se pogodi trenutak za laste, kosove, leptirove poput lastinog repka, viline konjice, detliće…

Možda je sve to u nekakvom kosmičkom skladu sa Ovim Ovde. Kad smrdi neka baš smrdi! Sa smrdibubom je problem što ona deluje krajnje benevolentno pa se sasvim hladnokrvno zavuče u odeću. Unesete je u kuću kao najbližeg saradnika.  Nije baš prijatno pijuckati kafu uz stalni oprez od bubetina. Smrdibube većinom tamno sive, ali ima ih i sasvim zelenih. Tek su se učlanile.

U nedelju ručak kod Gorane. Uspeo sam da okupim kompletnu postavu unuka (Ognjen, Đorđe, Nikita i Višnja –  složeni po uzrastu) i da ih uslikam. Da ih imam zajedno na jednoj fotografiji. Sve vreme dok sam ih fotografisao menjali su izraze lica. Osim Ognjena. On je bio ozbiljan, strog, uzdržan, mada mu se probijao neki izdajnički smešak. Kad sam postavio fotografiju, da bih se pohvalio, naravno, na FB, Ognjen je to prokomentarisao: “BRAVO KAMERMAN hahaha”. Ima četrnaest godina. Kratko ošišan, suv, visok, tregeri i martinke. Mogao bi neko da pomisli da je skinhed. Nema veze. Izgled veoma vara. Romantik.

Od Zorana dobijam, poštom iz Amerike, veliki žuti koverat. Jebo te: airmail! Otkad to nisam dobio. Unutra note, rukom pisane. “Alkohol i hrizanteme”! Pesma koju smo godinama pevali kao neku vrstu zajedničke himna. Dragan je, naravno, bio za klavirom i bio najglasniji. Pokušaću da oživim himnu. Bilo bi to lepo makoliko i sentimentalno. Zoran koji šalje pismom note umesto da ih jednostavno skenirane šibne mejlom!

Nema više putovanja brodom do Amerike! Osim kruzerom, u okviru većeg kruženja okeanima. Ništa Đenova, ništa Roterdam. Sve je novo na starom svetu. Čak i hladni rat. Jebali vas: Putin, Tramp, Hilari, Bler, Kolinda, Toma, Berluskoni, Asad, Erdogan, Đogani i Žika Obretković! Zašto jadni Žika? Videh ga pre neki dan kod Politike. Usukao se, ostario. Kao i svi ostali. Izdvajam Žiku. Sviraj svoju frulu, recituj svoje pesme i izreke. Budi sretan u svom svetu. I da se Ovaj nikada ne umeša.

 

Garfild se vratio u Politikin Zabavnik. Ima tome već. Ja se stalno vraćam njemu i pauku.

 

 

Sve više sam sebi izgledam kao pauk. A iznad mene, neko Veliko Biće sa novinama! Zajednička paranoja.