Menjanje prošlosti/Uklanjanje prošlosti, 14. decembar, ponedeljak

 

Iz dana u dan , poput epidemije koja svakog dana otkriva nove manifestacije bolesti, pojavljuju se tekstovi, slike, filmovi koji menjaju naša ukorenjena znanja. Nije više u pitanju samo zavera velikih korporacija ili tajnih službi velikih zemalja, a posebno Amerike. Ovo je nešto što se nije pokrenulo od juče, ali je tek danas dobilo ovakvu snagu i masovnost. Prvo su “otkrili” da je Stejnli Kubrik režirao spuštanje na Mesec. Znači, nismo se spustili na Mesec. Sve vreme su nas folirali iz samo njima znanih razloga. Tih nekoliko hiljada ljudi iz NASE i okolnih firmi i organizacija nekako su takođe bili namagarčeni jer je teško zamisliti ko bi inače mogao da kontroliše toliki broj ljudi. Sve ono što su tvrdili zadrti konzervativci, “prirodni” reakcionari, poslanici raznih religija, sekti i patriotskih udruženja bilo je, znači, tačno. No, to je tek početak. Stiže i film koji traje beskrajno – skoro devedeset minuta – o tome da je Zemlja ravna ploča i da Sunce kruži oko nje. To svakako deluje montipajtonovski. Ali nije. Svakog trenutka očekujem da se neko pojavi na filmu i da zapita: šta mislite o ovome, ludo, zar ne? Znate li koliko ljudi naseda na ovu priču? Nema, međutim, ni traga od neke autoironije ili šale. Sve je smrtonostno ozbiljno.
To se sada valja preko svih medija. Širi se iz sata u sat. Deli se levo i desno. Jedni to dele kao ozbiljno, drugi kao zezanje. Ploča na kojoj živimo polako se pretvara u pravu mentalnu poparu. Neko će to sve pojesti. Svakako. I preneće se budućim generacijama. One prethodne će da se ubiju u pojam samim svojim pristajanjem da veruju u to da je Zemlja okrugla i da ona kruži oko Sunca.
Zaverenici su povezani čudnim vezama – od Đordana Bruna do Hitlera, pape i britanske kraljice. Međusobno se rukuju i grle. Tu je i obavezni trougao kao univerzalni simbol masonskog zla. Tajna društva nam rade o glavama pa i mi moramo da se povežemo u tajno društvo posednika prave istine i znanja. Jbt!
E da, i JBT je bio veoma istaknuti mason. Zbog toga na njegovoj grobnici nema ni zvezde ni krsta. Masoni su to! Gledaju samo svoja posla i svoje interese. Za razliku od svih ostalih. Tako se rešavaju svi problemi. Zavrte neku neizmernu glupost pa onda na pitanje: a šta misliš o tome kako mi danas živimo, gleda te prezrivo kao punoglavca. Kako možeš da pitaš nešto o svakodnevici kad su nas lagali o Mesecu. A tek što je Zemlja ravna ploča! Pa zbog toga ne bih jeo, ni pio nedelju dana. I ne bi mi palo na pamet da nešto zapitam o aktuelnoj korupciji, otimačini i prostaštvu.

 

 

fotografija Jean-Baptiste Joly: /\ Akademie Schloss Solitude

 

 

Setio sam se Brehtovih Kalendarskih priča. Ima jedna priča o Đordanu Brunu koji se pred smrt, u inkvizitorskoj tamnici, brine da krojaču bude isplaćen trud oko šivenja njegovog odela. Ove bi priče bilo dobro ponovo štampati. Istovremeno ih i deliti preko FB-a. Možda nešto i pomogne.

Često se, u poslednje vreme, probudim sa strašnim osećanjem da više ne poznajem svet u kojem živim. Svet je preširok pojam – bolje je da se koncentrišem na ono oko mene. To oko mene, sve više deluje potpuno strano. Nikada nisam mogao da zamislim da će izmiliti takav soj ljudi koji će biti potpuna negacija onoga što sam celog života učio da je pristojno, razumno i normalno. Ta navala nacionalističkog i verskog taloga, ljudi bez znanja i pristojnosti, to je, to je nešto na šta se ne možete navići. Da li je to samo posledica devedesetih? Ratovi, siromaštvo, otimačina, propadanje… Nije dovoljno! Survavanje je počelo ranije. Samo se ubrzavalo.

Živim u magli, ali ne na vrhu golog brda. Moj je pogled skučen zidovima. Izašao bih iz ovog grada kada bi se oslobodilo neko brdo za mene. Ipak, ne bih menjao svoj čepenak za mesto na Mećaviku. O pristojnosti se mora govoriti pristojno.
Ovo je nešto globalno. Nešto što izvire iz podzemlja i sa tavana, nešto što se decenijama hranilo ostacima raznih gluposti, nepravdi i frustracija. Digitalni je svet probio opnu koja je razdvajala masovno od elitnog. Izbrisane su sve razlike osim, naravno, onih klasnih, ekonomskih. A i tu je igra pretvaranja vrlo živahna. Ne tvrdim da su prethodni svet, pa i prethodna prošlost, bili pravedni, pristojni i ispravni. I tada se lagalo i otimalo. Onoliko. Istovremeno, postojali su veliki delovi društva u kojima se održavao moral i etika vezani za profesiju, za znanje, za kulturu, i informacije. Bila je to suštinska protivteža sveta ideologije i manipulacije. I kad danas razmišljam o svojim mladalačkim levičarskim snovima oni su, pre svega, bili ispunjeni tim vrednostima, a ne otimačinama i represijom. Danas nam podjednako otimaju i privatnost i prošlost. Ne samo da bi ih posedovali već da bi ih menjali.
Oduvek sam verovao da je privatnost najveće blago na kojoj počiva svaka sloboda.
Amen!