Krleža, 14. oktobar 2017, subota

Uhvatili jednom nekog čoveka kako u Studentskom parku čita Krležu. U stvari, prvi je to otkrio Radoš Simonović, učitelj u penziji koji redovno dolazi u park da igra šah sa prijateljima. Simonović tu vest očas raširi. Išao u krug, stazom, i šištao: Tamo onaj čita Krležu.

Okupi se ceo Studentski park oko onoga koji čita Krležu. Stoje, gledaju i sašaptavaju se.

Lepo vide korice uvijene u plavi pakpapir.

– A  otkud znaš da je to Krleža, pitaju učitelja Radoša.

– I ja sam jednom takvog čitao pre pedeset godina, reče im Simonović.

Kad to čuše dohvatiše čitaoca, ko za noge, ko za vrat, neki za ruke i kosu, i iznesoše ga iz parka pravo pred trolejbuse.

Tresnuše ga, nimalo nežno, na trotoar.

Čitalac knjigu ne ispušte. Čita sve vreme.

– To je Krleža, kad vas uhvati, ne pušta,  objasni Radoš Simonović narodu.

Svi su bili potreseni, i tužni, i nekako svečani, kad su čitaoca ubacili u trlejbus broj 22. On kao da ništa nije primećivao. Čita li čita! Valjda će oni u Bačvanskoj znati šta će sa njim i sa Krležom.