Vremeplov

Znamo da Cvajgov iščezli svet više ne postoji. Ali on je nepostojeći samo u fizičkom smislu. U fizičkom svetu, život u nekakvoj civilizovanoj, kulturnoj formi postoji, ali u nekakvoj sablasnoj formi: još uvek postoje knjige i pisci, još uvek bivaju organizovani književni skupovi, na primer, ali sve to, bar meni, deluje nestvarno. Međutim, još uvek postoji memorija, lična i kolektivna. Na primer, danas sam učestvovao u potpuno neformalnoj diskusiji o francuskim temama. Neko je pomenuo skandale u francuskoj istoriji, što me je podsetilo na iščezlu biblioteku u stanu na Studentskom trgu, gde sam stanovao od 1957. do početka 1972. Bilo mi je oko deset godina kad sam počeo pomno čitati neke od tih starih knjiga, među kojima se nalazila knjiga, kad već govorimo o skandalima, Veliki skandali u istoriji, u dva toma. Autor je francuski pravnik i istoričar Anri Rober. Besmisleno je govoriti o dalekoj prošlosti, jer je nemoguće primeniti prostorne termine i metafore na vreme. Današnji razgovor u skandalima me nije samo podsetio na knjigu iz vrtoglavo daleke prošlosti, već je doveo do određenog stanja svesti i duha, kad čovek doživljava predstavu prošlog trenutka kao događaj koji se odvija sada i ovde. Sasvim prirodno, zahvaljujući knjizi o skandalima, setio sam se i drugih knjiga koje su tada, pre više od pola veka, izgrađivale i osmišljavale moju svakodnevnicu. Na primer, iako sam mogao čitati original, obožavao sam naše izdanje Karlajlove Francuske revolucije (Narodno Delo, 1936), zbog izvrsnih ilustracija. Kročeova Estetika (Karijatide, 1934) bila je za mene fetiš, tajanstveni talisman, koji je, budući (bar meni) nerazumljiv, u sebi krio ključ za sve druge misterije, koje sam, pomalo manijački tražio, iz dana u dan, u Sveznanju (Narodno Delo, 1937). Nedavno sam uzeo primerak Sveznanja iz biblioteke. Ko tvrdi da vremeplov ne postoji ne razume magiju starih knjiga.

 

Zoran Minderović