Ulični psi, 25. oktobar 2017, sreda

Jednom su jednog čoveka na Karaburmi izujedali ulični psi. Dok su ga u hitnoj pomoći sređivali: čistili mu rane, previjali, davali injekcije protiv besnila i tetanusa, a on polusvesno ležao i gledao u tavanicu, obuzelo ga je snažno osećanje samosažaljenja i jada. – Šta sam ja bogu skrivio da ovako završim? Možda mu i par suza poteče. Ali kad su ga sredili, i kad je otkrio da neće da manjka, u njemu poče da raste gnev. Kroz glavu su mu prolazile strašne slike osvete. Zamrzeo je ne samo ceo pseći rod nego i sasvim nedužne: golubove, mačke i miševe.

Dok je ležao kod kuće, a cela ga zgrada, pa i ulica, obilazili kao svežu žrtvu, u njemu poče da se bude nova osećanja. Prvo je to bila samo tuga, neopisiva i duboka, za sve ljude i sva živa bića koja se međusobno ujedaju i povređuju, proganjaju, sakate, obeležavaju, zatvaraju i na kraju ubijaju. Dva je dana neprekidno plakao. A onda se trećeg dana probudi sav ozaren. Preplavi ga osećanje dobrote i želje da nešto dobro učini.

Izujedani čovek tada skupi celu ušteđevinu, koja nije bila nešto naročito, i ode kod limara da naruči nešto što je sam smislio. Bili su to kavezi, od čelične armature, visoki do dva metra, prostrani dovoljno da se u njih uguraju dve odrasle osobe, ili četvoro, petoro dece. Kavezi su imali vrata na dve strane,  koja su se zatvarala samo iznutra. Postavio je ove kaveze u Marijane Gregoran i već gde treba, u svome kraju, njih dvadesetak. Na vrhu kaveza bilo je ugravirano u metalu: “Sklonište od pasa”.

Njegovo dobročinstvo bilo je odmah primećeno. Najviše su ga koristila deca za igru. Otvori, zatvori, otvori, zatvori. Uđi, izađi… i tako dalje. Da li se iko ikada u kavez sklonio pred besnim uličnim psima to se ne zna.

Jedne noći, međutim, neki navijači zatvoriše nekog momka u kavez i zapališe ga. Jedva je preživeo. Posle toga izujedani čovek pokupi sve kaveze i dotera ih u svoje dvorište. Naslagao ih je jedne na druge: pet spratova.  I napravio pod između spratova. Tako nastade:  Kula samaca. Puna je dece i golubova. Gradske vlasti uporno pokušavaju da Kulu sruše jer nema građevinsku dozvolu. Ne daju im stanari i ulični psi. Kao po komandi  okupe se ispred zgrade i zajedno laju na vlast.