Ujak u Pompeji, 7. septembar, ponedeljak

Juče, u nedelju, odjednom sam osetio da se leto završilo. Zaduvao je vetar. Naoblačilo se. Noćas je temperatura pala za deset stepeni. U jutro vidim gomilu žutog lišća premda su krošnje i dalje zelene. Kolikogod nas ovo leto namučilo groznom vrućinom ipak je osećanje gubitka veoma snažno. Dani ne protiču sami od sebe, kalendarski, sa njima prolazi i vreme, pa i mi sami. Nije nikakvo čudo što su Heraklita još nazivali Mračnim. Nepovratno proticanje vremena (reke) izvor je raznovrsnih depresija.
Muke na poslu. Beskrajna jurnjava za novcem. Dužnici se ili ne javljaju ili nervozno reaguju. Ovde se laže lako, precizno i na veliko. U svemu.

Dobio sam u petak poruku od Prote Škarta iz Slovenjgradca! Stvarno nestvarno zvuči. Pomislio bi čovek da je u pitanju tajanstveni izvor Slovenije. Prota najavljuje veliko “Pesničenje” za 1. oktobar. Traži da napišem dve pesme. I da izvođenje bude u živahnom, perfomističkom stilu. Mogao bih da legnem i da naočigled publike zaspem. U snu da kažem: Dole, dole, silazim dole… Ili da napišem pesmu “u živo”. Da li bi mi dali petnaest minuta? Pisao sam sinoć Bošku i Gorani da su mi potrebni muzika, ili zvuci, sve jedno, crva i kiše. Sa kišom nije problem, ali crvi! Gorana se setila Linčove “Dine”, ali tu je reč o orijaškom crvu-monstrumu a ne o nižim oblicima života koji aktivno učestvuju u procesu kruženja materije u prirodi. Kad već pominjem “niže oblike života” danas je istraživačko novinarstvo trijumfovalo. Prikazali su snimak na kojem se vide predstavnici staro-nove vlasti u društvu sa jednm čovekom koji je osuđen na desetak godina zatvora zbog trgovine narkoticima. Snimak je, navodno, napravila obaveštajna služba. Snimak je bez tona tako da ne znamo da li se priča o podeli plena ili o estradi, klopi ili vakcinaciji dece. I sve je staro sedam, osam godina. Znači, time se bavi istraživačko novinarstvo? Da objavljuje tajne snimke neke tajne službe koja je odjednom odlučila da sve postane javna stvar?
Politika, naravno, nije privatna stvar kojom ćemo se baviti onda kad nam se ćefne. Politika je nešto krajnje elementarno: da li ćemo živeti normalno i dostojanstveni ili bedno i nedostojno. Ovo su pripreme za još jedne izbore koji neće ništa rešiti osim što će se apatija i razočarenje još više povećati.

Počeo sam da pišem pesme. Nešto se zavrtilo. Moralo bi da bude malo crva i mnogo kiše. Kakvo će vreme biti 1. oktobra? U oktobru je i Sajam knjiga. Trebalo bi da se pojavi i moja nova knjiga.

 
Večeras kod Duleta Pantera otišao po upravo objavljenu “Istoriju prirode” Plinija Starijeg. Dugo se radilo na ovoj knjizi koja se zahtevala mnogo upoređenja, objašnjenja i komentara. Dule toliko uživa u svojim knjigama da je to naprosto zarazno. A i sve su mu knjige veoma lepe i uzbudljive. Njegov novi pas laje iz petnih žila. Dobio je napad ljubomore.
Plinije Stariji je imao pedeset i šest godina kada je umro. Pa i nisu neke godine da bi postao Stariji. Zavisi sa kim se upoređuje. Na kraju knjige dva pisma Plinija Mlađeg u kojima opisuje svoga ujaka. Ujak je bio čudo od čoveka. Kad nabraja šta je ovaj sve napisao, u pismu Bebiju Makru, Plinije Mlađi kaže: “O sumnjivim oblicima u jeziku – osam knjiga – napisao je tokom poslednjih godina, za vreme vladavine Nerona, kad je opasnost pretila zbog svakog malo slobodnijeg i ispravnije govora usred opšteg ropstva.” Kako je divno pročitati ovako nešto što se odigralo pre skoro dvadeset i jedan vek a deluje tako savremeno. Plinije Stariji umire junački, pokušavajući da spase prijatelje izložene erupciji Vezuva 24. avgust 79-te godine. Mogao je da ostane kod kuće i da se ne izlaže opasnosti. Vulkana se nije plašio. A Nerona jeste. Jebi ga, što je čovek!

Pokušavam da napišem pesmu. Ona će se sigurno menjati. Ko zna kako će na kraju da izgleda. Za sada je bez naslova. Šta je naš Vezuv? Avala?

 

 

Znao sam čoveka u blizini železničke stanice
Godinama usred ničeg a uz reku
Gajio strašne otrovnice
Jednu boje zemlje, drugu pepeljnicu, treću tunel crnu
Kad ga poteraše iz jedne u drugu nigdinu
On otrovnicu boje zemlje vozom posla na istok
Pepeljavu na zapad
Crnu zadrža za sebe da mu hladi srce vrelo od meteža i briga
Svako jutro nakapa u mleko svež otrov
Popije rastvor kao pouzdan lek protiv dugovečnosti i sna
Gleda iznutra kako se svet topi
Gdegod da je: živi
Povremeno drhti zbog onoga šta mogu da urade otrovnice bez vidara
Teši se beskrajem sveta i slučajnošću
Pati primereno