Pesme I, 19. januar, četvrtak

Ima li kraja?

kako si?

Bubregu u loju

Ništa te ne žiga ništa ne probada

Sve ide svojim tokom

Sliva se i odliva onako kako treba

Nema sumnje nema prepreka

Nema vetra nema poplava

Oni što sumnjahu oni što videše nešto sumnjivo i providno

Jadno prođoše

Za tebe sada nema granice

Pišati uz ili niz vetar nema razlike

Ti podiže cenu nekretnina i arogancije

Ugoji se raskrupnja

I ne dehidrira

Za tebe sitilisti postavljaju ogromne svetleće dekoracije

Neke vrste lebdećih  infuzija koje kao muve oko tebe obleću

Ima li kraja bubregu u loju

Uspinjanju i uspehu

Utešno je da ćeš ti poslednji saznati

Ne nisi to ti

Šta gledaš budalo

Kako to da shvatim

Kuda ćeš

Slobodan miš međ praznim teglama

Bar da vidiš svoju senku

Gde ti je sada ponos

Gde drskost

Do juče streljao si očima

Danas zanatlija

Juče bahatlija

Do malopre jebo si majku svakom ko pogled ne obori

Nagnuo si se na stranu da se crne utrobe oslobodiš

Jesi li to ti jado što sve pojede i popi

Što sve nadglasa

Što si veći od svih bar za dve glave

Što si sva srca zarobio

Svu ljubav usisao

Što pametne napravi budalama

A snažne slabićima

Što ismeja časne i mudre

Popiša ih pred svima u salama svečanim

I pred kamerama koje te pratiše u stopu

Ne nisi to ti

To je neki drugi

Koji i dok plače i jauče liči na usnule papuče

Ne bih da te gledam i upoređujem

Setim se svih onih koji ovo ne dočekaše!