Opasnost življenja, 3. april 2018, utorak

Bio jednom jedan čovek koji je najviše od svega voleo da radi opasne stvari. Čega god se u životu dohvatio bilo je opasno. Prva žena mu beše nervni bolesnik, sklonija ubistvu nego samoubistvu, noću mu se prikradala i zamahivala satarom prema licu, a on je u polusnu, u magnovenju, podmetao nadlaktice. Mnogo je krvi tu izgubio dok ne nađe drugu ženu koja je bila samoubicu u pokušaju. Mnoge je kosti polomio spasavajući je sa simsa, ispred lokomotive i kamiona. Pila je besomučno i terala ga da joj pravi društvo. Na kraju ode u Ekvador sa nekim diplomatom. On se lečio od alkoholizma radom u najopasnijem rudniku. A treća žena beše ćerka čuvenog policajca koji je dao da ga prate, hapse, isleđuju, ispituju i muče jer ne beše zadovoljan njegovim ponašanjem i političkom biografijom. Nekako se oslobodi tog životnog nameta, ucena i pretnji, promeni državu, ime i prezime, a i izgled prilagodio mirnom i običnom građninu. I zaposli se na velikom fudbalskom stadionu kao negovatelj zelenog ćilima, u stvari, trave. Eto meni, najzad,  mirnog zanimanja, reče on, pun ponosa,  svojoj novoj devojci, kad ga na ulici prepoznaše navijači suparničkog kluba pa ga izmlatiše u centru grada, nekakvim Terazijama, slomiše mu nos i vilicu, i izbiše dva zuba pride.

Kad je ozdravio rekao je devojci, koja ga je sve vreme zaljubljeno negovala: Nema meni zanimanja bez strelišta i cirkusa. Pre podne je radio na strelištu, a posle podne i uveče u cirkusu. Devojka mu je postala četvrta žena. Imali su troje dece, dva dečaka i jedna devojčica, sve ih na krav magu upisaše, a od njih izrastoše čestiti i mirni ljudi koji su zaveli normalnost i pristojnost u njihovom kraju. Ubili bi boga u svakom huliganu koji bi pokušao  da se vandališe. Inače je stanje u zemlji bilo prilično tužno i nepodnošljivo.

I gle čuda, ništa mu se godinama ne dogodi osim što ga udari struja dok je popravljao bojler u kući. Na licu mu ostade osmeh kao je petom dao go.