Kupite i ovde nešto, 31. jul, petak

 

To je jedna od onih radnji pored kojih prolaziš godinama i onda ih odjednom ugledaš. Do otkrića je najviše došlo zahvaljujuči natpisu “Kupite i ovde nešto”. Svuda se, naime, na Bulevaru, kupuje sve i svašta pa bi bio red da se nešto kupi i u limarskoj radnji. Makar dimnjak-petao koji se okreće na vetru.

 

 

A natpis, u odnosu na ostalo, prilično mali. Stoji ispod natpisa “Radnja se zatvara” i “Rasprodaja”. Nekad se, međutim, malo bolje vidi od velikog.
Poziv da se i od nas “kupi nešto” deluje vašarski. Mada, kao da je iznikao iz umetnosti. Obilaziš ateljee i gledaš šta ko radi. Ovde uzmeš ovo veliko ulje, ovde akvarel, crtež, onda ove grafike… Na samom kraju nabasaš na umetnicu koja pravi male figure i portrete od lišća, trave, dugmadi. Najviše je šaše od kukuruza. I sve, uopšte, divno miriše na kukuruz. Pare potrošio, a figurice nešto najslađe što si ikada video. I veoma jeftine. Osećaš se kao magarac. Nemaš dovoljno čak ni za to jeftino. Onda joj ponudiš jedan akvarel koji si prethodno skupo platio, da se menjate. Ona prihvati. Uzmeš svoju figuricu, umotanu u tanki žućkasti papir, i gledaš kako umetnica odlazi sa tvojim akvarelom do velike mape. Kad je otvori vidiš da je prepuna prekrasnih akvarela, pastela, grafika. Onda shvatiš da je kod nje prvo trebalo da odeš.
Ovo ja, naravno, samo zamišljam. Poslednju grafiku smo kupili pre desetak godina u galeriji “Grafičkog pečata”.
Čujem da su nekim poznanicima isključili struju. Kad noću šetamo ulicama često se pitam, posmatrajući zamračene prozore, koliko komšija stvarno spava, a koliko njih živi u mraku.

Da li bi se i na ovaj grad mogao staviti natpis: “Radnja se zatvara”? To je, uostalom, postala neka vrsta reklame. Ima radnji na kojima godinama stoji da se zatvaraju. Ući u prodavnicu koja se zatvara i biti poslednji kupac! Dramatika!