Kroz noć, 6. novembar 2017, ponedeljak

Zavist

 

Bio jednom jedan mali čovek koji je vozio mali crni audi. Gdegod parkira auto i izađe iz njega bude primećen. Bio je vlasnik više lokala i jedne kladionice. Šta je sve morao u životu da radi da bi to stekao ponekad sam razmišljao. To me je rastuživalo.

Kad bi uveče dolazio mali čovek u malom crnom audiju obično ga je čekao dežurni, sa upaljenom baterijom na grudima. On bi sa plastičnim znakom zauzeo mesto na uglu, odmah ispred pešačkog prelaza. Kad se pojavi mali čovek u malom crnom audiju dežurni skloni plastični znak da se ovaj tiho uparkira.

I opet ga svi vide.

Mislio sam da je mali čovek, koji sigurno ima preko šezdeset godina, u mladosti imao buran život i da je svakako natrapao na DB. Oni su se onda dogovorili da on radi za njih razne stvari, a oni njemu da obezbede da ostane skriven i  poslovno uspešan. Malo su švercovali, malo drukali, malo pretili, malo obećavali. I sve vreme bili verni jedni drugima.

Ne bi me iznenadilo da mali čovek iz svoga malog auta počne da izvlači sasvim male ljude, malecke spodobe na litijumske baterije, koje će gegajući početi da obilaze kladionice i nude dobitne kombinacije. Lako bi se uklopili u predprazničnu histeriju.

Kad mali čovek izađe iz malog, crnog, picnutog audia cela ulica ga gleda. Ne zbog divljenja već iz zavisti. A zavisti nagriza sve oko sebe.

Video sam pre neki dan fleku rđe na izglancanom auspuhu. Da li to vidi i mali čovek?

 

 

 

Magla

 

Upališe novogodišnju rasvetu u noći kad se spustila magla. Bulevar izgleda avetinjski. Gore svetlost, dole neprozirno sivilo i mrak.

Ko će sada više da se raduje? Svetlost ili mrak? Pobednik neizvestan.

Sve se skupilo oko peći i televizora. (Mačke, psi, igračke, šalovi, knjige, kafa, šalovi, kombinovni prašak…) Život se zaustavi kao naprslina. Prolazno vreme: godina za tri godine.

Koliko laži, koliko prevare! Zid da se od toga napravi sigurno bi zaustavio širenje svemir.

 

 

Ikea

 

Čujem da je Ikea potpuno prazna. O tome se niko ne usuđuje da piše. Valjda da ne ureknu buduće investicije. Oni koji su uništili srednju klasu licemerno se pitaju: kakav ukus ima ovaj narod. Visina plata u Ikei  poslovna tajna. Mesečni prosek 20.000 dinara. Oko 200 dolara. U isto vreme SPC napada žene jer nedovoljno rađaju i time ugrožavaju opstanak srpstva.  Prave se novi alati za preživljavanje. People Republic Chine. Skraćeno: prc! Koncentriši se, koncentriši se… ti više nisi Ovde, ti više nisi Ovde…

 

Zombi

 

– Hodam sad kao zombi, hodam sad kao zombi… kroz noć

Ne verujem da išta dolazi samo od sebe. Uvek su to neki dublji, stariji razlozi. (Sa kojima se živi i radi.) Kada se ljudi naviknu na ideju nepromenljivosti, odnosno da je svaki njihov napor da se nešto promeni uzaludan, onda nastupa vreme kada laž, otimačina, nasilje i masovno ponižavanje postaju opšte mesto i odraz stvarnosti. Ništa, međutim, nije beskrajno, čak ni najdublje beznađe. Problem je u tome što neki nemaju vremena da dočekaju promenu.

Zanimljivo je što zombi sindrom, u političkom smislu, nikada nije povezan sa istočnoevropskim, odnosno azijskim diktaturama. Čak se ni današnje stanje u Severnoj Koreji, kad se govori o tome kako tamo žive ljudi u vlasti psihopate, ne dovodi u vezu sa zombi svešću. Zapadne demokratije, naime, imaju tu vrstu prednosti da mogu da se prikažu kao najstrašniji modeli ljudskog otuđenja, manipulacije, pranje mozgova i slično. Ništa Gulag, ništa KGB, Mao, Kim Il Sung, Džung… Kafka je izgleda mutacija isključivo srednjoevropske kulture, ali zar posle svega što se odigralo poslednjih stotinak godina, i dalje vladaju tako mračni, i infantilni stereotipi? Ono što se danas dešava širom istočne Evrope, od Rusije do Poljske, Češke, Madžarske, Srbije i Hrvatske, bolesna je replika totalitarne tradicije. Populizam je zlo koje se naizgled samoobnavlja. To je optička varka. Populizam održava plamen pseudotradicije koji raspiruju nesretnici i očajnici, nesvesni, a ipak puni sebe.

Moglo bi ovo sa zombijem da se promeni u Gandi. “Hodam sad kao Gandi, hodam sad kao Gandi… kroz noć!” Dobro zvuči. Premda mnogi ne bi znali o čemu je, ili o kome,  reč.

 

hodam sad kao zombi hodam sad kao zombi hodam sad ko zombi kroz noc ich laufe jezt wie ein zombi ich denke wie ein zombi ich schlafe jezt wie ein zombi und kuss doch auch wie ein zombi. ( hodam sad,hodam sad)