Kitnikez kao karakter, 12. oktobar 2017, četvrtak

Sa pojavom dunja, a oktobar je, bez sumnje, mesec dunja i menjanja boja, počinjem da sabiram i razlažem elemente. Knjiga, na primer, to je jedinica sajma knjiga. A poltron jedinica istočnoevropske forme demokratije. Od Crnog mora do Baltika, da ne idem u dužinu, mislim na istok, poltroni i poltronski sistem ponašanja, imaju oblik prirodnog, izvornog, stanja stvari. Bez obzira koliko genijalnih i vrhunskih intelektualaca živelo u ovom delu sveta, matrica ulizištva i podaništa jača je od svakog dobrog ličnog primera.

Ne bih sada pokretao raspravu o prirodi naroda, o njegovoj nesreći, siromaštvu, jeftinoći i  ukletosti… daleko bi nas to odvelo. Sve se to može pročitati kod Teofrasta u njegovim “Karakterima”. Teofrast je sa posebnim oduševljenjem pisao o lošim karakterima. Naročito  o poltronima. Bilo ih je i u despotijama i  u demokratijama. Nigde, nikada, nije bilo bez njih. Pa ipak, teško da je to bilo za hvalisanje. Ni najveći poltron ne bi za sebe rekao da je poltron. Eventualno, narodna mudrost o vezivanju konja gde ti gazda kaže.

Moguće je čitati Teofrasta i kao svojevrsni pregled  portreta karikatura. Verujem da su u njegovo vreme  prilično dobro znalo o kome je reč. Cicija, kukavica, poltron…

Moguća je, naravno, i kombinacija. Najgoreg i najboljeg. Genetika arhajska.

Sa dolaskom dunja, koje se divno slažu sa pečenjem, stiže i posebni specijalitet: kitnikez. Njega još uvek ima samo u probranim poslastičarnicama. Veliki je posao oko kitnikeza. Dugo kuvanje, mešanje, ceđenje, hlađenje, formiranje.

Rekao bih da je kitnikez, kad bi postojao takav digitalni format, veoma zgodan da se prema njemu napravi model univerzalnog poltrona.

I ovde ide: kuvanje, mešanje, ceđenje, hlađenje, formiranje.

A što su tek lepljivi!

Teofraste, oprosti mi! I ti Sveta Pato koja ispisa recept za kitnikez.

Ne znam šta mi bi da pomešam ono odvratno i ono uzvišeno. Valjda zbog nepromenljivosti smisla života.