Intelektualac u amoku, 17. novembar

Danas sam posalo kratku informaciju u “Danas” povodom izliva mržnje od strane njihovog novinara Z.P. Prvo sam ponet emocijama napisao dužu verziju, ali sam onda, postepeno, osetio da se sa takvim ljudima ne može polemisati jer to i nije nikakva polemika već dokazivanje ko je ispravniji, bolji, pametniji.

Poput Hercoga Sola Beloa i ja sve više pišem pisma koje ne šaljem. Kompjuter i internet su tome prilično doprineli pa sigurno imam bar pedesetak napisanih a neposletih pisama. Ovde, međutim, puštam ceo tekst koji sam nazvao “Intelektualac u amoku”. Prve četiri rečenice su poslate redakciji “Danasa” kao moj odgovor.

Intelektualac u amoku

Samo zbog čiitaoca “Danasa” želim da dam sledeću informaciju o mome tekstu “Odvratne metafore”, objavljenom 6. novembra 2014. u rubrici “Lični stav”.
Tekst nije pisan za “Danas” već je preuzet u integralnom obliku sa moga bloga http://www.kazimir.rs/. Reč je o dnevničkom kazivanju pa je i forma potpuno dnevničke prirode. Naziv ovog teksta je “U jami”, a postavio sam ga 2. novembra.
Kao svaki dnevnički zapis, a ne komentar, u njemu ima više tema i povoda.
Reakcija Zlatka Pakovića na moj tekst je krajnje mahnita. Tu se ništa ne da učiniti. Kad neko, a posebno intelektualac, upadne u amok drugi mu ne mogu pomoći osim da, možda, u njegovom prisustvu izvrše ritualno samoubistvo. Ili da se lice u napadu polije ledenom vodom. To je svakako manje drastično. Možda i pomogne.
Teško da sam ja taj čovek kojemu je potrebno objašnjavati kakve su se nepravde u Beogradu, i ne samo u Beogradu, odigrale pre dvadeset i više godina. Kranje je sluzavo i ružno pominjati imena poznatih ljudi koji su ili pokojni ili više ne žive u Beogradu kao argument protiv teksta u kojem se niko od tih ljudi ne pominje. To je ispod svakog nivoa. Pri svemu tome nigde ne predstavljam Beograd, niti devedesete, kao raj. Čak naprotiv.
Ima, međutim, u mome dnevniku još jedna važna tema: “I dalje se, međutim, mrzi intenzivno i dubinski. Mrzi se politički, ne samo stranački već i preko generacija, zavičaja, obrazovanja, profesije, pola, seksualnog opredeljenja, estetskih sklonosti, fizičkom izgledu, veri, ateizmu, poreklu… Mrzi se zbog prošlosti, sadašnjosti i onoga što će tek biti.”
Mržnja i malicioznost sa kojom mi se obraća Intelektualac u tranziciji možda je samo simptom a možda i cela egzistencija. Ja tu ništa ne mogu da promenim.

x    x    x

Mogao  bih na kraju da dodam jedan “haug!” ali se bojim da bi se to pogrešno razumelo.

Nisam naviao na ovakve gadosti. Ni u javnom, ni u privatnom životu. Iako je gadosti, naravno, bilo. Onoliko.