Hronologije snova, 10. oktobar 2017, utorak

Poslednjih nekoliko nedelja radio sam na hronologiji događaja od 1997. do 2017. Dvadeset neizdrživih godina koje sam izdržao. Događaji su, naravno, prevashodno ovdašnji, sa posebnim pogledom na okolinu i kratkim očijukanjem sa svetom. Ovde je, naravno, dominantna politika. Imam utisak da se u Ovome Ovde, kao i u najbližoj okolini, stalno odigravaju neki izbori.

Fasiciniraju me hronologije. I na Vikipediji postoje hronologije koje su koncentrisane na vele svetska zbivanja, uz koncetraciju na američko prozorče. Mi im upadnemo u oči samo prilikom hapšenja Karadžića i Mladića i za izricanje presude. Izuzetak je Novak Đoković, ali on ionako živi u Montekarlou a ne u Ovome Ovde.

Da bi se napravila prava, istinska hronologija, potrebno je da se sećanja podele i udruže oko događaja koji se, objektivno, čine značajnim. Za mene je značajno i hapšenje Mladića, i smanjenje penzija, i gašenje nekih novina, i pesma koju svi pevuše, i recept o kojem svi pričaju, i knjiga koja može da uzdrma, i zemljotres koji stvarno drma, i smrt prijatelja, i smrt neprijatelja, i utakmica koja se gledala…  Kada bi se ljudi suočavali sa ovakvim hronologijama onda bi i sami možda bili podstaknuti da nešto dodaju, opišu, komentarišu, pošalju fotografiju, audio ili video snimak. I onda bi hronologije mogle da krenu u jedan uzbudljiv, samostalni život.

Ono što neprekidno gubimo to su snovi. Kako noćni, tako i dnevni.

Ima li još onih koji pišu dnevnike svojih snova? (Ili je to nestalo sa Frojdom?) Da li snove povezuju sa stvarnošću? Jer, u tome je zvrčka. Povezati ih i suočiti se sa hronologijom  konkretnih događaja. Tek onda može da krene priča o slutnji.

Već tada sam naslutio da…

Ko bi to još mogao da uradi?

Možda u budućnosti. Ako se neko odluči za budućnost.

Prošlost je uveliko završena.  Živa je ona, mslim na prošlost, ali se ne može doraditi.