Glavobolja, 25. jul 2017, utorak

Jednom mi se učinilo da vidim Milomira Marića kako slatko spava na klupi u Studentskom parku. Otkud Milomir Marić da spava na klupi? I to danju. Oko  podneva. Da se nije napio, da mu nije pozlilo, da nije pobegao od kuće? Sve mi se ovo mota po glavi dok prilazim čudnoj prilici što liči na Milomira Marića.

 

 

Jednom mi se učinilo da vidim Pavla Savića kako iz telefonske govornice na Trgu republike odlučno diktira  naučni referat. Okrenuo sam leđa govornici i pokušao da shvatim o čemu je reč. Sledio sam se.

Jednom sam stvarno sreo Žarka Koraća ali nije bilo prilike da o biločemu pričamo.

Kad se onaj čovek sa klupe probudio vidim: pljunuti Marić. Ne usuđujem se da ga pitam: Mariću, jesi li to ti? Mogao bi čovek da se uvredi, a Marić da me zamrzi. Odjednom ustade, uvuče košulju u pantalone i uputu se prema Trgu republike.

Na pola puta, u Vasinoj, naleti na Pavla Savića.

Kad ga ugleda Paja se zacrveni u licu i odmah poče da urla: Bitango jedna, sad ti komunizam ne valja! A Marić  sa ironičnim osmehom samo zapita: Gospodine, imate neki problem?

Žarko Korać mu očinski reče: Mariću, Mariću, sad si baš preterao!

Marić samo izusti u njegovom pravcu: Nisam ja nikakav Marić.

Ceo dan sam zbog ovoga imao tešku glavobolju.